Vojislav Lazarević o akvizicijama u regionu i profitabilnim depozitima

Preuzimanja kompanija u bankarskom sektoru u Srbiji su u punom jeku. U tom pogledu, nedavna velika priča, naime, bilo je preuzimanje Eurobank Direktne od strane srpske AIK Banke, koja je uzgred i vlasnik Gorenjske banke. Realizacijom transakcije, AIK Banka će postati druga najveća bankarska grupacija u Srbiji. U pozadini priče je holding kompanija MK Group, u vlasništvu srpskog biznismena Miodraga Kostića. On je takođe postao vlasnik 5,88 odsto udela u austrijskoj Addiko Bank AG. To je Kostića učinilo sedmim najvećim akcionarom kompanije.

Kako je Bloomberg Adria nedavno pisala, Kostić ne namerava da povećava udeo u Addiko Banku, a MK Group navodi da kupovina akcija nema veze sa poslovanjem AIK banke (koja posluje u okviru kompanije), niti sa poslovanjem grupe u celini.

Na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu razgovarali smo sa Vojislavom Lazarevićem, predsednikom izvršnog odbora Addiko Bank Srbija, o akvizicijama u Srbiji i bankarstvu uopšte.

Srpski biznismen Miodrag Kostić, vlasnik MK Groupa, takođe se pridružio Addiko Bank AG u Austriji. Da li ste imali prilike da pričate sa njim o tome?

Nisam imao prilike da razgovaram o tome. Gospodin Kostić je kupio akcije Addiko Bank AG, što je naša matična banka, i njene akcije su listirane na berzi u Beču. Stoga je ovo više pitanje za Addiko Bank AG.

U proteklom periodu je bilo dosta preuzimanja banaka u regionu. Kako gledate na te aktivnosti?

U toku je proces konsolidacije, koji je bio neminovan jer je tržište bilo prilično fragmentirano. Da bi banke bile mnogo profitabilnije, da bi mogle više da ulažu u nove tehnologije i da bi imale više sredstava za investicije, mora postojati određeni stepen ekonomije obima.

Da li imate bilo kakvu informaciju od Vašeg matičnog Addiko Banka o akvizicijama u Srbiji i regionu?

Nismo razgovarali o kupovini. Naš cilj u Srbiji je razvoj kroz organski rast. Imamo ideje o nekim novim tržištima ili novim proizvodima, ali zasada, koliko znam, nema interesovanja za akvizicije u Srbiji.

Da li svetska grupa pita direktore lokalnih banaka o preuzimanjima?

Imali smo diskusiju u kojoj smo rekli da je organski rast pravi put za nas.

Sledi trka za najjaču banku na Balkanu. Kako gledate na to?

Novac vrti gde burgija neće. Interes je samo profit, drugih interesa nema. Određene banke žele da imaju određene ekonomije obima kako bi bile što efikasnije. Kao specijalizovana banka, pokušavamo da postignemo ekonomiju obima na drugačiji način.

Nekada je u Srbiji bilo više od 70 banaka, a sada...

Dvadeset i jedna.

Gde je minimum?

Mi smo specijalizovana banka. Smatram da su banke našeg tipa - specijalizovane za kreditiranje fizičkih lica i malih i srednjih preduzeća - potrebne. Poslujemo na tržištu na kojem posluju uglavnom univerzalne banke. Mislim da nam je kao specijalizovanoj banci mesto na našem tržištu. Da bi tržište bilo konkurentno, mislim da je neophodno da na njemu posluje najmanje 15 banaka.

Bloomberg Adria

 

Analize beleže pad kreditiranja privrede. Kako se to manifestuje u Vašoj banci?

Iz statističkih podataka je jasno da postoji određeni pad kreditiranja privrede. S jedne strane, to i dalje nije veliki pad, ali s druge strane imamo sezonalnost u Srbiji i u bankarstvu, gde je privredna aktivnost niža. Pravu sliku videćemo tek u drugom ili trećem kvartalu i nadalje.

Kakva su Vaša očekivanja od recesije?

Imamo visoku stopu inflacije i vidimo da kamate rastu. Kupci se sve teže odlučuju za zaduživanje po višim kamatama. Mislim da ćemo doći u fazu stabilizacije. Imaćemo pad inflatornih pritisaka. Kamatne stope će očigledno ostati na nekom obećanom nivou još neko vreme dok se inflatorni pritisci ne smire.

U Sloveniji i EU banke se susreću i sa neobankama. Kako je u Srbiji?

Još nemamo izazova sa neobankama u Srbiji, jer imamo drugačije zakonodavno okruženje.

Kako će se rešiti visok nivo depozita u odnosu na kredite?

Trenutno su depoziti profitabilan izvor finansiranja za banke, ali i za komitente, jer dobijaju veće kamate. Preokrenula se situacija od pre nekoliko godina, kada smo imali negativne kamate na euribor. Tržišta akcija su takođe podigla kamatne stope. Ova priča se sada odvija u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je depozitna baza 20 biliona dolara. Visoke kamate, koje iznose četiri ili pet odsto, dodatno doprinose stabilnosti i rastu tražnje. Ovde zaista sledi pitanje šta je starije - kokoška ili jaje. Rasprava koja se trenutno vodi je i koliko to povećava potražnju fizičkih lica. I vidimo da ona ne jenjava.

Za razliku od stranih banaka, na primer u Sloveniji, veće banke kao što su NLB i NKBM ne nude veće depozitne kamate jer im nije potrebna dodatna likvidnost.

Raspodela depozita između velikih i malih banaka se stalno dešava, a depozite prikupljaju banke koje imaju različite potrebe za likvidnošću. Imajući to u vidu, depoziti ponovo postaju profitabilan izvor finansiranja banke. U Addiko Banku u Srbiji štednja raste iz kvartala u kvartal. U našoj ponudi imamo različite modele štednje za domaćinstva i preduzeća.

Pre intervjua, razgovarali smo i o ulaganju. Kakva je zapravo kultura investiranja na berzi među menadžerima u Srbiji?

To je stvar individualnog karaktera. Ne znam koliko ljudi ulaže na tržišta kapitala. Ali mislim da će se kultura poboljšati sa više likvidnosti. Beležimo rast prosečne plate, rast izvoza, rast prihoda kao država.

Da li Vi investirate?

Da.

Da li ulažete u akcije kompanija iz regiona?

Ne, jer su to uglavnom nelikvidne akcije. Prevashodno investiram na međunarodnom tržištu.

Spremamo i priču o automobilima koje voze ovdašnji menadžeri. Zašto menadžeri u Srbiji ne žele da otkriju koji automobil voze?

(Smeh) Moja žena vozi bolji auto od mene. Ona vozi "audi", ja "bmw 1". Za ostale menadžere ne znam, možda voze službene automobile.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar