Zahtevi Ukrajine da se pridruži NATO-u rastu

Ukrajinski partneri u NATO-u će ove nedelje razgovarati o više sistema protivvazdušne odbrane za borbu protiv Rusije, ali neće biti nikakvog značajnog napretka u vezi sa 14-godišnjim obećanjem da će se Kijev pridružiti savezu.

Ministri inostranih poslova NATO-a od utorka održavaju dvodnevne razgovore u Bukureštu, mestu održavanja samita 2008. godine na kojem je i Ukrajini i Gruziji obećano da će im na kraju biti odobreno članstvo. Ukrajinski predsednik Volodymyr Zelenskiy podneo je zvaničan zahtev da alijansa ispuni taj sporazum u septembru.

Na sastanku će NATO ponoviti da su njegova vrata i dalje otvorena, ali sada nije vreme da se Ukrajina pridruži, kažu izvori upoznati sa pripremama. Saveznici su se prema obnovljenom zahtevu Ukrajine odnosili sa oprezom, jer bi ih kolektivna odbrana bloka mogla uvući u direktan sukob sa Rusijom. Izglede za članstvo Ukrajine u NATO-u je više puta citirao predsednik Vladimir Putin kao pretnju Moskvi.

Mykhailo Podolyak, savetnik šefa štaba Zelenskog, tvrdi da bi vojno iskustvo Ukrajine učinilo da je ona prednost za NATO.

"Ukrajina već ima najveću vojsku u Evropi i praktično jedinu vojsku sa iskustvom u vođenju rata takvog obima i intenziteta", rekao je Podolyak u intervjuu. "Mi smo jedina zemlja sa iskustvom u vođenju konvencionalnog rata protiv Rusije."

Ipak, postoji škola mišljenja da je sporazum koji su izneli lideri, uključujući Georgea W. Busha i Nicolasa Sarkozyja, sam po sebi strateška greška koja je utrla put za sadašnji sukob.

U to vreme, nemačka kancelarka Angela Merkel bila je među onima koji su se protivili članstvu Ukrajine i Gruzije zbog zabrinutosti da bi to bilo previše eskalativno. Lideri su se složili da će zemlje postati članice NATO-a, ali su se uzdržali od ponude konkretnih koraka ili akcionog plana za članstvo. Putin, koji je takođe prisustvovao, upozorio je da bi širenje NATO-a primoralo Rusiju da odgovori merama za zaštitu svoje bezbednosti.

Istoričarka Mary Elise Sarotte rekla je za radio NPR u martu da je ishod bio "najgori od svih mogućih scenarija". Putin je tu izjavu shvatio kao nominalnu vrednost, rekla je Sarotte, i iskoristio je kao opravdanje za vojnu akciju u Gruziji kasnije te godine. Ispostavilo se da je to jasan prethodnik budućih sukoba u Ukrajini, dodala je ona.

Nema konsenzusa

U svetlu ruske invazije na Ukrajinu, neki saveznici se zalažu da Kijevu daju direktniji put ka članstvu, kaže visoki evropski diplomata, ali nema konsenzusa. Međutim, članovi su saglasni da bi fokus sada trebao biti na pomoći Ukrajini da dobije rat, rekao je diplomata.

Lideri devet istočnoevropskih zemalja, uključujući Poljsku, baltičke države i Rumuniju, potpisali su zajedničku izjavu nakon prijave Zelenskog, rekavši da čvrsto stoje iza odluke NATO samita u Bukureštu 2008.

Bloomberg

 

"Način da se pomogne da Ukrajina krene ka članstvu je da radimo sa njima, kako na političkom partnerstvu, tako i na praktičnoj podršci", rekao je u petak generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na pitanje da li saveznici mogu da pristanu na konkretniju mapu puta.

Vojna tranzicija

Stoltenberg je rekao da pored kratkoročne podrške, NATO istražuje kako da pojača dugoročnu saradnju u izgradnji institucija i reformama i, što je ključno, da pomogne vojnu tranziciju sa opreme iz sovjetskog doba na NATO standarde, doktrine i opremu. "To će takođe povećati interoperabilnost između Ukrajine i NATO-a i pomoći Ukrajini da se kreće ka evroatlantskim integracijama", rekao je on.

NATO saveznici bi se na kraju mogli obavezati da će podržati ukrajinsku vojsku kako bi se dugoročno branila od bilo kakve buduće agresije, ali razgovori verovatno neće biti odobreni pre nego što se lideri okupe u Vilnjusu sledećeg leta, rekao je diplomata.

Ove nedelje, fokus će umesto toga biti na kratkoročnoj podršci za pomoć Ukrajini da pobedi u ratu protiv Rusije.

Ministri će takođe razgovarati o otpornosti NATO saveznika, kao i o podršci drugim ranjivim partnerima u regionu, kao što su Gruzija i Moldavija. Na dnevnom redu su i razgovori o Kini.

Ministri spoljnih poslova iz Grupe sedam bogatih zemalja sastaće se na marginama sa nekoliko drugih saveznika kako bi razgovarali o energetskoj i prehrambenoj bezbednosti Ukrajine, pošto je elektroenergetska i vodna infrastruktura zemlje pod teškim napadom ruskih raketnih udara.

"Najveća podrška nam je sada podrška vojnog i industrijskog kompleksa zemalja NATO-a: proizvodnja projektila, prenos protivvazdušne odbrane, ukidanje sankcija na snabdevanje savremenih tenkova, oklopnih vozila i dalekometnog naoružanja", rekao je Podolyak.