Koliko spoljna politika trpi, ali i koliko privreda Srbije gubi kada se posle svakih izbora rastežu svi dozvoljeni rokovi za konstituisanje nove vlasti. Koliko gubi organizovanjem izbora, skoro svake godine, a naročito u vremenima velikih kriza koje pogađaju ne samo nas, već i ceo svet. Demokratija je skupa, ružna, mediokritetska, ali su alternative višestruko gore, objašnjavaju analitičari.
Još uvek bez rezultata izbora
Dejan Bursać sa Instituta za političke studije kaže da je zakon jasan i da je rok za konstituisanje Narodne skupštine 30 dana nakon utvrđivanja konačnih rezultata izbora, a od tog momenta počinje da teče rok od 90 dana za formiranje vlade. Izbori su održani trećeg aprila.
"Problem je što mi još uvek nemamo konačne rezultate izbora. Ovim tempom, može se desiti da se parlament ne konstituiše pre leta, a vlada onda tek krajem septembra ili početkom oktobra", navodi Bursać za Bloomberg Adriju.
Prema rečima Aleksandra Stevanovića, ekonomiste i bivšeg poslanika, demokratije, pa i one donekle manjkave, kakva je srpska, imaju institucionalna rešenja koja jasno određuju rokove za konstituisanje parlamenta, izbor vlade i kako se cela procedura odvija.
Bloomberg
"Sve dok se ta pravila poštuju, nema nikakvih političkih gubitaka, a to je posebno slučaj kada imamo više nego izvestan kontinuitet vlasti, politika, načina upravljanja zemljom i velikog dela personalnih rešenja. Kada nema neke posebne razlike u sastavu i politici tehničke i verovatne buduće vlade, nema ni razloga za suzdržanost kod tehničke vlade. Konačno, birači su pokazali da im je sasvim u redu da se parlament i vlada konstituišu u poslednji čas", objašnjava Stevanović za Bloomberg Adriju.
Koliki su troškovi, a kolika je cena
Prema podacim Transparetnosti Srbija (TS), za ovogodišnje izbore potrošeno je, prema preliminarnim procenama, oko 15,7 miliona evra iz budžeta Srbije. Kako Bursać napominje, neke računice postoje, ali on veruje da nijedna nije egzaktna jer tokovi novca u našoj politici nisu baš najbolje kontrolisani.
"U pravu ste za česte izbore, mi smo od 1990. godine i obnove višestranačja imali 13 parlamentarnih izbora, u proseku jednom na malo više od dve godine", navodi Bursać.
Podaci o troškovima izbora su sadržani u budžetu Republike Srbije i oni govore da demokratija nije skupa, ali da su skupe loše odluke države, stav je bivšeg poslanika.
"Međutim, to je pitanje za građane koji žele da im država rešava veći deo života umesto da traže da im se država makne iz života i da svoje probleme dominantno rešavaju sami. Kako je u Srbiji ovo drugo gledište izuzetno nepopularno, nema nekog posebnog razloga ukazivati na troškove izbora pored, na primer, spaljivanja 60 miliona evra sedmično od strane EPS prošle zime jer su pokušali da otkriju novu gorivo - blato", navodi Stevanović.
Dodatno otezanje u konstituisanju vlasti zbog Ukrajine
"Trenutna politička situacija je interesantna jer u teoriji moguće je formirati vladu i bez SNS i bez SPS, koji zajedno imaju jedva 120 poslanika. Činjenica da to nikome nije ni palo na pamet govori o heterogenosti i nesposobnosti opozicije, kao i o tome da su koalicije oko SNS i SPS čvrste i da imaju sigurno i rezerve poslanika na listama koje su vrlo čudno sastavljene od, na rečima, izuzetno opozicionih i partija koje su bile uz SNS godinama", objašnjava Stevanović.
Bloomberg
Prema njegovim rečima, otezanje bi moglo biti jedan od mehanizama da što duže odlažemo promenu stava o trenutno najbitnijem pitanju svetske politike.
"Da li je taj stav poguban, nije jednoznačno pitanje – ako bi Srbija bila kažnjena zato što neće da se pridruži sankcijama (koje, uzgred, ne bi uopšte pogodile Rusiju, ali bi u kratkom i srednjem roku naudile Srbiji), sigurno ne bi došlo do smanjenja ruskog i drugih uticaja koje zemlje NATO smatraju malignim. Dakle, vrlo je verovatno da ćemo se i dalje nadati kraju rata u Ukrajini, pre nego što nas naše novo plesanje na petoparcu dovede u lošu poziciju", kaže bivši poslanik.
Međustranačke igrice u formiranju vlasti i EU perspektiva
Iako su političari iz Srbije uvek propagirali pristupanje Evropskoj uniji (EU), poslednja dva meseca to potenciranje na evropskom putu, ali i saradnji sa SAD, pojačalo se. Ovaj zakoret se poklapa sa početkom rata u Ukrajini i hladi odnose sa Rusijom, te možda donosioci odluka u Srbiji i ne očekuju da će se rat u Ukrajini tako brzo završiti, već više računaju na to da će na osnovu tog konflikta moći da trguju politički, kaže Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.
"Svetski analitičari se slažu da je ovo konflikt koji se neće završiti ni do leta, samim tim iluzorno je očekivati da će protokom vremena naša vlast kupiti neko dodatno vreme. Sam predsednik Vučić je upozoravao da je ovo konflikt kojem nema kraja, da će zapravo sve više eskalirati u narednom periodu. Videli smo da je Vlada od početka rata i u tehničkom mandatu delovala i usvajala akte, odnosno delovala na način koji je usklađen sa Zapadom. Sve i da ostane do jeseni u tehničkom sastavu, to nije opravdanje za nedelovanje. To Zapad i zna", navodi Subotić.
Kako ovaj analitičar objašnjava, on gleda jednostavnije na politiku i ljudsku prirodu, te je pre mišljenja da je to kupovina vremena, "udaranje čežnje između SPS-a (Socijalistička partija Srbije) i SNS-a (Srpska napredna stranka), neka njihova igrica, da vidimo ko će prvi da pozove, ko će prvi da bude kome potreban, da se izračuna kako se to može reflektovati na gradski i lokalni nivo".
Da li postoji opasnost da se stranke ne dogovore
SNS ima mnogo opcija za formiranje vlade, zaključak je, iako još uvek nemamo rezultate izbora. Ne samo sa SPS, za koji znamo da im nije problem da prilagode svoj stav o sankcijama Rusiji (menjali su svoje pozicije i 2003, 2008. i 2012. godine) nego i manjinske stranke poput SVM, bošnjačkih stranaka i koalicije "Vojvođani", zatim pojedinačnih stranaka koje su ušle na liste drugih koalicija (npr. Jedinstvena Srbija ili POKS), navodi saradnik Instituta.
"Veći problem u tom slučaju im je Beograd i čini mi se da će od beogradskog dogovora zavisiti i dogovor na republici. Mislim da ćemo dugo čekati samo republiku i Beograd, zbog političke trgovine i velikog uloga, to je drugi najveći budžet u zemlji", navodi Bursać.
Stevanović kaže da su šanse da se SNS ne dogovori sam sa sobom nepostojeće, ali šanse da SNS pokuša da dobije više postoje.
"Kako SNS ne bi postojao kao superiorna stranka uz Srbiji bez svog predsednika, a kako će novi-stari predsednik Srbije nastaviti da vodi sličnu politiku, mislim da ne bismo preterano ni primetili ako se ne desi dogovor. Cela međunarodna zajednica zna ko je adresa stvarne moći u Srbiji, a na nosiocu moći i politike u Srbiji je da proceni da li može nastaviti ples na petoparcu, bez ugrožavanja i sopstvene moći, i standarda, i perspektive građana Srbije", kaže Stevanović za Bloomberg Adriju.
.webp){kind=icon}
