Bela kuća analizira najcrnje ishode na tržištu nafte: ide li cena na 200 dolara?

Administracija Donalda Trumpa razmatra šta bi potencijalni skok cena nafte i do 200 dolara po barelu značio za ekonomiju, prema rečima izvora upoznatih sa situacijom, što ukazuje na to da visoki zvaničnici analiziraju moguće posledice ekstremnih scenarija u ratu s Iranom.

Analiza potencijalne štete koju bi veće poskupljenje nafte moglo da nanese ekonomskom rastu deo je uobičajenih procena u periodima napetosti i ne predstavlja prognozu, navode izvori koji su želeli da ostanu anonimni, jer govore o privatnim pitanjima. Cilj je da američka administracija bude spremna za sve ishode, uključujući i dugotrajan sukob.

Još pre početka rata, ministar finansija SAD Scott Bessent izrazio je zabrinutost da bi konflikt mogao podići cene nafte i ugroziti ekonomski rast, navode izvori. Visoki zvaničnici Ministarstva finansija već nedeljama ukazuju Beloj kući na rizike od oscilacija cena nafte i benzina. Portparol Bele kuće Kush Desai ove navode nazvao je "netačnim", ističući da, iako administracija stalno procenjuje različite scenarije i njihove ekonomske efekte, zvaničnici ne razmatraju mogućnost da cena nafte dostigne 200 dolara po barelu, niti je Bessent bio "zabrinut" zbog kratkoročnih poremećaja izazvanih operacijom Epic Fury.

Kako je dodao, Bessent je više puta isticao "kontinuirano poverenje" i njega i administracije u dugoročne izglede američke ekonomije i globalnih energetskih tržišta.

 

Cene nafte su porasle otkako su SAD i Izrael napali Iran 28. februara - američka referentna nafta WTI skočila je oko 30 odsto na 91 dolar po barelu, dok je brent u istom periodu porastao gotovo 40 odsto, na oko 102 dolara. Bela kuća je u sredu saopštila da diplomatski napori za okončanje rata i dalje traju, uprkos javnom odbijanju Irana da odgovori na inicijativu Donalda Trumpa za pregovore, uz pretnje daljom vojnom akcijom ukoliko dogovor ne bude postignut. Trump je u ponedeljak dao Iranu rok od pet dana za postizanje sporazuma.

Administracija je planirala da vojna operacija traje između četiri i šest nedelja, saopštila je Bela kuća. Ministar energetike Chris Wright izjavio je 12. marta da je skok cene nafte na 200 dolara "malo verovatan". Ipak, to bi predstavljalo ogroman šok za svetsku ekonomiju - realno posmatrano, cena je dostigla taj nivo samo jednom u poslednjih pola veka, 2008. godine, neposredno pre svetske finansijske krize.

Čak i na nižim nivoima, Bloomberg Economics procenjuje da bi cena od 170 dolara po barelu tokom nekoliko meseci podigla inflaciju u SAD i Evropi i usporila ekonomski rast.

 

Trump je izjavio da nije zabrinut zbog rasta cena energenata, čak sugerišući da bi taj rast mogao imati i pozitivan efekat za SAD, te da očekuje nagli pad cena nafte nakon završetka rata.

Ipak, gotovo potpuna obustava transporta kroz Ormuski moreuz, kojim inače prolazi oko 20 odsto globalnog izvoza nafte i gasa, već je pogodila ekonomije širom sveta.

Predsednica Evropske centralne banke Christine Lagarde prošle nedelje je upozorila da sukob povećava inflatorne rizike. Centralne banke u Frankfurtu, Londonu i Japanu pripremaju se za moguće povećanje kamatnih stopa već narednog meseca.

 

U SAD, najvidljiviji efekat je rast maloprodajnih cena benzina za 30 odsto, čime su poništeni padovi iz prethodne godine, koje je Trump isticao kao "ključni ekonomski uspeh". Izgledi za monetarnu politiku u SAD dodatno su zamagljeni, dok Federalne rezerve prate uticaj viših cena nafte na inflaciju. Predsednik Feda Jerome Powell izjavio je prošle nedelje da je "još rano za procenu efekata skoka cena nafte na američku ekonomiju".

 

- U pisanju pomogli  Josh Wingrove i Daniel Flatley.