Guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Boris Vujčić dobio je nominaciju ministara finansija europodručja za sledećeg potpredsednika Evropske centralne banke (ECB), tvrde izvori upoznati sa situacijom.
Ovom odlukom, koja otvara dvogodišnje preslagivanje šestoročlanog Izvršnog odbora ECB-a, 61-godišnji kreator monetarne politike u ponedeljak je osigurao podršku Eurogrupe za naslednika Luisa de Guindosa, čiji mandat završava krajem maja, navode izvori koji su želeli da ostanu anonimni jer odluka još nije zvanično objavljena. Vujčića sada očekuje saslušanje u Evropskom parlamentu, a konsultovaće se i Upravni savet ECB-a. Konačnu reč o imenovanju imaju čelnici Evropske unije. U dosadašnjoj praksi oni su uvek sledili odluku Eurogrupe.
Ova odluka predstavlja iskorak za istočnu Evropu, koja dosad nikada nije imala svog predstavnika u Izvršnom odboru ECB-a, iako danas čini trećinu od ukupno 21 članice europodručja. Zemlje tog dela Unije ovog puta uložile su dosad najjači napor kako bi se po prvi put uključile u najviše rukovodstvo centralne banke.
Kandidati iz Litve, Estonije, Portugala i Latvije postepeno su ispali iz trke tokom ranijih krugova glasanja zbog nedostatka podrške. Vujčić se na kraju suočio sa guvernerom finske centralne banke i bivšim evropskim komesarom Ollijem Rehnom.
Vujčić je guverner Hrvatske narodne banke od 2012. godine, a pre toga je dugo obavljao funkciju zamenika guvernera. Učestvovao je u pregovorima Hrvatske o pristupanju Evropskoj uniji, a član Upravnog veća ECB-a postao je 2023. godine, kada je Hrvatska uvela euro.
Smatra se jednim od "jastrebova" unutar 27-članog tela koje donosi odluke o monetarnoj politici. Nedavno je izjavio da su rizici za inflaciju i ekonomski rast uravnoteženi te da bi sledeći potez vezan za kamatne stope mogao ići u oba smera.
Njegovo imenovanje sugeriše da trka za sledećeg predsednika ECB-a ostaje uglavnom otvorena, s obzirom na to da mandat aktuelne predsednice Christine Lagarde završava u oktobru 2027. godine. Kao i kod sastava Izvršnog odbora u celini, pri izboru dvoje najviših funkcionera nastoji se postići ravnoteža između velikih i malih zemalja, severa i juga, "jastrebova"i "golubova", te idealno između muškaraca i žena.
Među favoritima za predsedničku poziciju spominju se Španac Pablo Hernández de Cos, šef Banke za međunarodna poravnanja, i bivši guverner nizozemske centralne banke Klaas Knot. Zanimanje su iskazali i predsednik Bundesbanke Joachim Nagel te članica Izvršnog odbora ECB-a Isabel Schnabel.
Vujčić se u trci takmičio sa još trojicom aktuelnih guvernera centralnih banaka, Fincem Ollijem Rehnom, Latvijcem Martinsom Kazaksom i Estoncem Madisom Müllerom kao i sa Portugalcem Marijom Centenom, koji je tu funkciju obavljao do prošle godine i bivši je ministar finansija, te bivšim litvanskim ministrom finansija Rimantasom Sadziusom.
ECB od juna nije menjala postavke monetarne politike, a tržišta ove godine ne očekuju smanjenje depozitne kamatne stope. Inflacija, koja se već mesecima kreće oko dva procenta, i privreda koja bi trebalo da nastavi umeren rast, podržavaju takva očekivanja.
Potpredsednik Evropske centralne banke u pravilu je zadužen za finansijsku stabilnost i zajedno sa predsednikom učestvuje na konferencijama za medije nakon zasedanja o monetarnoj politici.
.webp){kind=icon}
