Nakon jučerašnjeg sukoba u Beloj kući i očito propalog dogovora o iskorišćavanju mineralnog bogatstva sa SAD, Ukrajina se suočava s teškom dilemom. Prihvatiti nepravedan mir u zamenu za okupirana područja ili nastaviti očajničku borbu za opstanak protiv daleko jačeg protivnika uz podršku samo evropskih saveznika? Analitičari smatraju da je borba protiv Rusije bez američke pomoći za Ukrajinu smrtna presuda.
Očekuje se da će administracija Donalda Trumpa, nakon sukoba s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, smanjivanjem ili čak ukidanjem podrške pojačati pritisak na Ukrajinu da prihvati sve nepravednije uslove primirja.
Trump je u jučerašnjem razgovoru sa Zelenskim ponovo istakao da želi da bude mirotvorac. "Nadam se da ću biti poznat i priznat kao mirotvorac. Ovo (rat) će biti velika stvar koju ćemo rešiti. Ovo je vrlo opasna situacija koja bi mogla dovesti do trećeg svetskog rata", ponovio je svoju najavu iz inauguracijskog govora. Upravo bi postizanje mira u Ukrajini predsedniku osiguralo titulu kojoj tako snažno teži.
Ucenama do mira?
Nakon što nije uspeo da postigne mir prvog dana mandata, Trump je odlučan da to geopolitičko pitanje završi u prvih 100 dana, odnosno do Uskrsa. Samoprozvani majstor pregovora to bi mogao postići i ucenjivačkom taktikom uskraćivanja pomoći Ukrajini, budući da su joj SAD dosad bile najveća pomoć.
Bloomberg
Za sada propali sporazum o iskorišćavanju rudnog bogatstva nastao je, kako je Trump više puta ponovio, kao svojevrsna kompenzacija za dosadašnju američku pomoć i kao buduće bezbednosno jemstvo u slučaju kraja rata.
Tokom jučerašnje svađe Trump je ponovno spomenuo američku pomoć i stavio je u kontekst implicitne pretnje: "S glupim predsednikom Joeom Bidenom dali smo vam 350 milijardi dolara. Dali smo vam vojnu opremu. Da nemate našu vojnu opremu, ovaj rat bi se završio za dve nedelje. Vaša zemlja je u velikim problemima", zapretio je uznemireni Trump.
Zelenski je u svojoj objavi na X-u u subotu i sam kazao da je za njih izuzetno važna podrška SAD, te da su Ukrajinci zahvalni na pomoći koju su do sada dobili. Dodao je da, uprkos teškom razgovoru u petak, Ukrajina i SAD ostaju strateški partneri, te da su "spremni potpisati sporazum o mineralima, što će biti prvi korak prema bezbednosnim jemstvima". Naglasio je da niko ne želi mir više od njih jer oni žive taj rat, ali i insistirao na tome da SAD stanu snažnije uz njih.
Ko daje (naj)više za Ukrajinu
Iako su stvarni iznosi američke pomoći znatno niži od onih koje je spomenuo američki predsednik, u pravu je kada kaže da bi bez SAD Ukrajina pala pred vojnom mašinerijom ruskog predsednika Vladimira Putina.
Podaci Instituta za mir u Kilu, koji prati izdatke pojedinih država za pomoć Ukrajini, pokazuju da je Amerika između 2022. i 2024. godine dodelila gotovo 120 milijardi dolara pomoći. Američko ministarstvo odbrane navodi nešto manje od 183 milijarde dolara za period od oktobra 2021. do kraja 2024. godine. Ti iznosi uključuju vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć.
Predsednik Trump takođe je više puta rekao da su Evropljani Ukrajini dali najviše 100 milijardi dolara. Međutim, podaci spomenutog instituta dovode te tvrdnje u pitanje jer pokazuju da je Evropska unija (EU) od januara 2022. do kraja 2024. osigurala 138,7 milijardi dolara pomoći za Ukrajinu. Taj iznos uključuje pomoć EU, ali i bilateralne sporazume evropskih država koje nisu članice EU.
Važna razlika između pomoći SAD i EU jeste u tome da je Amerika većinu novca dodelila u vidu bespovratnih sredstava, dok EU šalje pomoć u obliku zajmova s povoljnim uslovima otplate na duži rok.
Bloomberg
EU navodi da je 35 odsto ukupne evropske pomoći Ukrajini zapravo u obliku zajmova. Dug Ukrajine prema EU od početka rata povećao se više od osam puta. S pet milijardi dolara početkom 2022, povećao se na 43 milijarde dolara krajem 2024. godine. Ako se tome doda dug Ukrajine prema Evropskoj investicionoj banci (EIB) i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), taj dug raste na ukupno 47 milijardi dolara. Podaci CADTM-a pokazuju da je otprilike 44 odsto ukrajinskog spoljnog duga u rukama EU.
U slučaju da Trump ostvari svoje pretnje i uskrati pomoć Ukrajini, najveći teret na nacionalnoj nivou preuzela bi Nemačka, koja je s više od 18 milijardi dolara pomoći ispred Ujedinjenog Kraljevstva (15,5 milijardi), Japana (11 milijardi) i Kanade (8,7 milijardi). Sledeća evropska država, Danska, nalazi se tek na petom mestu s 8,4 milijarde dolara.
Nakon jučerašnjeg incidenta u Beloj kući, vodeći evropski političari izrazili su podršku predsedniku Zelenskom i obvezali se da će pojačati pomoć Ukrajini. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen putem X-a je poručila: "Budite jaki, hrabri, neustrašivi. Nikada niste sami, dragi predsedniče Volodimire Zelenski".
"Pojačaćemo svoju podršku Ukrajini kako bi se mogla i dalje boriti protiv agresora", napisala je visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kallas u objavi na X-u. Budući kancelar Friedrich Merz je u sličnom tonu podržao Ukrajinu i kazao da će joj Nemačka stajati uz bok "u dobrim i teškim vremenima". Odmah nakon pobede na prevremenim izborima najavio je reorganizaciju dosad neuništivih i nedodirljivih transatlantskih veza sa SAD.
Merz je prošle nedelje izjavio da s ostalim evropskim liderima ugovara "što brže jačanje Evrope kako bi postigli nezavisnost od SAD". Dodao je: "Nakon izjava Donalda Trumpa prošle nedelje, jasno je da Amerikancima u ovoj administraciji nije stalo do sudbine Evrope".
Evropski bolesnik žuri u pomoć
Međutim, najveća evropska donatorka ukrajinske pomoći i najveća ekonomija Unije, Nemačka, sama se suočava s teškim vremenima i u slučaju smanjenja američke pomoći teško bi preuzela dodatni teret evropske obrane.
Nemačka privreda poslednje dve godine stagnira, zbog čega je privredna sila dobila nadimak "bolesnik Evrope". Prošlu godinu država je završila s padom od 0,2 odsto, a ovogodišnje prognoze Bundesbanka i dalje su pesimistične. Bankari smatraju da će se privredna kriza nastaviti i početkom nove godine.
"Zbog rata u Ukrajini, velike privredne stagnacije Nemačke u poslednjim godinama, problema s energentima i drugih izazova, ne očekuje se nastavak slične ekonomske politike kao dosad", izjavio je Marko Hočevar, predavač iz Centra za politikološke studije na Fakultetu za društvene znanosti u Ljubljani, govoreći o budućoj privrednoj politici.
Naglasio je da se trenutno u Nemačkoj "podržavaju viši izdaci za odbranu", ali ne i investicije u istraživanje i razvoj, što je potpuno kontradiktorno. Ako bi Nemačka "rezala socijalnu pomoć zbog finansiranja vojske, to bi, uz mizerni privredni rast ili recesiju, značilo velike promene, značajnije nego u vreme ekspanzije neoliberalizma s nemačkim specifičnostima početkom veka", smatra poznavalac posledica preusmeravanja sredstava iz socijalnih programa u vojsku.
Friedrich Merz | Bloomberg
Veće izdatke za odbranu najavljuje i glavni ekonomista Gospodarske komore Slovenije, Bojan Ivanc. Takođe očekuje "strukturno veće izdatke za odbranu", što je dosad bila možda najosetljivija tema za Nemce. "Prošle godine povećali su izdatke kroz jednokratni kreditni fond, ali se još nisu obavezali na trajno povećanje", izjavio je za Bloomberg Adriju.
Merz na raskrsnici: Nemačka ili Ukrajina
Za Nemačku je nezamislivo da se odrekne Ukrajine ili da ona poklekne pod pritiskom ruske agresije, zbog čega je Merz prošle nedelje, prema neslužbenim navodima, s najverovatnijim koalicionim partnerima iz SPD-a raspravljao o usvajanju odbrambenog paketa vrednog 200 milijardi dolara još u ovom sazivu parlamenta. Jedna od ideja o kojoj se raspravlja u Nemačkoj jeste uspostavljanje posebnog fonda za novu vojnu potrošnju i pomoć Ukrajini. Druga mogućnost bila bi proširenje postojećeg fonda od 100 milijardi evra ili prilagođavanje takozvane "kočnice duga", koja bi omogućila dodatne izdatke za odbranu, izvestio je prošle nedelje Bloomberg.
Na zadnjim izborima ojačale su i krajnja levica i desnica (AfD i stranka Levica), koje se protive dodatnim izdacima za odbranu i povećanju pomoći Ukrajini, zbog čega budući kancelar Merz pokušava da poveća izdatke pre nego što novo zakonodavno telo počne da zaseda. Članovi verovatne koalicije sada razmatraju scenarije kako kroz parlament progurati novi finansijski paket, koji bi bio dvostruko veći od onoga donesenog pre tri godine.
Merz je u predizbornoj kampanji najavio da će povećati ulaganja u odbranu. Za to će verovatno morati da promeni nemačka ustavna ograničenja zaduživanja u obliku tzv. kočnice duga. Međutim, za to je potrebna dvotrećinska većina glasova u parlamentu, a Merzova hrišćanska unija CDU/CSU u novom sazivu, s obzirom na trenutnu koalicionu situaciju sa SPD-om, verovatno neće imati tu većinu.
Najverovatniji kancelar ima vrlo malo vremena za sprovođenje svoje strategije na području odbrane i pomoći Ukrajini, jer će se novi parlament sastati već 24. marta. No, ako bi mu manevar uspeo i možda produžio život Ukrajini, mogao bi sebi učiniti medveđu uslugu u političkom smislu. Tim potezom bi mogao dodatno da ojača ekstremne političke snage u zemlji, jer bi se njihovi birači (posebno u istočnim delovima zemlje) mogli osećati izigrano i dodatno motivisani da na sledećim izborima još masovnije glasaju za AfD.
.webp){kind=icon}
