Stiže plan za spas Amazonske prašume, koja se uništava najbržim tempom u 15 godina

Područje veličine Švajcarske popunjeno zaštićenim drvećem.

To je plan koji kuje grupa od šest kompanija, koja uključuje najvećeg svetskog proizvođača celuloze Suzano i španskog bankarskog diva Santander. Tačnije, predlažu sadnju i očuvanje ukupno četiri miliona hektara drveća u iskrčenim delovima Brazila, finansirajući projekat prodajom kredita za kompenzaciju ugljenika na dobrovoljnom tržištu.

Kompanije koje učestvuju u planu - Suzano, Santander, brazilska banka Itaú, holandska Rabobank, brazilska rudarska kompanija Vale i brazilski proizvođač mesa Marfrig - stvaraju novu kompaniju Biomas, koja će početi identifikovanjem područja koja su pretrpela krčenje šuma, uključujući Amazon, Atlantsku šumu i područje savane Seradu. Svaki partner će uložiti 20 miliona reala (3,8 miliona dolara).

Biomas se planira osloniti na iskustvo brazilskih kompanija koje već vode velike farme eukaliptusa. Suzano i njemu slični, na primer, sade više od milion stabala eukaliptusa dnevno, iako se mnoga kasnije poberu. Do 2025. grupa očekuje početak zapošljavanja radnika i osnivanje rasadnika u kojima će se saditi sadnice pre prelaska na polja. Cilj im je posaditi više od dve milijarde autohtonih stabala na dva miliona hektara, dok ulažu u očuvanje još dva miliona hektara autohtonih šuma. Očekuje se da će radovi trajati 20 godina.

Amazona, krčenje šuma doseglo rekordan nivo u prvoj polovini 2022. / Bloomberg

Tema deforestacije se pojavljivala u prvoj nedelji COP27, jer neke klimatski osetljive zemlje zahtevaju ograničenja proizvoda koji ga uzrokuju, a druge traže naknadu za zaštitu vlastitih šuma. Amazon, gde je krčenje šuma doseglo rekordan nivo u prvoj polovini 2022, jedna je od glavnih klimatskih prekretnica u svetu, što stvara hitnu potrebu za rešavanjem problema. Naučnici kažu da bi sadnja biliona stabala više mogla drastično smanjiti emisije, a postoji nekoliko obećanja za postizanje tog cilja, uključujući inicijativu Svetskog ekonomskog foruma za biliona stabala i Bonnski izazov, obavezu više zemalja i kompanija da zasade 350 miliona hektara drveća do 2030.

Ali uzgoj ovih farmi i provera da one čine razliku u borbi protiv globalnog zagrevanja neće biti laki. Neka stabla nikada ne sazru, pa čak ni ne uspeju u zemlji. A inicijative velikih razmera zahtevaju pravu mešavinu otpornih vrsta i odgovarajuću zaštitu od agrošumarstva, kao i pravedan izbor lokacija. Drugi su pokušali i nisu uspeli zaobići te izazove, u nekim slučajevima potkopavajući širi integritet kompenzacije ugljika. Jedna studija o Bonskom izazovu, na primer, otkrila je da će se većina založenog područja koristiti za monokulturne šume ili agrošumarstvo, a ne za obnovu.

Biomas očekuje da će finansirati svoj projekat prodajom ugljeničnih kredita, a nastoji ostvariti dobit na šumarskim projektima. Nejasno je koliko skupina tačno očekuje da će inicijativa koštati. Prema jednoj studiji koju su vodili WRI Brasil i The New Climate Economy, obnavljanje 12 miliona hektara šuma u najugroženijim područjima u Brazilu koštalo bi najmanje 19 milijardi reala (3,5 milijardi dolara). U zavisnosti od lokacija koje Biomas odabere, to bi samo njegove ciljeve pošumljavanja moglo dovesti do cene od blizu 500 miliona dolara.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar