Nemačke bolnice se pripremaju za rat, dronove i masovne žrtve

Na prvi pogled, bolnica u jugozapadnom nemačkom gradu Ulmu izgleda kao i svaka druga. Pacijenti sede u prijemnim prostorijama i čekaju da budu prozvani, lekari prolaze hodnicima gledajući izveštaje ili telefone. Samo uniformisani vojnici među zaposlenima ukazuju na vojne veze. Ipak, mnogo metara ispod prometnih bolničkih odeljenja nalazi se bunker iz doba Hladnog rata koji je iznenada ponovo postao važan.

Podzemna medicinska ustanova završena je 1979. godine, usred sukoba između Moskve i Zapada. Projektovana je tako da lekarima omogući da nastave da leče ranjene vojnike u slučaju nuklearnog napada, a može da primi do 2.000 ljudi tokom 90 dana. Veći deo tokom gotovo tri decenije, lavirintska ustanova bila je van upotrebe. Sada nemačka vojska razmatra njeno ponovno aktiviranje.

Širom zemlje, državne institucije analiziraju nemački zdravstveni sistem i infrastrukturu kako bi utvrdile kako bi - ili da li bi - funkcionisali u scenariju odbrane zemlje. Od ruske invazije na Ukrajinu, Nemačka beleži porast hibridnih napada, poput pokušaja napada na aerodrom u Lajpcigu prošlog meseca dronom napunjenim eksplozivom, kao i različitih sajber-napada usmerenih na bolnice. Nemački ministar odbrane Boris Pistorius upozorio je da bi Rusija do 2029. godine mogla da bude u poziciji da napadne teritoriju NATO-a. Ako bi se to dogodilo, Nemačka bi bila obavezna da se pridruži odbrani saveza, a s obzirom na svoj položaj u srcu Evrope, zemlja bi verovatno postala važno tranzitno čvorište za vojnike - i mesto njihovog lečenja.

Vojnik otvara ulazna vrata bunkera u Vojnoj bolnici u Ulmu | Bloomberg

U izveštaju u kojem su razmatrani potencijalni scenariji u slučaju da Rusija napadne teritoriju NATO-a, Bundesver je izračunao da bi u Nemačku svakog dana moglo da stigne čak 1.000 ranjenih vojnika. Pošto bi pet vojnih bolnica u zemlji brzo dostiglo pun kapacitet - a zakonom se nalaže da civilne bolnice pomažu tokom rata - sistem bi se verovatno našao pod pritiskom bez presedana i mogao bi da bude primoran da vrši trijažu između lečenja vojnika i civila.

To je usmerilo pažnju na ustanove poput one u Ulmu, koja je redak primer vojnog medicinskog bunkera u dovoljno dobrom stanju da može ponovo da se koristi. Međutim, za to bi bilo potrebno uložiti milione evra u modernizaciju decenijama starih sistema ventilacije i napajanja električnom energijom, što bi predstavljalo samo kap u moru u odnosu na ono što je ukupno potrebno.

"Da li je naš zdravstveni sistem spreman za ovo? Jedini odgovor je: ne", rekao je Benedikt Friemert, glavni medicinski direktor i komandant Vojne bolnice u Ulmu. "Ono što je pred nama je maraton."

Pronalaženje dovoljnog broja bolničkih kreveta samo je deo izazova. Nemački lideri takođe moraju da ojačaju lance snabdevanja medicinskim proizvodima i bolje koordiniraju vojne i civilne bolničke sisteme. Obuka je još jedan problem: procenjuje se da samo nekoliko stotina lekara u Nemačkoj ima iskustva u zbrinjavanju ratnih povreda. Kako bi se taj broj povećao, Bundesver i Nemačko udruženje za traumatologiju DGU nude kurseve civilnim hirurzima za lečenje masovnih žrtava i ratnih povreda.

Kada je ta saradnja formalizovana 2017. godine, svet je izgledao veoma drugačije, prisetio se Sascha Flohé, generalni sekretar DGU. "Tada smo još mislili da živimo u bezbednom svetu, osim islamskog terorizma", rekao je. "Niko nije verovao da će se bezbednosna situacija potpuno promeniti ili da ćemo govoriti o scenarijima kolektivne odbrane." Sada je potražnja velika, pri čemu neke pokrajinske vlade rezervišu cele nedelje nastave, a do mesta na kursevima teško je doći. Najintenzivniji programi, u kojima se koriste leševi i uspavane svinje, mogu da obuče između 50 i 100 hirurga godišnje.

U slučaju izbijanja rata, medicinske jedinice Bundesvera lečile bi ranjene vojnike na prvoj liniji pre nego što bi ih prevezle u Nemačku, gde bi ih pokrajinska vlast upućivala u civilne bolnice. Ta strategija testirana je u martu, kada je vojska izvela najveću medicinsku vežbu u poslednjih nekoliko decenija, simulirajući napad na Litvaniju i prebacujući vojnike u bolnice u Berlinu i delovima Brandenburga. Vežba je prošla bez problema, rekao je Flohé, ali potrebno je još vežbi kako bi se osiguralo da dva sistema mogu efikasno da komuniciraju tokom vanredne situacije.

Zakon o zdravstvenoj bezbednosti, za koji se očekivalo da će na jesen stići pred parlament, trebalo bi da to omogući stvaranjem pregleda u realnom vremenu o dostupnim krevetima, lekovima i osoblju sa veštinama relevantnim za ratne uslove. Zasad, međutim, sve je nepovezano, zbog čega je teško utvrditi gde su dostupni specijalisti ili da li se lekari i medicinske sestre koji istovremeno volontiraju u humanitarnim organizacijama ili služe kao rezervisti pravilno evidentiraju.

"Trenutno imamo ova ostrva, bolnice", rekla je Maria-Lena Weiss, poslanica Hrišćansko-demokratske unije i članica zdravstvenog odbora Bundestaga. "Sada je reč o njihovom povezivanju u celokupan sistem."

Bez smernica vlasti, neke kompanije počele su da prave sopstvene procene. Biotehnološka kompanija CSL utvrdila je da bi čak 20 odsto zaposlenih u nekim oblastima moglo da bude pozvano kao rezervisti ili volonteri. Annegret Wittich-Höffer, direktorka kompanije za Nemačku, Austriju i Švajcarsku, takođe je navela da bi vozači kamiona, od kojih mnogi dolaze iz istočne Evrope, mogli da budu pozvani u svoje matične zemlje. Kompanija utvrđuje i kako da nastavi proizvodnju ključnih lekova ako potražnja naglo poraste. Za proizvodnju leka koji se koristi u traumatskim operacijama, CSL najpre mora da prikupi i obradi donacije plazme. To, međutim, može da traje do godinu dana, dok ograničen rok trajanja gotovih proizvoda otežava stvaranje strateških rezervi.

"Bez faktora zgrušavanja krvi, stvari postaju zaista tesne", rekla je Wittich-Höffer. Ako ranjeni vojnici počnu da dolaze u Nemačku na lečenje u obimu koji je Bundesver predvideo, rekla je, "niko neće biti spreman - ni mi ni naši konkurenti".

Vojnik otvara ranac za vanredne situacije namenjen katastrofama u Vojnoj bolnici u Ulmu | Bloomberg

Bolnice, posebno veće, takođe traže savet o otpornosti sistema i planiranju za vanredne situacije, rekao je Michael Ey, partner u PwC-ju specijalizovan za zdravstvo. Pored razmatranja fizičke zaštite, poput stakla otpornog na metke i zaštitnih barijera protiv dronova, neke procenjuju koliko bi dugo u kriznoj situaciji potrajale zalihe lekova i hirurškog materijala. "Naša privreda je uglavnom izgrađena oko lanaca snabdevanja po principu tačno na vreme. To može biti dobro za efikasnost i smanjenje vezanog kapitala, ali tako se ne gradi otpornost", rekao je Ey, ocenjujući da su Nemačkoj potrebne decentralizovane zalihe maski, lekova i vakcina uskladištene na više lokacija.

Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine bila je primer iz stvarnog sveta kako se medicinski sistemi prilagođavaju ratu. Kateryna Bielka, anesteziolog i profesorka iz Kijeva, priseća se kako je osoblje u njenoj bolnici improvizovalo, premeštajući pacijente na niže spratove za koje se smatralo da su bezbedniji, zabarikadiravši prozore kako bi ih zaštitilo od letećeg stakla tokom vazdušnih napada i pretvarajući podzemne prostorije, poput svlačionica ili tehničkih prostorija, u mesta za lečenje. Kada je Rusija počela da napada energetsku infrastrukturu, bolnice su počele da diverzifikuju izvore električne energije, uvodeći generatore i solarne panele. Jedan od najvećih izazova sve vreme, rekla je, bilo je suočavanje sa neizvesnošću: "visok nivo stresa, nedostatak informacija, nedostatak razumevanja".

Neposredno preko puta Vojne bolnice, Univerzitetska bolnica u Ulmu takođe se priprema za najgore scenarije. Ima poseban tim za krizne situacije i otpornost sistema koji organizuje vežbe za slučaj terorističkih napada, a trenutno razmatra da li bi podzemna garaža zgrade mogla da se pretvori u dugoročno sklonište za vanredne situacije u slučaju napada.

Udo Kaisers, glavni medicinski direktor univerzitetske bolnice, rekao je da su mnoge nemačke zgrade izgrađene u vreme kada otpornost i pripremljenost za krizne situacije nisu bili među prioritetima. Finansiranje i grantovi uglavnom pokrivaju samo najisplativije građevinske ili renovacione mere, a ne one koje nude najveću trajnost.

On je takođe zabrinut zbog ranjivosti lanca snabdevanja medicinskim proizvodima. Nemačka, kao i veliki deo Evrope, zavisi od Kine za mnoge ključne sastojke potrebne za antibiotike i lekove protiv bolova. Iako njegova bolnica povećava zalihe nekih osnovnih lekova, budžetska ograničenja to komplikuju. Bolnicama u Nemačkoj savetuje se da imaju zalihe lekova za intenzivnu negu dovoljne za samo šest nedelja.

Postoji široka politička podrška za ažuriranje pravnog okvira zemlje kako bi zdravstveni sistem mogao da funkcioniše u scenariju odbrane ili rata. Prethodna vlada radila je na tome, ali nije uspela da završi posao pre nego što se raspala 2024. godine. Očekivalo se da će sadašnja koalicija ovog leta predstaviti nacrt Zakona o zdravstvenoj bezbednosti, ali je njegovo predstavljanje odloženo za jesen - i nije jasno da li će taj rok biti ispoštovan.

Uprkos svim neizvesnostima, održavanje funkcionisanja bolnica tokom turbulentnih vremena suština je svega, rekao je Kaisers.

"Zdravstveni sistem je ključan za funkcionisanje društva", kazao je. "Društvena kohezija, a na kraju i moral stanovništva, u velikoj meri zavise od toga da li možemo da održimo obećanje da će ljudi imati zdravstvenu zaštitu."