Institucije u Srbiji spadaju među najzatvorenije na zapadnom Balkanu, a najmanje otvorena prema građanima koji su joj direktnim glasanjem poverili mandate jeste zakonodavna vlast.
Monitoring koji je šesti put sprovela grupa nevladinih organizacija iz regiona merio je kroz regionalni indeks otvorenosti koliko su institucije izvršne i zakonodavne vlasti bile otvorene prema građanima tokom 2021. godine. Pokazao je da je Srbija, sa 26,74 odsto ispunjenih svih posmatranih indikatora, na pretposlednjem mestu po otvorenosti institucija među četiri analizirane države regiona (Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina).
Na začelju liste je Bosna i Hercegovina sa 21,31 odsto ispunjenosti indikatora, dok je Crna Gora druga, a najbolje rangirana je Severna Makedonija sa 33,14 procenta ispunjenosti svih kriterijuma.
Istraživanjem su analizirana četiri principa otvorenosti – transparentnost, pristupačnost, integritet i efikasnost. Princip transparentnosti podrazumeva da su organizacione informacije, budžet i postupak javnih nabavki javno dostupni i objavljeni na internet stranici institucije. Pristupačnost se odnosi na obezbeđivanje i poštovanje procedura za pristup informacijama od javnog značaja, te poboljšanje dostupnosti informacija kroz mehanizam javnih rasprava i jačanje interakcije sa građanima. Integritet obuhvata dostupnost mehanizama za prevenciju korupcije, dok se učinkovitost odnosi na spremnost institucija da uče iz tekućih procesa i unapređuju ih kroz uspostavljene sisteme za nadgledanje, vrednovanje i učenje.
U Srbiji je monitoring sproveden na uzorku koji čine Narodna skupština, Vlada, Pokrajinska skupština i Vlada, sva ministarstva (njih 21), i 44 organa uprave.
Skupštine i vlade najzatvorenije
Analiza zakonodavne grane vlasti u Srbiji obuhvatala je analizu otvorenosti Skupštine Srbije i Skupštine Vojvodine. Rezultati istraživanja pokazuju da su naše dve skupštine najzatvorenije, ispunjavaju 43 odsto indikatora, sledi BIH sa 46 odsto, a daleko ispred su Severena Makedonija sa 72 procenta i Crna Gora sa 85 odsto.
Slična je situacija i kada su u pitanju izvršna vlast, republička i pokrajinska vlada sa 38 odsto ispunjenosti svih posmatranih indikatora su na poslednjem mestu, dok je i u ovom slučaju prvoplasirana vlada Severne Makedonije sa oko 83 odsto.
Tako loši rezultati koje su ostvarile institucije Republike Srbije zahtevaju ozbiljno i sistematsko uređenje politika otvorenosti i komunikacije, posebno u oblasti transparentnosti javne potrošnje i uključivanja građana i civilnog sektora u kreiranje politika i donošenje odluka, poručili su u zaključku autori istraživanja - Centar za demokratsku tranziciju (Crna Gora), udruženje građana „Zašto ne?“ (Bosna i Hercegovina), Metamorfosis fondacija (Severna Makedonija) i Partneri za demokratske promene Srbija (Srbija).
Kada govore o unapređenju transparentnosti rada organa vlasti i kontrolnoj ulozi Skupštine Srbije u oblasti upravljanja informacijama, stav stručnjaka je da iako je količina informacija veća nego ranije, njihov kvalitet nije dovoljan da bi mediji, istraživači i građani dobili dovoljno informacija o radu parlamenta. Kažu da je često ispoštovana forma transparentnosti, a ne i suštinsko davanje kvalitetnih informacija.
Zbog toga smatraju da je potrebno posebno ukazati na potrebu za javnim objavljivanjem izmena i dopuna zakona, svojevrsnom putu zakona od nacrta do objavljivanja u Službenom glasniku. Naglašeno je da treba raditi na prikupljanju i otvaranju podataka o radu Narodne skupštine, uključujući i dostupnost poslaničkih biografija, kontakata, kao i redovno ažuriranje informatora.
Prema rečima Ane Toskić Cvetinović iz Partnera Srbija, u prethodnom periodu uočeno je mnogo nedostatka transparentnosti i otvorenosti zakonodavnog tela za građane, kao i propusta srpskog parlamenta da vrši svoju kontrolnu ulogu u oblasti upravljanja informacijama. "Sada kada je pred nama novi saziv Parlamenta, prilika je da vidimo šta nije funkcionisalo, a šta možemo da unapredimo da transparentnost bude veća, i ne samo Parlamenta već i drugih organa vlasti."
Informator objavilo tridesetak od 14.000 institucija
Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ističe da se u dugom periodu godišnji izveštaji nisu ni razmatrali, pa da je ogroman napredak njihovo otvaranje makar i pred kraj godine. Kako kaže novi zakon u toj oblasti koji je u primeni od 17. februara, znatno je unapređen. "Kontrolna uloga skupštine nezavisnih organa prema Skupštini nije se puno promenila. Poverenik i dalje nije organ koji vrši nadzor nad primenom zakona i nema drugostepenu nadležnost nad sedam najviših organa u koji spada i Narodna skupština“, rekao je Marinović. „Bilo bi efikasnije da protiv svih organa vlasti bude dozvoljena žalba."
Marinović se zalaže za proaktivno objavljivanje informacija, odnosno da organi vlasti što više informacija objave unapred, da ne čekaju da ih neko traži, da budu vidljive uz nekoliko klikova. Navodi da 16. novembra ističe rok kada organi vlasti, kojih je 14.000 do 15.000, imaju obavezu da objave Informator o svom radu, a da je do sada ispunilo tek tridesetak.
.webp){kind=icon}
