Shakira u središtu spora koji trese špansku poresku upravu

Shakira je mislila da je pobedila. Nakon što je sudija u aprilu poništio poreska potraživanja od 55 miliona evra (63 miliona dolara), pevačica je svoju pobedu posvetila "običnim građanima koje sistem svakodnevno zlostavlja i gazi, polazeći od pretpostavke da su krivi".

Španska poreska uprava je, ipak, tada zatražila od Vrhovnog suda da preispita presudu, čime je spor koji je kolumbijska pevačica pokušala da pretvori u javnu optužnicu protiv metoda poreskih inspektora ponovo dospeo u centar pažnje.

 

 

To se dogodilo u trenutku kada su poreska pitanja u Španiji bila pod pojačanom lupom javnosti. Rasprave koje su se nekada uglavnom vodile između poreskih inspektora i specijalizovanih advokata izašle su u javnost, privukavši aktiviste, sindikate, političare, pa čak i same službenike zadužene za sprovođenje poreskih zakona.

Među najglasnijim kritičarima je Robert Amsterdam, američki advokat poznat po tome što pravnu odbranu svojih klijenata prati javnim kampanjama usmerenim na oblikovanje javnog mnjenja. Putem novinskih oglasa, dokumentaraca, posebne internet stranice i stalnog prisustva na društvenim mrežama, pokušao je da raspravu o oporezivanju stranaca pretvori u širu kritiku rada španske poreske uprave.

"Naš cilj je vrlo jednostavan", rekao je za Bloomberg News. "Želimo da porezi postanu političko pitanje." Odbio je da otkrije ko finansira njegovu kampanju, kao i koliko klijenata trenutno zastupa u Španiji.

Amsterdam se u početku fokusirao na poseban poreski režim uveden 2005. godine radi privlačenja stranih stručnjaka, poznat kao "Bekamov zakon", po jednom od njegovih najpoznatijih korisnika, fudbaleru Davidu Beckhamu. On taj režim opisuje kao "zamku" osmišljenu da privuče strance, a zatim ih izloži detaljnim istragama i dugotrajnim sudskim sporovima, zbog kojih osporavanje odluka poreske uprave postaje izuzetno skupo.

Bloomberg

Međutim, takav prikaz zanemaruje činjenicu da su taj režim "pojedine advokatske kancelarije zloupotrebljavale", kaže Esaú Alarcón, poreski advokat iz Barselone, podsećajući na slučajeve drugih sportista koji su navodno prikrivali prihode ostvarene od prava na korišćenje sopstvenog lika u drugim državama kako bi izbegli plaćanje poreza.

Alarcón smatra da sistem uglavnom funkcioniše onako kako je zamišljen. Prema podacima poreske uprave, od gotovo 37.000 poreskih obveznika koji su tokom poslednje decenije koristili Bekamov režim, samo oko 185 bilo je predmet kontrole zbog mogućih nepravilnosti, a tek mali deo tih provera završio se formalnim sporovima.

'Kampanja blaćenja'

S vremenom se kampanja proširila na širu kritiku poreske uprave, iako mnoge primedbe koje je promovisao postoje mnogo duže od njegovog angažmana.

Vlada je te kritike opisala kao "kampanju blaćenja". Govoreći nedavno u Madridu, ministar finansija Arcadi España upozorio je na pokušaje da se oporezivanje predstavi kao nešto pogrešno.

"Kao da je plaćanje bilo kog poreza krađa", rekao je. "Ljudi koji se sele u druge zemlje samo da bi plaćali manje poreza ne mogu se smatrati herojima."

Na optužbe o "intruzivnim istragama", poreska uprava je odgovorila da su sve kontrole podložne višestrukom nadzoru kako bi bile proporcionalne i dosledne. Nijedan slučaj, navode, ne zaključuje jedan službenik, već istrage sprovode timovi čije nalaze zatim proveravaju tehnički stručnjaci i viši rukovodioci u skladu sa smernicama ministarstva. Uprava je odbacila i tvrdnje da daje prednost predmetima u kojima se dug lakše može izračunati ili da vlada utiče na njen rad.

Ipak, poverenje u poresku upravu postalo je političko pitanje.

Nedavni odlazak generalne direktorke Soledad Fernandez Doctor podstakao je spekulacije da je povezan sa pregovorima vlade o novom modelu finansiranja Katalonije ili sa istragama protiv bivšeg premijera, što su i ona i vlada demantovali. Nakon što je početkom ovog meseca imenovan njen naslednik, udruženje poreskih inspektora pozvalo ga je da zaštiti integritet uprave i odbrani je od "spoljnog mešanja".

Neprijatno po vladu, neke od najoštrijih kritika dolaze upravo od poreskih inspektora. Njihovo udruženje više puta je tražilo promenu prioriteta rada kako bi više vremena mogli da posvete složenim slučajevima poreskih prevara, za koje tvrde da se zanemaruju u korist lakše uočljivih prekršaja.

Problem dodatno pogoršava talas odlazaka u penziju. Očekuje se da će do 2032. godine polovina od oko 26.000 zaposlenih u poreskoj upravi otići u penziju, dok zapošljavanje novih radnika ne prati taj tempo, kaže José María Pelaez, bivši predsednik udruženja poreskih inspektora.

Bonusi

Udruženje poreskih savetnika AEDAF takođe je dovelo u pitanje netransparentnost sistema nagrađivanja zaposlenih u poreskoj upravi, navodeći da poreski obveznici imaju pravo da znaju da li deo varijabilne zarade inspektora zavisi od visine naplaćenih poreza.

Udruženje je godinama vodilo sudske postupke kako bi došlo do tih podataka i na kraju dobilo presude kojima je administracija obavezana da objavi formulu za obračun bonusa. Iako ne postoji direktna veza između iznosa naplaćenog poreskog duga i bonusa pojedinog inspektora, ukupni prihodi od naplate utiču na dodatke zaposlenima, koji čine oko 20 odsto njihove ukupne zarade.

"To nije jednostavan sistem", rekao je predsednik udruženja Bernardo Bante. "Bonusi se određuju na osnovu velikog broja faktora na nivou pojedinca, tima, regiona i države."

Kako kaže, problem je u tome što postoji bilo kakav podsticaj povezan sa visinom poreske obaveze.

"Ni jedan jedini evro stimulativnog dela plate ne bi smeo da bude vezan za vrednost poreskog razreza", rekao je.

I sami zaposleni u poreskoj upravi žale se da sistem nagrađivanja nije dovoljno transparentan. Do uvođenja pravila o zaštiti podataka 2019. godine, zaposleni su mogli da vide koliku platu prima svaki kolega, kaže José María Mollinedo iz sindikata Gestha, koji okuplja poreske tehničare, rangirane ispod inspektora. Sindikat nastoji da ponovo omogući pristup tim podacima kako bi zaposleni mogli lakše da uporede zarade u okviru istih kategorija.

Poreska uprava odbacila je tvrdnje o netransparentnosti sistema i uputila na javno dostupna godišnja pravila kojima se uređuju bonusi zasnovani na produktivnosti.

Udruženje poreskih inspektora ističe i da je deo bonusa povezan sa naplatom poreskog duga veoma mali, kao i da se taj pokazatelj deli na nivou grupa, što znači da nijedan pojedinac ne dobija procenat od duga koji je lično naplatio. Pelaez dodaje da mnogi zaposleni koji primaju taj deo bonusa uopšte ne rade na naplati dugova. Takođe, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), većina poreskih administracija ima neki oblik nagrađivanja zasnovanog na učinku.

Potreba za većim prihodima

Pojačana pažnja usmerena na rad poreske uprave usledila je u trenutku kada se javne finansije Španije suočavaju sa sve većim pritiskom, jer se očekuje da će budući troškovi za penzije i starenje stanovništva rasti brže od broja zaposlenih koji pune budžet.

Prihodi od poreza na nacionalnom nivou pomogli su da se taj jaz ublaži, povećavši se za više od 46 odsto od 2021. godine, pri čemu je svaka od poslednje četiri godine donela novi istorijski rekord.

Uprkos nižoj inflaciji, poreski prihodi prošle godine porasli su za 10,4 odsto, zahvaljujući rastu plata i penzija, dobiti kompanija i potrošnje.

Ipak, iako je Španija pod pritiskom da prikupi više prihoda, nije usamljena među evropskim državama poput Francuske, Italije ili Nemačke, koje imaju još veći nivo oporezivanja.

U svom poreskom sporu, Shakira je priznala šest tačaka optužnice za poresku prevaru koje se odnose na 2012, 2013. i 2014. godinu, ne osporavajući ih na suđenju, ali je nastavila spor u vezi sa poreskom obavezom za 2011. godinu.

Sudija je utvrdio da su čak i proračuni poreskih vlasti pokazivali da je pevačica tokom 2011. godine u Španiji boravila samo 163 dana, manje od zakonskog praga od 183 dana potrebnog za sticanje statusa poreskog rezidenta. Takođe je zaključio da vlasti nisu mogle vreme koje je provela u inostranstvu da tretiraju kao "povremena odsustva", jer prethodno nisu dokazale da je Španija bila njeno uobičajeno mesto boravka.

U intervjuu iz 2024. godine rekla je da je spor rešila kako bi zaštitila svoju decu, "a ne zato što je bila kriva", tvrdeći da je država pokušala da je javno diskredituje i kriminalizuje umesto da nepristrasno utvrdi činjenice.

U saopštenju nakon najnovije presude navela je da je preživela godine "brutalne javne diskreditacije".

Bez obzira na ishod žalbe poreske uprave pred Vrhovnim sudom, rasprava je odavno prevazišla poresku prijavu jedne poznate pevačice.