"Dobre vođe bude kod svojih ljudi želju da hodaju uz njih", piše Henry Kissinger u svojoj najnovijoj knjizi o liderstvu.
Ursula Von der Leyen, šefica izvršnog ogranka Evropske unije, suočava se sa takvim testom liderstva ove nedelje kada predstavlja nacrt kako 27 članica bloka mogu da prežive zimu bez ruskog gasa, a da izbegnu duboku ekonomsku krizu.
Izazov će biti prenošenje teške istine da ne postoji bezbolna opcija, dok će se istovremeno poslati pouzdan signal tržištima roba i pomoći da se povrati poverenje između 450 miliona građana EU i njihovih lidera dok nestašica energije i društveni nemiri prete.
Najnovije istraživanje Evrobarometra sprovedeno u junu i julu pokazuje široko slaganje sa podrškom Ukrajini i sankcijama Rusiji. Međutim, ta podrška je pala od aprila do maja pošto su cene struje naglo porasle.
To ne sluti na dobru zimu, koja će zahtevati solidarnost u smanjenju upotrebe energije kako bi se izbegli nestanci struje, kao i među zemljama u održavanju jedinstvenog stava protiv Vladimira Putina.
Planovi Evropske komisije, koje je preneo Bloomberg News, uključuju ograničenje cena električne energije i porez na neočekivane prihode. To su vredni znaci akcije. Prošlonedeljni sastanak ministara energetike EU, iako tipično neujednačen, obeležio je opšte priznanje da je potrebna intervencija kako bi se obuzdale rastuće cene energije. Nivoi skladištenja gasa od preko 80 procenata nude barem malo optimizma.
Međutim, ovo nije vreme za samohvalisanje ili razgovor o "suverenitetu" kada tek treba da se razmotre detalji politike, posebno kada Putin može da "okrene nož" zatvaranjem dotoka gasa kroz gasovod Severni tok. To bi povećalo račune za gas evrozone za oko 50 milijardi evra, povrh 460 milijardi evra od ranijih poskupljenja, prema Bloomberg Economicsu, ili 2,2 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda.
Poruka Von der Leyen građanima EU treba da bude jasna - da će ova zima zahtevati žrtvu, sa potencijalnom potrebom da se smanji potražnja za električnom energijom za 10 do 15 odsto, ali i da će zemlje članice EU dati sve od sebe da podele troškove i da snabdevanje iz neruskih izvora bude što veće.
Takva mešavina šargarepe i štapa bi idealno pratila "veliku pogodbu" koju je ranije postavio briselski think tank Bruegel sa sedištem u Briselu, sa zemljama koje udružuju resurse za podršku ugroženim domaćinstvima.
To bi takođe značilo preokretanje nacionalnih politika. Na primer, nemačke nuklearne elektrane i holandska polja prirodnog gasa predviđena za zatvaranje treba da ostanu otvorena. Svaki izvor energije bitan je ako fabrikama preti zatvaranje, a građani se smrzavaju.
S obzirom na potrebu da se poveća finansijska pomoć, trebalo bi da bude više zajedničkog zaduživanja na nivou EU. Ova politika iz ere kovida se trudila da ponovo dobije snagu uprkos nemačkoj uzdržanosti, ali više fiskalne solidarnosti izgleda pošteno ako Berlin očekuje da mu partneri iz EU pomognu da se odvikne od ruskog gasa. Ekonomista AXA IM-a Gilles Moec napominje da se u nedavnom predlogu Nemačke za reformu fiskalnih pravila EU ne pominje ova ključna tačka, za koju kaže da bi se mogla optimistično protumačiti kao prvi korak ka tome.
Donošenje takvih odluka zahteva snažno političko vođstvo u vreme kada su lideri poput Angele Merkel ili Marija Draghija nestali, a ljudi poput Olafa Scholza i Emmanuela Macrona bore se da ih saslušaju. Von der Leyen ima šansu da popuni prazninu, ne bi trebalo da beži od proglašenja panevropskog "vanrednog stanja" koje zahteva ratna ekonomija.
Urađeno ispravno, mogli bi se izbeći najgori scenariji i ojačati solidarnost na način koji uverava investitore u dugoročnu održivost EU. Recesija bi mogla da postane veoma ružna, sa udarcem na nemački BDP od skoro sedam odsto.
Kliše je reći da je Evropa rođena u krizama. Ali ovo izgleda kao jasan test: energetska kriza šira od naftnog šoka iz 1970-ih koji je pogodio sindikat koji tada nije postojao u ovim razmerama. "Ne možemo da izbegnemo cenu ovog šoka, ali možemo da biramo kako da ga distribuiramo", rekao je Xavier Chapard, strateg u Banque Postale Asset Management.
Pitanje je da li će Evropljani slediti svoje lidere, Kissingerovim rečima, ili će im davati naređenja za marš.
.webp){kind=icon}
