.webp){kind=icon}
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Beograd u narednih deset dana nastaviti da traži komprimisno rešenje za desetine hiljada Srba u vezi sa registarskim tablicama i dokumentima čiju primenu je od prvog septembra najavila Priština.
Zahtev Kosova da pripadnici srpske manjine usvoje dokumenta koja je izdala vlada pretežno etničkih Albanaca u Prištini izazvao je prošlog meseca tenzije duž međusobne granice.
To rasplamsavanje podstaklo je Evropsku uniju da organizuje sastanak između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Albina Kurtija. Par se sastao u Briselu prošle nedelje, ali nije postigao vidljiv napredak.
"Nemamo drugog izbora nego da sačuvamo mir, stabilnost i bezbednost", rekao je Vučić novinarima u Beogradu. On je optužio Kurtijevu vladu da maltretira srpsku manjinu sa ciljem da ih protera, ali je rekao da "garantuje da neće biti izbegličkih kolona i da će sprečiti svaki pogrom".
Nešto više od 100.000 Srba živi na Kosovu, među populacijom od oko 1,8 miliona, nakon što je više od 200.000 izbeglo nakon rata 1998-99. između srpskih trupa i albanskih separatista.
Sukob je završen tako što je Severnoatlantski savez izbacio srpske snage. Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, ali većina preostalih Srba ostaje lojalna Srbiji, koja odbija da prihvati nezavisnost Kosova.
Vojni savez ima mirovne snage na Kosovu od rata, koje sada broje oko 3.800 vojnika. Vučić je ponovio apel da kosovske snage koje predvodi NATO (KFOR) spreče svako nasilje.
Kosovo i Srbija teže da se pridruže EU, ali moraju da poprave veze da bi se kvalifikovale za članstvo. Razgovori kojima posreduje blok traju više od decenije, a postigli su mali napredak.
Srbija insistira na izvesnoj autonomiji za Srbe na Kosovu, dok Kosovo zahteva da Beograd prvo prizna nezavisnost svoje pokrajine.
