Putin se narugao Međunarodnom krivičnom sudu, hoće li mu se ikada suditi?

Predsednik Rusije Vladimir Putin poslednjih dana je oprezan kada je reč o putovanjima u inostranstvo. On izbegava da poseti 124 zemlje koje su članice Međunarodnog krivičnog suda (MKS), budući da su te zemlje obavezne da poštuju nalog za njegovo hapšenje zbog navodnih ratnih zločina u Ukrajini.

Međutim, članica MKS-a Mongolija nije sprovela nalog za hapšenje kada ju je Putin posetio 3. jula, nakon što mu je unapred stavila do znanja da neće biti uhapšen. Ta poseta je naglasila nesigurnost u vezi s tim da li će Putin biti priveden po međunarodnom pravu.

U međuvremenu, Međunarodni krivični sud istražuje druge potencijalne zločine, dok je Ukrajina počela da sudi zarobljenim ruskim vojnicima za ratne zločine nekoliko meseci nakon početka sukoba.

Šta su ratni zločini

Ratni zločini su kršenja pravila ratovanja definisanih različitim sporazumima, posebno Ženevskom konvencijom, serijom sporazuma zaključenih između 1864. i 1949. godine. Ratni zločini uključuju mučenje, silovanje, korišćenje gladi kao oružja, streljanje boraca koji su se predali, namerno ubijanje, upotrebu zabranjenog oružja poput hemijskog i biološkog, kao i namerno napadanje civilnih ciljeva. Kremlj je odbacio optužbe da su njegove trupe počinile takve zločine u Ukrajini.

Za šta se optužuje Putin

Iako je Rusija naširoko osuđivana zbog uništavanja civilnih ciljeva i ubijanja hiljada civila, slučaj je pred Međunarodnim krivičnim sudom sužen. U nalozima za hapšenje, izdatim u martu 2023. godine, Međunarodni krivični sud sa sedištem u Hagu optužio je Putina i Mariju Aleksejevnu Lvovu-Belovu, poverenicu za prava dece, za nezakonitu deportaciju dece iz Ukrajine u Rusiju od početka rata. Stručnjaci za ljudska prava procenjuju da je deportovano više od 19.000 dece. Ruski zvaničnici tvrde da su decu uzeli iz humanitarnih razloga tokom rata.

Kako je nalog uticao na Putinova putovanja

Sve do posete Mongoliji, koja se nalazi između Rusije i njenog sve bližeg partnera Kine, nalog Međunarodnog krivičnog suda primorao je Putina da ograniči svoja putovanja u inostranstvo na države koje nisu članice suda, uključujući Kinu i bivše sovjetske republike poput Belorusije, Kazahstana i Kirgistana, kao i na područja Ukrajine pod ruskom okupacijom. Putin je preskočio samit BRICS-a u Južnoafričkoj Republici u avgustu 2023. godine, nakon što je ta zemlja jasno stavila do znanja da bi, kao potpisnica Međunarodnog krivičnog suda, morala postupiti prema nalogu i uhapsiti ga.

Koje zločine MKS istražuje

Međunarodni krivični sud poslao je tim od 42 osobe, svoju najveću misiju te vrste, u Ukrajinu, kako bi istražio zločine u okviru nadležnosti suda. Iako Ukrajina nije članica Međunarodnog krivičnog suda, prihvatila je nadležnost suda za incidente na svojoj teritoriji, počevši nekoliko meseci pre nego što je Rusija zauzela poluostrvo Krim 2014. godine. Pored ratnih zločina, Međunarodni krivični sud istražuje i zločine protiv čovečnosti i genocid. Zločini protiv čovečnosti definišu se kao dela poput ubistva, porobljavanja, deportacije, zatvaranja, silovanja i aparthejda, kada su počinjeni kao deo široko rasprostranjenog ili sistematskog napada na civilno stanovništvo. Genocid je definisan u Konvenciji UN-a iz 1948. godine kao specifično delo s namerom da se "uništi, u celosti ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa". Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je Rusiju za genocid, tvrdeći da Putin namerava da okonča postojanje Ukrajine kao nacije.

U martu je Međunarodni krivični sud izdao naloge za hapšenje dvojice ruskih zvaničnika, osim Putina i Lvove-Belove, a u junu za još dvojicu.

Tužilac za ratne zločine promatra kako policajac ulazi u podzemno sklonište za vazdušne napade, za koje se veruje da su ga koristile ruske okupacione snage kao zatvor u Harkovskoj oblasti u Ukrajini u oktobru 2022. | Karl Kort/Getty Images

Kolike su šanse da Putin bude izveden pred sud

Osim u slučaju promene režima u Moskvi, šanse nisu velike. Međunarodni krivični sud ne dopušta suđenja u odsustvu, a malo je verovatno da će Putin ili njegovi saradnici biti dostupni sudu. Međunarodni krivični sud se oslanja na svoje države članice da izvrše hapšenja, a optuženi ruski zvaničnici uvek mogu izbeći putovanja u zemlje koje bi ih mogle izručiti. Od dvadesetak ljudi protiv kojih je Međunarodni krivični sud pokrenuo slučajeve za ratne zločine, otprilike trećina je još na slobodi. Optuženi su uglavnom članovi oružanih grupa, a ne politički ili vojni lideri država, uz četiri izuzetka – jednog libijskog generala, bivšeg predsednika Sudana Omara al-Bašira i dvojice njegovih ministara, od kojih niko nije izručen Međunarodnom krivičnom sudu. Brojni politički lideri procesuirani su zbog zločina na Balkanu i u Ruandi, ali te tribunale uspostavio je Savet bezbednosti UN-a, gde Rusija ima pravo veta.

Kakav je pristup Ukrajine

Uz pomoć nekoliko zemalja, uključujući SAD, ukrajinski zvaničnici su rano počeli prikupljati dokaze o ratnim zločinima tokom sukoba. Tvrdili su da su dokumentovali više od 100.000 takvih slučajeva. U prvom suđenju, ukrajinski sud je osudio ruskog vojnika na doživotni zatvor zbog ubistva nenaoružanog civila. U drugom suđenju, dvojica vojnika dobila su po 11,5 godina zatvora zbog granatiranja obrazovne ustanove. U komentaru objavljenom na The Conversationu, Robert Goldman, predsednik Međunarodne komisije pravnika, rekao je da je ukrajinski pristup dozvoljen prema međunarodnom pravu, ali možda nije mudar. Napomenuo je da je Međunarodni komitet Crvenog krsta izdao upozorenje protiv održavanja takvih suđenja tokom neprijateljstava zbog male verovatnoće da bi optuženi mogli adekvatno pripremiti svoju odbranu u takvom okruženju.

Kako su se procesuirali ratni zločini

U ranom pokušaju sprovođenja međunarodne krivične pravde, savezničke sile su sudile i kaznile nemačke i japanske lidere nakon Drugog svetskog rata, osuđujući neke na smrt. Budući da su saveznici sebi obezbedili imunitet od optužbi za ratne zločine, tribunal je kritikovan kao "pravda pobednika". Kako bi se izbegao sukob interesa, Savet bezbednosti UN-a osnovao je nezavisne međunarodne tribunale za procesuiranje zločina na Balkanu i u Ruandi 1990-ih. Ti užasi su oživeli ideju iz 19. veka o osnivanju stalnog svetskog suda za odgovornost počinitelja masovnih zločina. Međunarodni krivični sud je osnovan 2002. godine na osnovu ugovora zvanog Rimski statut. Osim Rusije i Kine, značajni nepotpisnici uključuju Indiju i SAD, koje tvrde da bi stavljanje njihovih građana pod jurisdikciju suda kršilo njihova ustavna prava.