Jean-Luc Melenchon, koji se nametnuo kao vođa levičarske grupacije Novi narodni front, mogao bi postati novi francuski premijer nakon što je levičarska koalicija odnela relativnu pobedu u drugom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj.
Naime, suprotno svim očekivanjima, rezultati nedeljnih izbora doneli su veliki preokret jer, nakon ubedljive pobede u prvom krugu, krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje sa saveznicima pretrpela je značajan poraz i završila na trećem mestu, dok je centristički blok predsednika Emmanuela Macrona zauzeo drugo mesto.
Melenchon je odmah nakon objave prvih anketa koje su upućivale na pobedu izjavio da je Novi narodni front spreman da preuzme vlast, a iako je istakao da se neće nametati kao premijerska figura, istupom pre drugih čelnika levog saveza, Melenchon se nametnuo kao apsolutni vođa.
Opširnije
Evropska tržišta odahnula nakon poraza Le Pen, pažnja se prebacuje na SAD
Nedostatak jasnog pobednika na francuskim izborima investitori su dočekali s određenim olakšanjem
08.07.2024
Stručnjaci upozoravaju na nestabilnost francuske koalicione vlade nakon izbora
Macronov centristički blok i levičarska koalicija uspešno su sprečili uspon krajnje desnice Marine Le Pen
08.07.2024
Evro i akcije pali posle izbornih rezultata u Francuskoj
Fjučersi na evropske akcije pali su zajedno sa azijskim akcijama u ponedeljak pre podne po lokalnom vremenu.
08.07.2024
Francuski premijer najavio ostavku, evro pao nakon izbora
"Iako smo imali bolje rezultate od očekivanja, to i dalje ne znači da je to većina. Sutra ujutru ću predsedniku podneti svoju ostavku", rekao je Attal novinarima.
07.07.2024
U Francuskoj levica neočekivano vodi ispred Macrona i Le Pen
Novi narodni front će osvojiti između 170 i 215 mesta u parlamentu, pokazuju prve projekcije.
07.07.2024
Ko je Melenchon
Međutim, potencijalni novi francuski premijer retko koga ostavlja ravnodušnim. Predstavljen je kao radikalni levičar s kontroverznim stavovima.
Melenchon je rođen 19. agusta 1951. godine u marokanskoj luci Tandžir. Sin je poštanskog službenika i učiteljice. Porodica se 1962. godine preselila u Normandiju, oblast na severu Francuske. Diplomirao je filozofiju, nakon čega je neko vreme radio kao učitelj.
Svoj politički put započeo je 1976. godine kada se pridružio Socijalističkoj partiji. Deset godina kasnije je kao član te stranke postao senator predstavljajući Essonne a nakon 2000-tih i ministar za strukovno obrazovanje u vladi Lionela Jospina.
Nezadovoljan okretanjem stranke centrističkim politikama, napustio ju je 2008. godine pa je godinu kasnije osnovao Levu stranku. Zatim je 2016. godine osnovao La France Insoumise, politički pokret krajnje levice kojem je cilj sprovođenje eko-socijalističkog i demokratskog socijalističkog programa.
Na predsedničkim izborima učestvovao je tri puta, 2012. godine, 2017. godine i 2022. godine, kada je dobio najveću podršku i bio blizu ulaska u drugi krug izbora.
Trenutno se nametnuo kao čelna osoba leve koalicije koja je na ovim izborima okupila francuske socijaliste stranke Parti Socialiste, zelene iz stranke Europe Ecologie Les Verts, Komunističku partiju i njegovu stranku La France Insoumise (LFI). Upravo se njegova stranka smatra najradikalnijom unutar koalicije, a dobiće i najviše mesta u parlamentu.
Kontroverzni stavovi
Inače, Melenchon je u svom političkom delovanju postao poznat svojim vatrenim govorima koji su često mešavina humora i ispada besa. Često ističe da su tržišta zlo koja pretvaraju patnju i bedu u zlato i novac pa je u prošlosti često Francusku definisao kao zemlju bogatstva koje je loše raspoređeno.
Zbog određenih stavova i reakcija na napade u Francuskoj, Melenchon je optužen za antisemitizam pa je optuživan da podržava autoritarne režime. Kontroverznim se smatraju njegovi stavovi o krimskoj krizi. Mnogi smatraju da ima proruske stavove jer je nakon početka rata u Ukrajini pronalazio opravdanja za ruski napad i protivio se ulasku Ukrajine u NATO. Za kontroverzne stavove optužuju ga i kada je u pitanju sukob u Gazi jer od napada on i drugi istaknuti članovi njegove stranke odbijaju nazvati Hamas terorističkom grupacijom.
Poznat je kao kritičar NATO-a i Evropske unije jer ih vidi kao projekat koji služi interesima velikih korporacija i moćnih država.
Što se tiče kampanje i izbornih obećanja, neka od obećanja koja je njegov pobednički levi savez dao svojim glasačima uključuju povećanje javne potrošnje, povećanje minimalne plate i smanjenje uslova za odlazak u penziju. Mnogi od predloga kose se sa stavovima Evropske unije, a procenjuje se i da bi predizborna obećanja Novog narodnog fronta zahtevala gotovo 179 milijardi evra dodatnih sredstava godišnje.