Putin na vojnoj paradi oživeo nuklearne pretnje Zapadu

Predsednik Vladimir Putin upozorio je Zapad da ne preti Rusiji dok se nastavlja invazija na Ukrajinu, a govorio je i o nuklearnoj moći na godišnjoj vojnoj paradi u Moskvi povodom pobede u Drugom svetskom ratu.

"Nećemo nikome dopustiti da nam preti. Naše strateške snage uvek su u borbenoj spremnosti", rekao je sedamdesetjednogodišnji Putin koji je ove nedelje položio zakletvu za svoj peti predsednički mandat nakon kontrolisanih izbora u martu.

Na ovogodišnjoj paradi na Crvenom trgu bilo je devet hiljada vojnika uz oružje, uključujući napredne sisteme za protivvazdušnu obranu i interkontinentalne nuklearne raketne bacače, ali samo jedan tenk T-34 iz Drugog svetskog rata. Gledaoci su bili obučeni u kapute zbog niskih temperatura, a u televizijskom prenosu mogli su se videti tragovi snega na tlu.

Rusija je pojačala pretnje protiv SAD i njihovih saveznika dok se Ukrajina bori na bojnom polju nakon nekoliko meseci odlaganja nove vojne pomoći zbog nedostatka municije.

Putin je prethodne nedelje svojoj vojsci naredio da izvede borbene vežbe s taktičkim nuklearnim oružjem kao odgovor na, kako ih Rusija naziva, "provokativne" izjave Zapada. Francuska je podstakla ideju slanja kopnenih trupa u Ukrajinu, a Velika Britanija rekla je da će snagama Kijeva dopustiti da napadnu Rusiju britanskim oružjem. Odobrenje od SAD za novu pomoć od 61 milijarde dolara prošlog meseca pomoglo je u jačanju morala u Kijevu jer isporuke municije i oružja ponovo teku.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je sredinom nedelje da će francuski vojnici "neizbežno postati meta" ruske vojske ako budu raspoređeni u Ukrajinu. Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je i britanskog i francuskog ambasadora i upozorilo britanskog predstavnika da Rusija zadržava pravo da napadne britanske objekte ako Ukrajina upotrebi britansko oružje za napad na Rusiju.

S ogromnim sankcijama SAD i Evropske unije protiv Rusije i desetinama milijardi dolara ekonomske i vojne pomoći za Ukrajinu, najgori sukob u Evropi od Drugog svetskog rata produbio je sukob Moskve i Zapada. Uz pomoć pojačane prodaje energije, Rusija je uspela da nadmaši uticaj sankcija preusmeravanjem trgovine prema ekonomijama poput Kine i Indije i korišćenjem svojih finansijskih rezervi za podršku vojnoj proizvodnji i socijalnim troškovima.

Rusija kontroliše gotovo 20 odsto ukrajinske teritorije. Ipak, Putin postupa oprezno i pazi da ne naredi još jednu nepopularnu mobilizaciju nakon što je poziv za 300 hiljada Rusa u septembru 2022. godine izazvao paniku i egzodus iz zemlje.

Nakon što je naredio invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Putin je pokušao da podstakne patriotski osećaj kako bi građane okrenuo ka ideji da podrže rat. Upoređivao je i sukob sa trijumfom Sovjetskog Saveza u onome što je u Rusiji poznato kao Veliki otadžbinski rat, u kom je poginulo 27 miliona sovjetskih građana, ignorišući činjenicu da je Rusija ovaj put agresor.

Kao znak da je Putin izolovan u tome, malo stranih lidera pridružilo se ruskom lideru na događaju. Osim predsednika susedne Belorusije i lidera četiri srednjoazijske zemlje, samo su lideri Kube, Gvineje Bisao i Laosa doputovali da prisustvuju paradi.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar