Izbori 2023: Vuk Jeremić za BBA o ekonomskom programu Narodne stranke

Bloomberg Adria je, povodom parlamentarnih i lokalnih izbora koji će se širom Srbije održati 17. decembra, intervjuisala ekonomske stručnjake najvećih stranaka u Srbiji. Pitali smo ih kako bi vodili ekonomiju kada bi dobili četvorogodišnji mandat - koje su osnovne tačke njihovog programa, kako bi smanjili inflaciju i šta planiraju po pitanju investicija, poljoprivrede, IT industrije, infrastrukturnih ulaganja i poreske politike.

Razgovarali smo sa predsednikom Narodne stranke Vukom Jeremićem. Za ceo intervju i opširnije odgovore o ovim temama, pogledajte video.

- Koje su tri najvažnije tačke vašeg ekonomskog programa na kojima insistirate i koje su neophodne Srbiji?

Cilj svakog ekonomskog programa je da omogući ljudima bolji život i prosperitet budućim generacijama.

Jedna od najvažnijih tačaka ekonomskog programa Narodne stranke je suzbijanje korupcije. Oko 90 odsto svakog uspešnog ekonomskog programa je suzbijanje korupcije, a od onih 10 odsto može da bude liberalna, socijalna ili neka druga strateška priča.

Mi smatramo da je nakon obračuna s korupcijom neophodno povratiti suverenitet nad finansijskim sektorom u Srbiji jer ko kontroliše finansije, taj kontroliše zemlju. Mi danas imamo isključivo strane banke u Srbiji. Dakle, potrebno je za početak osnovati državnu razvojnu banku, koja bi se skoncentrisala na domaću privredu, ali između ostalog i pomogla da se formira prva, pa druga, pa treća domaća srpska banka. Takođe je neophodno hitno prestati sa zaduživanjem u stranoj valuti jer, u suprotnom, ostavićemo buduće generacije u dužničkom ropstvu.

I treća stvar, koja mislim da je izuzetno važna: neophodno je suzbiti inflaciju jer to je nešto što ubija građane. To je nešto što svako oseća na svojoj koži svakog dana kada ode u supermarket. 

- Za privredu i građane važan parametar je inflacija, na koji način biste je smanjili?

Te mere treba da budu sistemske, ali neki od prvih koraka koje treba uvesti je smanjenje PDV-a na osnovne životne namirnice. Narodna stranka predlaže da to bude smanjeno na jedan odsto za osnovne životne namirnice.

Druga stvar je ograničiti trgovinske marže, odnosno marže trgovinskim lancima. Danas imate situaciju da su srpski proizvodi jeftiniji u okruženju nego u Srbiji i razlog za to su neogranične trgovačke marže.

I treća stvar je ukidanje akciza na struju i značajno smanjenje akcize na gorivo. Struja i gorivo su dva inputa koji posle imaju efekte na sve drugo u smislu rasta cena. 

- Kako ocenjujete trenutnu poresku politiku zemlje, da li biste je menjali i na koji način?

Dve stvari koje treba promeniti pod hitno - pod jedan je smanjenje poreskih opterećenja za mala i srednja domaća preduzeća, jer danas je domaći privrednik zagušen ogromnim opterećenjima, porezima, doprinosima, koja mu onemogućavaju da radi posao, da raste. To je jedan od glavnih razloga zašto imamo toliko veliku sivu ekonomiju.

Trebalo bi uvesti i porez na luksuz jer mi imamo toliki broj novih skupih automobila, imamo ljude koji su vlasnici jahti, čak i aviona. Nije adekvatno oporezovan taj deo luksuzog prostora koji uživa samo jedan broj građana Srbije, a treba i izmeniti poresku politiku u smislu kladionica i igara na sreću.

- Kada je reč o reformi javnih preduzeća, šta je ključno iz perspektive stranke koju predstavljate?

Ne sme doći do daljeg otuđivanja javnih preduzeća, do privatizacije EPS-a ili Telekoma ili drugih javnih preduzeća. Ali neophodno je da se obračuna s korupcijom u javnom sektoru. Jedna mera koju Narodna stranka predlaže u vezi sa tim je uvođenje državnog revizorskog suda. Mi sada imamo Državnu revizorsku instituciju (DRI) koja se bavi ispitivanjem trošenja javnog novca. Ona ima samo savetodavnu ulogu. Ono što Narodna stranka predlaže je da se uvede poseban sud - to jest posebno odeljenje specijalnog suda, pošto ne možete tek tako osnivati nove sudove, to je i ustavno pitanje. Ako biste osnovali Državni revizorski sud kao deo specijalnog suda, a da onda Državna revizorska institucija bude samo jedan njegov deo, a tom sudu, nakon što ga definišete, date ne samo velika ovlašćenja, već i zadatak da se svaka eventualna pronevera, sumnja na proneveru državnog isprocesuira u roku od godinu dana, to bi dosta pomoglo toj borbi protiv korupcije jer inače optužbe za korupciju završavaju negde u meandrima srpskog pravosuđa, traju godinama, i mnogi se nikada i ne završe. I druga stvar, naravno, departizacija i profesionalizacija javnih preduzeća, jer bez toga nećemo postići ništa. 

- Šta biste izdvojili kao prioritete za infrastrukturna ulaganja? 

Najveći prioritet kada govorimo o infrastrukturnim projektima je da na njima prestane da se krade. Možemo da pričamo o tome da li nama treba ovaj put, onaj put - nama sve treba. Infrastruktura nam nije na nivou ostatka Evrope, a čak i za nekim zemljama u okruženju kaskamo.

Treba nastaviti s izgradnjom infrastrukture, ali ono što je apsolutno neophodno je da se suzbije korupcija u izgradnji infrastrukture. Mi danas gradimo puteve i projekte, koji su, ja smatram, najskuplji u Evropi - kilometar pruge ili kilometar auto-puta u Srbiji košta sedam-osam puta više nego kada se tako nešto radi u Austriji i Švajcarskoj - to nije normalno. Dakle, treba nam infrastruktura, treba nastaviti razvoj infrastrukture, ali tačka broj jedan je da se radi pošteno, a ne sa velikim ugradnjama, kao što imamo danas.

Jedna od važnijih stvari u Srbiji je navodnjavanje plantaža. Mi zemlja s ogromnim poljoprivrednim kapacitetom, svi znamo da jesmo. Ako je ulaganje u domaću poljoprivredu nešto što treba imati u vidu u budućnosti, a to Narodna stranka svakako ima, onda je bazična stvar da se omogući infrastruktura, a to je pomoć prilikom navodnjavanja. I to ne govorim o jednoj njivi, nego u nekim magistralnim putevima, odnosno obnavljanju ili Dunav-Tisa-Dunav kanala ili uvođenje drugih strateški osmišljenih projekata koji bi za cilj imali pomoć poljoprivredi u kontekstu navodnjavanja. 

Bloomberg Adria

- Srbija od 2016. godine beleži kontinuirani rast stranih investicija. Kakav je vaš stav po tom pitanju i kako bi bila politika ako dođete na vlast? 

Stav Narodne stranke je da je politika subvencija prema stranim investitorima pogrešna i da se ogromna sredstva izdvajaju za otvaranje novih radnih mesta u relativno niskoj tehnološkoj proizvodnji. Imate taj primer Henkela gde država daje 144 hiljade evra subvenicije po jednom radnom mestu, a za proizvodnju šampona i sapuna.

Naravno, što se tiče stranih investicija, one nisu nedobrodošle, ali treba biti pažljiv i treba gledati kako da se dovede investitor koji zaista donosi novu tehnologiju. Dakle ne kablovi, već recimo mikročipovi. Oko 90 odsto proizvodnje mikročipova je na Tajvanu i postoji strateški plan da se u narednih pet do deset godina izmesti veći deo proizvodnje zbog političke nestabilnosti na istoku Azije - tamo može da se desi nešto slično kao što se dešava u Ukrajini. Ta proizvodnja mikročipova treba da se razmesti na jedno 15 do 20 mesta na svetu. Gde će otići te investicije je čista geopolitika, a tu ne treba obučavati hiljade kadrova, već svega 100 do 150 ljudi, a Srbija takve ljude ima. Ako bi se tome posvetili, mogli bismo da dovedemo investicije koje prave ne desetostruko, nego stostruko veće i poreske prihode i BDP.

- Šta su prioriteti za ulaganja u obrazovanje i zdravstvo?

Što se tiče zdravstva, broj jedan strateška stvar je dostupnost. Danas zdravstvo nije dostupno svima, pogotovo nije jednako dostupno svima. Dostupnost treba da bude nešto što nas rukovodi. Najbrži put ka dostupnosti zdravstva je pronalaženje modela saradnje ukrštanja javnog i privatnog zdravstva sa adekvatnim finansiranjem države, da bi se ukrstili kapaciteti privatnog i javnog zdravstva.

A što se tiče prosvete, što se tiče obrazovanja, tu je najvažnije ulaganje u budućnost. Potrebna nam je ozbiljnija reforma prosvete. To je praktično od predškolske ustanove pa do diplomskih ili doktorskih i postdoktorskih studija. Na osnovnom nivou ono što je potrebno uraditi je promena pristupa, promena u sistemu vrednosti koji omogućava povratak dostojanstva prosvetnom radniku. To ne znači samo veća primanja, to znači način na koji se prosvetni radnik tretira u društvu.

Narodna stranka takođe predlaže izjednačavanje sve dece u Srbiji. Dakle, da deca imaju jednu jednaku priliku i prava kad je reč o pristupu udžbenicima, odnosno da budu besplatni udžbenici za svu decu u Srbiji.

- Jedna od privrednih grana koja se brzo razvija jeste IT - kako vidite dalji razvoja IT i primene AI u poslovanju kompanija u Srbiji?

Mi globalno prolazimo kroz jednu ubrzanu revoluciju, revoluciju veštačke inteligencije u svim oblastima, uključivši i privredu. Oni koji se budu najbolje snašli i najpre naučili kako da primene to, pa se uključili i u proizvodnju, i dalje usavršavanje - to će napraviti razliku između velikog rasta ili velikog pada nečije privrede u 21. veku.

Kada je reč o visokom obrazovanju, posebnu stratešku pažnju država treba da usmeri ka obrazovanju u matematici i u tehničkim naukama, sve što je vezano za veštačku inteligenciju je bazirano na tome. Imamo dobru osnovu za to jer imamo decenije izvanrednog tehničkog i matematičkog obrazovanja. To mora biti strateško opredeljenje države, da ulaže u konkretno to, kao što u osnovim studijima treba ulagati u to da svako dobro nauči da piše i da čita i da zna nacionalnu istoriju, tako na drugom delu spektra treba budu kompetentni i stručni, da mogu da se uključe u ekonomiju 21. veka.

- Koji je vaš stav po pitanju privredne saradnje sa regionom kroz CEFTA ili "Otvoreni Balkan"?

Odnos sa susedima je jako bitan - odnos sa susedima u zgradi ili sa susednim državama. Mi imamo vrlo otvorena pitanja s nekima od suseda. I tu pre svega mislim na status Kosova i Metohije i odnos prema Albaniji u kontekstu neslaganja po pitanju Kosova i Metohije. Tako da, za mene je Open Balkan bio jedan prilično neoprezan i nedovoljno dobro ispregovaran i institucionalni korak. Narodna stranka nudi, imajući u vidu to da su odnosi sa susedima jako važni, posebnu vrstu odnosa sa Severnom Makedonijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. To su naši najbliži susedi u smislu toga da govorimo isti jezik, da delimo običaje i istinske prilike, živeli smo u istoj državi jako dugo. Nudimo ideju balkanskog Beneluksa, po ugledu na uniju Luksemburga, Holandije i Belgije. To su najbolji primeri od pre Evropske unije, pogotovo imajući u vidu to da će po svoj prilici vrata Evropske unije za članstvo svih tih država koje sam spomenuo ostati zatvorena još jedno duže vreme. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar