Orban i Putin prvi put od raspisivanja poternice za ruskim predsednikom

Mađarski premijer Viktor Orban prvi je od vođa iz zemalja Evropske unije koji se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom od kada je protiv njega raspisana međunarodna poternica zbog navodnih ratnih zločina u Ukrajini.

Orban i Putin su se u utorak sastali u Pekingu, gde su obojica prisustvovali forumu inicijative "Pojas i put", čiji je domaćin kineski predsednik Xi Jinping. Lideri su razgovarali o saradnji u sektorima gasa, nafte i nuklearne energije, objavio je portparol mađarske vlade Zoltan Kovacs na društvenoj mreži X, ranije poznatoj kao Twitter.

 

 

Orbanova odluka da se sastane sa ruskim predsednikom mogla bi da izazove negodovanje njegovih saveznika u EU i Severnoatlantskom paktu (NATO), kao i u Ukrajini, koja zahteva izolaciju Putina od početka invazije početkom prošle godine. Potezi mađarskog premijera kao što su sklapanje energetskih sporazuma sa Rusijom, pokušaji da ograniči pomoć Zapada Ukrajini, odlaganje proširenja NATO i javno pozivanje EU da ukine ekonomske sankcije uvedene Moskvi.

Orban je sastanak sa Putinom nazvao jednim od najtežih do sada zbog "vojne operacije i sankcija". On je rekao da je cilj sastanka bio da se očuva što više ekonomskih veza, uključujući uvoz gasa iz Rusije i ključnu ulogu Moskve u širenju mađarske nuklearne elektrane.

"Uprkos činjenici da su u današnjim geopolitičkim uslovima prilike za održavanje ugovora i razvijanje odnosa veoma ograničene", postoje izuzeci u kojima veze "opstaju i razvijaju se", rekao je Putin, navodeći da je Mađarska jedna od zemalja sa kojom je to moguće.

Međunarodni krivični sud je u martu izdao nalog za Putinovo hapšenje, navodeći njegovu navodnu ulogu u protivpravnom deportovanju na hiljade ukrajinske dece u Rusiju. Mađarska je ratifikovala Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda 2001. godine, tokom Orbanovog prvog premijerskog mandata.

Sastanak dvojice lidera održan je u nepovoljonom trenutku za Orbana, nekoliko dana nakon što je izgledalo da je njegov glavni nacionalistički saveznik u EU izgubio izbornu trku u Poljskoj, dovodeći Mađarsku u rizik da bude dodatno izolovana u najvećem svetskom trgovinskom bloku. EU uskraćuje ovoj zemlji više od 30 milijardi dolara finansiranja za pitanja vladavine prava i korupcije.

Bugarska je takođe upravo nametnula porez na ruski prirodni gas koji se isporučuje kroz tu zemlju, čime bi mogla da ugrozi finansijsku održivost isporuka preko gasovoda iz kojeg Mađarska dobija veći deo svog gasa.