.webp){kind=icon}
Poljska opozicija je na putu da osvoji većinu na izborima održanim u nedelju, pokazala je izlazna anketa, što bi vladajućim nacionalistima oduzelo treći mandat i zemlju približilo Evropskoj uniji.
Građanska platforma pod bivšim predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom osvojila je 32 odsto glasova, prema istraživanju Ipsosa. Alijansa Treći put imala je 13 odsto, a Levica sa 8,6 odsto, dajući trima grupama 248 mesta u donjem domu parlamenta od 460 članova.
Vladajuća stranka Pravo i pravda dobila je najviše glasova, i to 37 odsto, rezultat koji bi joj u teoriji dao prvu priliku za formiranje koalicije. Ali to neće uroditi plodom sve dok Tuskovi saveznici to mogu da blokiraju. Potencijalni saveznik Pravo i pravda, krajnje desničarska partija Konfederacija, osvojila je samo 6,2 odsto glasova.
Opširnije
Poljsku čekaju izbori gde je puno toga na kocki
Izbori se prečesto opisuju kao ključni, ali poljski izbori koji će se održati 15. oktobra to zaista i jesu.
15.10.2023
Hrana je odlučujući faktor za izbore u Poljskoj i Novom Zelandu, a to je tek početak
Hrana ima moć da podrži ili sruši rukovodstvo jedne države.
14.10.2023
U Poljskoj odsad zabranjen ulaz automobila sa ruskom registracijom
Poljska će sprečiti ulazak svih automobila sa ruskom registracijom u zemlju pošto sprovodi nove trgovinske sankcije EU.
17.09.2023
"Ovo je kraj loših vremena, kraj vladavine Prava i pravde", rekao je Tusk pristalicama u Varšavi nakon objavljivanja rezultata izlazne ankete. "Pobedila je Poljska, pobedila je demokratija".
Pobeda opozicije bi okončala buran period u odnosima Poljske sa Evropskom unijom, koja je uskratila više od 35 milijardi evra (37 milijardi dolara) da kazni Varšavu zbog ograničavanja nezavisnosti sudija i medija tokom osam godina vladavine Prava i pravde.
Kada su Pravo i pravda došli na vlast 2015. godine, Poljska je bila viđena kao primer postkomunističke transformacije Evrope, ali od tada je najviši sud pun vladinih saveznika, a država je koristila državne medije za vladinu propagandu.
Pobeda Tuska bi takođe označila promenu populističkih snaga u Evropi. Slovački Robert Fico, bivši premijer i saveznik mađarskog premijera Viktora Orbana, trebalo bi da se vrati na vlast ovog meseca nakon pobede u kampanji koja je zagovarala blokiranje vojne pomoći Ukrajini i zaustavljanje migracija.
Poljska je polarizovana izbornom kampanjom koja je uključivala žestoke lične napade između Tuska i lidera Prava i pravde Jaroslava Kačinjskog. Tuska je vladajuća partija optužila da je previše blag prema Moskvi i da je primao naređenja iz Berlina.
U vladi, Tusk bi se suočio sa izazovom u ujedinjenju partija čije su razlike sprečile da se kandiduju na zajedničkoj platformi na izborima. On bi se takođe borio sa šefom države Andrzejem Dudom, koji je bivši član Prava i pravde koji može da stavi veto na zakon.
Monetarna politika bi takođe verovatno bila pod uticajem, pošto guverner centralne banke Adam Glapinski ima veze sa vladajućom strankom i optužen je prošlog meseca da je pokušao da utiče na rezultate prekomernim smanjenjem kamatnih stopa uoči glasanja.
