Članstvo u EU ojačalo je Rumuniju, a Ukrajinu čeka težak zadatak

Bogdan Prelipcean od svojih prvih plata pomogao je svojim roditeljima da naprave kupatilo.

Deceniju i po kasnije, 33-godišnji Rumun ima novi stan, dva automobila i motocikl. Ta transformacija je rezultat nečega o čemu više od 100 miliona ljudi u istočnoj Evropi sanja od pada Gvozdene zavese: članstvo u Evropskoj uniji njegovu zemlju je učinilo bogatom.

Čelnici EU sastaju se ove sedmice u Granadi, u Španiji, kako bi razmotrili još jedan talas proširenja s novom proruskom vladom koja će preuzeti vlast u Slovačkoj, dok se SAD bore da nađu način da odobre dodatnu pomoć Kijevu. Međutim, taj san ponovo počinje da treperi u ratom razorenoj Ukrajini, susednoj Moldaviji i na Zapadnom Balkanu.

''Kvalitet života moje porodice se ne može porediti'', rekao je Prelipcean, koji radi u tehnološkoj kompaniji u Jašiju, gradu od oko milion ljudi u blizini rumunske granice s Moldavijom.

U trenutku kada je EU počela da otvara vrata svojim susedima na istoku, polovina od 19 miliona Rumuna nije bila priključena na vodovod, a BDP po stanovniku bio je nešto više od trećine proseka EU, manje-više na nivou Ukrajine pre Ruske invazije. Taj broj sada iznosi 77 odsto i još uvek raste.

Tokom sledeće decenije Rumunija bi mogla da udvostruči svoju ekonomsku proizvodnju, smatra Dinu Bumbacea,  menadžer za rumunske investicije konsultantske kompanije PWC. Ova kuća je anketirala kompanije o njihovim investicionim planovima i uračunala efekte još jednog talasa evropskih fondova.

Ukrajina je takođe nastojala da sledi taj put pre deset godina, pre nego što se njena vlada koju je podržavao Kremlj otrgla od uticaja Moskve, što je izazvalo pobunu na Majdanu i pokrenulo niz događaja koji je doveo do najvećeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata.

Sada je EU ponudila Kijevu put do članstva u, kako se očekuje, neizvesnom, višegodišnjem procesu. Taj put će zahtevati kraj borbi, kao i velike reforme u ekonomiji, borbu protiv korupcije i racionalizaciju institucija kako bi se ispunile norme EU.

Pristupanje Rumunije nudi lekcije koje mogu pomoći Kijevu na tom putu i nudi naznaku potencijalnih nagrada. Bukurešt je postao odlučan pozitivan primer bržih pristupnih pregovora za Ukrajinu i susednu Moldaviju.

"Rumunija se ne bi mogla reformisati bez Evropske unije", rekao je premijer Marcel Ciolacu u avgustovskom intervjuu za Aleph News TV. "Bez EU i NATO-a bili bismo krhka zemlja."

Rumunija brzo smanjuje jaz u bogatstvu/Bloomberg

Kada je Rumunija postala članica, završila je prelazak svoje ekonomije koja se zasnivala na centralnom na planiranju kako bi se otvorila za evropsko tržište. Čitav niz vlada prodavao je kompanije u državnom vlasništvu, ublažavao trgovinska pravila i, što je najvažnije, popravio stanje u sudovima kako bi pomogao u iskorenjivanju korupcije.

To je pomoglo Rumuniji da sustigne tradicionalno bogatiju Mađarsku na zapadu, dok se takođe odvojila od Bugarske,  suseda sa Crnog mora s kojim se nekada takmičila za poslednje mesto u EU po siromaštvu i mitu.

Predvođena bivšom tužiteljkom nadležnom za pitanja korupcije, Laurom Codruta Kovesi, koja sada vodi prvu Kancelariju javnog tužioca u EU, Rumunija je u poslednjoj deceniji zatvorila mnoštvo vladinih zvaničnika, uključujući premijere, članove vlade i parlamenta.

Kovesi je bila potrebna žestoka odlučnost da promeni mentalitet ljudi i uhvati se ukoštac sa strukturnom korupcijom na svim nivoima u državi, tvrdi osoba koja je radila s njom, a koja je zamolila da ostane neimenovana zbog osetljivosti problema. Pokret je podržan mehanizmom EU koji je promovisao reformu pravosuđa dovršenu prošle godine, a njena kampanja donela joj je obožavanje javnosti.

Antikorupcijska borba u Rumuniji ponovo u toku/Bloomberg

Međutim, ona je ovako stvorila i neprijatelje. Otpuštena je 2018. nakon što je tadašnji ministar pravosuđa Tudorel Toader - koji ju je optužio za narušavanje imidža Rumunije u inostranstvu - izborio odluku Ustavnog suda da je prekoračila svoja ovlašćenja. Presudu je kasnije poništio najviši sud EU.

Odluke poput te pokazuju rizike koji bi i dalje mogli da ugroze napredak Rumunije u regionu u kojoj su populističke vlade u Mađarskoj i Poljskoj žrtvovale finansiranje EU za vlastitu političku korist. Novoosnovana nacionalistička stranka ušla je u rumunski parlament 2021. i sada ima 20 odsto glasova. Do sada su dve najveće stranke u zemlji radile zajedno kako bi nacionaliste držale podalje od vlasti.

Takođe, slučajevi korupcije na najvišim nivoima nastavljaju da potresaju političku scenu, a neka suđenja godinama traju na pretrpanim sudovima. Uprava za borbu protiv korupcije prikupila je više od milijardu evra kroz odštete od 2015. i znatno je smanjila broj problematičnih službenika.

"Svaki čin korupcije znači manje novca za obrazovanje, zdravstvo ili odbranu", rekao je u intervjuu glavni tužilac za borbu protiv korupcije Marius Voineag. "To znači rasipanje javnih resursa i velika je prepreka za razvoj Rumunije", dodao je, upozoravajući da mito ostaje problem i da je potreban veći napredak.

Kovesi, sa svoje nove pozicije u kancelariji tužioca EU, mogla bi da pokuša da ponovi model u Ukrajini, gde se korupcija smatra najvećim izazovom s kojim se zemlja suočava nakon ruske invazije. Manje od mesec dana nakon početka rata Kovesi je otputovala u Kijev kako bi potpisala sporazum o saradnji s ukrajinskim glavnim tužiocem.

Tokom protekle decenije i po, transformacija rumunskih institucija privukla je strane investicije, stvarajući radna mesta i donoseći znanje za povećanje produktivnosti.

Od 2010. do 2021. ulaganja iz inostranstva gotovo su se udvostručila na više od 100 milijardi evra prema centralnoj banci, dok su strane kompanije preplavljivale gradnju svega, od fabrika automobila do tehnoloških kompanija. Prošle godine je priliv novca dosegao rekordnih 11 milijardi evra.

Među najvećim ulagačima su Ford Motor Co. i Dacia iz Renault Groupa, koji sada u Rumuniji proizvode više od pola miliona automobila godišnje. Proizvođač guma Continental AG uložio je 2,2 milijarde evra, a tehnološki divovi uključujući Amazon, Microsoft i Oracle, otvorili su i proširili istraživačke centre.

Isto tako, mnoge vlade su takođe iskoristile razvojne fondove EU za izgradnju više od 700 kilometara auto-puteva, poboljšanje škola i javnih usluga i pružanje pogodnosti uključujući fiksni pristup internetu - i, naravno, kanalizaciju.

Dok se Rumunija povremeno borila da efikasno iskoristi milijarde evra iz fondova EU koji su bili na raspolaganju, političke stranke su ostavile razlike po strani u nastojanju da maksimalno uvećaju finansiranje. Do danas je zemlja zaradila više od 53 milijarde evra iz EU i ima ugovore u pripremi za još 12 milijardi evra.

''Postoji jasno poboljšanje i ubrzanje u pogledu kapaciteta za apsorpciju sredstava EU i sprovođenje infrastrukturnih projekata'', rekla je Liliana Pavlova, potpredsednica Evropske investicione banke. "Možete to da vidite i možete to da osetite".

Novi projekti dolaze na red, uključujući fabriku guma s nultom emisijom od 650 miliona evra, koju gradi Nokian Renkaat Oyj, fabriku baterija vrednu 1,4 milijarde evra belgijske kompanije Avesta Battery and Energy Engineering , kao i ulaganje od četiri milijarde evra u projekat u vezi sa prirodnim gasom, kompanije Black Sea Neptune Deep.

Dok su brojke o BDP-u po stanovniku veće i zbog činjenice da su milioni Rumuna otišli da traže posao na Zapadu nakon pristupanja EU, drugo tromesečje pokazuje da će životni standard premašiti standard u Poljskoj, najvećoj ekonomiji u regionu, i to već ove godine. Rumunija je po ovom kriterijumu uveliko pretekla susede koji nisu ušli u EU, gde spada i Srbija.

Nadmašiti susede

Možda je najoštrije poređenje sa susednom Bugarskom, rezultat je zapanjujući.

Dve zemlje pridružile su se EU na sličnim osnovama, kao najsiromašnije i najkorumpiranije članice bloka – baš kao što bi Ukrajina verovatno bila ako ikada dobije članstvo.

Zaposleni priprema stolove i stolice ispred restorana u Bukureštu/ Fotograf: Andrei Pungovschi/Bloomberg

Dok se Bukurešt fokusirao na borbu protiv korupcije, brojne vlade u Sofiji nisu uspele da ispune te napore i životni standard Bugarske sada je samo 60 odsto proseka EU, za 17 procentnih bodova niže nego u Rumuniji.

Bugarski ministar finansija Assen Vassilev rekao je da su za barem deo toga zaslužni rumunski tužioci.

"Rumunija je bila mnogo brža s reformama vladavine prava", rekao je Vasilev u intervjuu. "Iako je u početku bilo bolno, to im je omogućilo da stvore poslovno okruženje koje je bilo vrlo pogodno."