Zašto bi grčki izbori mogli da završe bez pobednika

Grci će imati izobilje opcija kada izađu na izbore u nedelju da biraju novu vladu - toliko da će možda morati da sve to urade ponovo nekoliko nedelja kasnije. Desetine partija učestvuje na prvim izborima koji će se održati otkako su stupile na snagu promene koje će otežati jednoj stranci da dobije većinu u parlamentu sa 300 poslanika.

Trebalo je da novi sistem odalji politiku te države od polarizacije. Ipak, pronalaženje koalicionih partnera u ovako podeljenom političkom pejzažu moglo bi da bude teško: vodeći kandidati nisu u dobrom odnosu, a bes zbog najsmrtonosnije železničke nesreće u grčkoj istoriji doveo je do toga da se mnogi glasači okrenu manjim strankama.

Ako ne uspeju da formiraju vladu, prema novim pravilima, moraće da održe nove izbore. To bi moglo da odloži povratak Grčke na status zemlje sa investicionim rangom nakon što ta zemlja evrozone pre deceniju nije uspela da isplati dug.

1. Šta se promenilo u sistemu glasanja u Grčkoj?

Od 2012. stranka koja ima najviše glasova dobijala je bonus od 50 mesta, što je jednoj stranci olakšavalo da obezbedi većinu u parlamentu od 300 mesta. Godine 2016. tadašnji premijer Alexis Tsipras promenio je izborni zakon kako bi uveo proporcionalni sistem gde se mesta raspodeljuju prema procentu glasova koje svaka stranka dobije. On je to uradio, rekao je, jer takav sistem preciznije odražava želje birača. Bez dopunskih mesta, stranka bi morala da obezbedi oko 48 odsto glasova da bi sama formirala vladu – što je gotovo nemoguć zadatak sa velikim brojem partija koje se kandiduju. Zbog zamršenosti grčkog zakona, ovo je prvi put da se koristi novi sistem. Stari sistem je važio 2019. godine kada je Kyriakos Mitsotakis postao premijer nakon što je njegova partija desnog centra Nova demokratija završila prva, sa 40 odsto glasova.

2. Šta rizikuju?

Nastavak ekonomskog oporavka Grčke i povratak na zemlju sa investicionim rangom. Grčka ekonomija je uspela da prevaziđe prepreke, uključujući pandemiju kovida, rat u Ukrajini i evropsku energetsku krizu. Iako je dužnička kriza koja je trajala deceniju znatno snizila bazu, grčka ekonomija se sada širi mnogo brže od ekonomije mnogih drugih evropskih zemalja i investitori vide potencijal rasta u godinama koje dolaze. Ono do čega im je najviše stalo je da nova vlada ima snažnu podršku u parlamentu kako bi mogla da ostane na održivom fiskalnom putu koji je sledila pre pandemije i da nastavi da u potpunosti koristi fondove Evropske unije koji pomažu u jačanju rasta.

3. Šta kažu ankete?

Otkako je preuzela dužnost, Nova demokratija je imala vođstvo u anketama i šanse da ove godine osvoji apsolutnu većinu u parlamentu. Ipak, nakon što je železnička nesreća 28. februara bacila svetlo na loše stanje grčkih železnica, stvari su se promenile. Ne samo da se prednost Nove demokratije smanjila, već su ankete pokazale da mnogi Grci okreću leđa tradicionalnim strankama koje su godinama vladale zemljom, odlučujući ili da ne glasaju ili da podrže manje stranke. U poslednje vreme njihova prednost se ponovo povećala. Anketa objavljena u provladinom listu Protothema 13. maja pokazala je da najveću podršku ima Nova demokratija sa 33,6 odsto, što je 6,7 procentnih poena ispred Tsiprasove levičarske partije Syriza.

4. Zašto ne koaliciona vlada?

Osim tokom duge dužničke krize u Grčkoj, kada su stranke morale da sarađuju na sprovođenju mera štednje koje su potrebne za međunarodnu pomoć, zemlja nema istoriju koalicionih vlada. Nije u DNK grčkih partija da rade zajedno. Ipak, problem nije samo prepirka političara - matematika je teška, s obzirom na broj potrebnih mandata. Jedan od mogućih scenarija je da Syriza, socijalistička partija Pasok koju predvodi Nikos Androulakis i partija Mera25 bivšeg ministra finansija Yanisa Varoufakisa mogu dobiti dovoljno poslanika da zajedno formiraju vladu. Ali Androulakis neće biti deo vlade ako je Tsipras premijer, dok Varoufakis ne želi da sarađuje ni sa kim. Mitsotakis i Tsipras su isključili mogućnost bilo kakve saradnje njihovih partija. Odnosi između Mitsotakisa i Androulakisa takođe nisu dobri, posebno nakon što se prošle godine pokazalo da je grčka tajna služba prisluškivala Androulakisov mobilni telefon. Lider Pasoka je rekao da se neće pridružiti vladi ako je Mitsotakis premijer. Mitsotakis je rekao da ne može da prihvati taj zahtev.

Bloomberg

5. Dakle, šta se dešava ako ne uspeju da formiraju vladu?

Ako nijedan od tri najveće stranke po broju glasova ne bude u stanju da formira vladu u kratkom vremenskom roku, najverovatnije će biti raspisani novi opšti izbori. Ako bude tako, očekuje se da će se oni održati početkom jula - po drugom izbornom sistemu. Mitsotakis, koji sebe naziva snažnim zagovornikom jednopartijske vlade, sproveo je promene tokom svog mandata koje vraćaju deo starog sistema. Partija koja završi prva dobiće bonus koji bi mogao da dostigne čak 50 mesta, u zavisnosti od udela glasova. Takozvani poluproporcionalni sistem predstavljanja je vrlo komplikovan. Ali suština je da prvoplasirani može da formira jednopartijsku vladu ako ima najmanje 38 odsto glasova i sve dok stranke koje ne pređu cenzus potreban za ulazak u parlament (tri odsto od ukupnog broja) osvoje preko 10 odsto od ukupnog broja glasova. Dodatna mesta bi najveću partiju približila broju mandata koji je potreban za apsolutnu većinu (151), tako da bi ona mogla da zaobiđe glavne rivale i dopre do jedne ili dve manjih partija, teoretski olakšavajući formiranje vlade.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar