Ekstraporez je legitimno pitanje u Srbiji, ali odgovora još nema

Porez na ekstradobit za kompanije koje su zbog poremećaja na tržištima zaradile vrtoglave sume zahvaljujući posledicama rata u Ukrajini nije nešto o čemu se debatuje ekskluzivno samo u Srbiji. I SAD i Evropska unija (EU) sa svoje strane gledaju da tako velike poremećaje ublaže, jer se od korporacija uglavnom ne očekuju visoki moralni standardi.

U SAD se ova debata još uvek vodi, dok je Evropa uvela ovu vrstu poreza. U Srbiji su dve političke grupacije podnele zahtev Skupštini Srbije, ali najveće energetsko preduzeće u zemlji je u većinskom vlasništvu ruskog Gazproma, zemlje koja je napala Ukrajinu i odgovorna je za većinu poremećaja na tržištu koje danas vidimo.

Dakle, da li će Srbija odlučiti da dodatno oporezuje kompaniju iz trenutno najomraženije zemlje sveta, koja od 2008. godine, zahvaljujući političkim odlukama, izvlači značajne sume sa Balkana. Prema izveštaju Bloomberga, budžetski suficit Rusije se više nego učetvorostručio u novembru prošle godine uprkos finansijskom odlivu rata u Ukrajini, beležeći još jedan mesec poboljšanja zahvaljujući uglavnom dividendama i porezu koji je platio Gazprom PJSC. Ova kompanija je dominantan vlasnik lokalne Naftne industrije Srbije postala 2008. godine za 400 miliona evra. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je početkom oktobra prošle godine da se razmišlja o uvođenju poreza na ekstraprofit za one koji su prethodnih godinu zarađivali ogroman profit na obnovljivim izvorima energije. Vučić je tada rekao da se moraju povećati obnovljivi izvori energije i dodao da se o tome razgovara od SAD, Norvežana, Britanaca do Arapskih zemalja. “To za nas postaje od ključnog značaja, ali tu ćemo morati da uradimo jednu stvar, a to je da obezbedimo da ta struja mora da ostane u Srbiji, a ne da mi damo nekom što je naš resurs, vetar, a on lepo zarađuje i da izvozi tu struju, iako je vetar naš”.

Redakcija Bloomberg Adrije odgovore na pitanja o ovoj temi nije dobila od Ministarstva finansija.

Prema podacima ruskog Ministarstva finansija s kraja 2022, fiskalni suficit dostigao je 557 milijardi rubalja (devet milijardi dolara) u prvih 11 meseci prošle godine, sa 128,4 milijarde rubalja prijavljenih za period januar - oktobar 2022. Ipak, zarade od nafte i gasa rastu i za 11 meseci prošle godine premašile su celogodišnji plan. Kremlj je pogodio Gazprom jednokratnim povećanjem poreza kako bi nadoknadio pad prihoda ove godine jer je kompanija imala koristi od rasta cena, čak i kada je obim izvoza pao usled rata. Gasni gigant, koji je u državnom vlasništvu, takođe je prvi put isplatio privremene dividende.

Bloomberg Adria

Filip Kovačević, partner u Deloitte kancelariji u Beogradu, misli da će teško Srbija uvesti ovu vrstu poreza za one koji su najviše profitirali. 

"Ono što jeste tema je i ono što određene grupacije kod nas pokušavaju da stave na dnevni red je porez na ekstraprofit. Zasada toga neće biti, ali to može da se promeni. Kada bi se uveo taj windfall tax od 30 odsto, Srbija bi mogla da inkasira solidne prihode od toga, jer ovi ekstraprofiti su nastali usled poremećaja na tržištu, a ne usled poslovanja, ali to je kompleksno pitanje", kaže Kovačević. On je samo kao primer naveo evropski windfall tax, a koji je EU uvela u septembru. Taj porez se odnosi na neočekivani profit (windfall tax) energetskih kompanija i jednokratnan je. Ministri EU procenjuju da mogu da prikupe 140 milijardi evra od nameta.

Prema njegovom mišljenju, država će verovatno ići na dodatno brušenje i dotezanje sistema elektronske naplate poreza, naročito poreza na dodatu vrednost (PDV), ali i uvođenje elektronske fiskalizacije treba da pospeši naplatu dažbina državi.

I profesor Svetislav Kostić, ispred "Ne davimo Beograd", političke opcije u Srbiji koja je tek nedavno ušla u parlament grada i države, kaže da je njihov predlog pisan prateći ono sa čime je izašla EU i što obavezuje sve njene države članice.

"Naš predlog onemogućava da se obaveze po osnovu kriznog poreza umanje putem prenosa gubitaka iz prošlih perioda, na osnovu poreskih podsticaja, kredita za porez plaćen u drugoj državi, poreske konsolidacije itd. Predlog Stranke slobode i pravde (SSP) ostavlja sve ove mogućnosti otvorenim, što je npr. izuzetno značajno u slučaju rudarskih kompanija. Naš predlog podrazumeva da se na ekstradobit (sve preko četvorogodišnjeg proseka dobiti uvećano za 20 odsto) plaća vanredni porez po stopi od 39 odsto, pri čemu bi se on plaćao pored opšteg poreza na dobit od 15 odsto. Efektivno, mi bi ekstradobit pogađali sa 54 odsto", kaže Kostić za Bloomberg Adriju.

Ono što analitičari i ekonomisti vide kao prepreku i razlog zašto neće doći do oporezivanja esktraprofita je – politika. Država je do sada bila na EU putu i izdašno koristila fondove koji dolaze iz saveza evropskih zemalja, ali ključne investicije u zemlji ostaju ruske i kineske, odnosno NIS i RTB "Bor", kao i Železara u Smederevu. Upravo ove tri kompanije su najviše i zaradile, ali opet na poremećajima na tržištu koji su pogurali cene nafte, gasa, čelika i bakra na mnogo više nivoe nego što je to bilo pre rata u Ukrajini. NIS je prema finansijskim izveštajima u prvih devet meseci prošle godine zabeležio rast od 90 odsto. Prema poslednjem izveštaju iz novembra, NIS je samo u trećem kvartalu poslovao sa neto dobitkom od 25,7 milijardi dinara, što je oko 218 miliona evra. To je više nego trostruko uvećanje u odnosu na isti period prethodne godine.

S obzrom na to da se finansijski izveštaji za RTB "Bor" i Železaru tek očekuju, prema podacima o izvozu, nagli skok u procentima izvoza domaćeg gvožđa i čelika je vidljiv poslednjih meseci. Od januara 2022. kada je izvoz bio na 106 miliona evra, pa u maju kada se dodatno izvezlo 569,7 miliona evra vrednog gvožđa i čelika, ovi brojevi beleže konstantan rast i u oktobru su dostigli 1,06 milijardi evra.

"Razlozi koje su predstavnici vlasti iznosili protiv uvođenja ovog poreza su potpuno neutemeljeni. Nije očuvanje predvidivosti poreskog sistema omogućavati ratnim profiterima da se okoriste od nepredvidive okolnosti. Niko nije mogao da očekuje okolnosti koje su dovele do ovakvih dobiti", kaže Kostić.

Bloomberg

Sličan predlog ponudila je i Stranka slobode i pravde i takođe dostavila svoj predlog srpskom parlamentu nekoliko dana pre "Ne davimo Beograd" krajem novembra. Njihov predlog se odnosi na kompanije iz energetskog sektora i ne uključuju druge industrije koje su mogle profitirati od poremećaja na tržištu izazvanim ratom u Ukrajini. 

"Pažljivo smo birali one na koje treba obuhvatiti ovim poreskim oblikom, s tim da smo pored energetskih i rudarskih mi predvideli tu i trgovce oružjem i priređivače igara na sreću, zbog ogromnog rasta u poslednje vreme koje za posledicu ima nesreću mnogih porodica - složićemo se da je ovo posao gde se zarađuje od tuđe muke i nesreće, pa čak i zavisnosti", objašnjava Kostić.

Region

Prema ranijoj analizi tima analitičara Bloomberg Adrije, u 2023. možemo očekivati usporavanje privrednog rasta najviše zbog zaustavljanja rasta tražnje. Takođe, inflacija će tokom godine usporavati, što će smanjiti poreske prihode vlada.

U Makedoniji, preko 180 preduzeća, uključujući banke, sa godišnjim prihodom od preko 10 miliona evra, platiće porez na ekstraprofit od 30 odsto 2023. godine, sudeći prema dokumentu koji je dat na uvid Bloomberg Adriji. Prema projekcijama Ministarstva finansija, država po ovom osnovu planira da sledeće godine u budžet ulije oko 90 miliona evra. Taj novac će, kako objašnjavaju u Ministarstvu, ići u poseban fond, preko kojeg se kreiraju i isplaćuju antikrizne mere.

U Bosni i Hercegovini u centru pažnje se našlo oporezivanje osnovnih životnih namirnica. Nije usvojeno smanjenje ili ukidanje PDV-a na osnovne životne namirnice i gorivo, a dalje odluke će zavisiti od formiranja vlasti na svim nivoima.

Hrvatska vlast je rešila da sa 33 odsto oporezuju sve profite koji su iznad 120 odsto vrednosti četvorogodišnjeg proseka.

Poreska i fiskalna politika se menjala i u Sloveniji. Neoporezivi deo prihoda na ličnu dobit je podignut sa 4.500 evra na 5.000 evra, a iznos za dodatno linearno poresko rasterećenje podignut sa 13.716 evra na 16.000 evra. Najviša kategorija ličnih prihoda (iznad 74.000 evra) biće oporezivana sa 50 odsto umesto sa dosadašnjih 45, dok će prihodi od izdavanja nekretnina biće oporezivani sa 25 odsto, a ne sa dosadašnjih 15. Uveden je i porez na ekstraprofit, te i posebne poreske olakšice do 1.300 evra za mlade do 29. godina.

Ratni profiteri

Demokratski senatori zahtevaju da američke naftne kompanije plaćaju više poreza u vreme kada ostvaruju rekordne profite, zahuktavajući rat rečima između stranke i energetske industrije. Predsednik SAD Joe Biden je često napadao rukovodioce jer ne ulažu dovoljno u novu proizvodnju i uživaju u "neverovatnoj dobiti od rata" u Ukrajini.

Evropa je uvela porez za ratne profitere, a ovaj pojam nije nepoznat široj javnosti. Čovečanstvo je uvek zarađivalo na tuđoj muci, a primeri su brojni, od izvoza čelika Švedske u Drugom svetskom ratu svim zaraćenim stranama, do Norveške danas, koja dobro inkasira na ratu u Ukrajini. Ipak, neke zemlje su još od Prvog svetskog rata počele da uvode porez na ekstraprofit, a slično se desilo i u doba pandemije kovid. U Prvom svetskom ratu britanska vlada je videla da su određene industrije dobro izašle iz sukoba, posebno proizvođači oružja, i uvela je porez na višak profita od 50 procenata profita iznad normalnog predratnog nivoa. Stopa je podignuta na 80 procenata 1917. godine, a 1921. tadašnji državni kancelar Austen Chamberlain ukinuo je dažbinu na višak profita.

U SAD ova borba još uvek traje. Čak je Matthew A. Winkler, jedan od velikih idejnih tvoraca i urednika u Bloombergu, nedavno stao na stranu predsednika Bidena.

"Sa toliko potrošača koji trpe sve veće račune za energiju, britanska vlada je nedavno objavila porez na neočekivani profit naftne industrije, nakon sličnih mera vlada širom Evrope. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je 'sve vlade da oporezuju ove prekomerne profite i koriste sredstva za podršku najugroženijim ljudima u ovim teškim vremenima'", navodi Winkler.

 

- Uz pomoć Kevin Crowley

 

(Ažurirano četvrtim i petim pasusom raspoloživim informacijama o stavu države po ovom pitanju) 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar