Ian Bremmer: Rat u Ukrajini, povratak Trampa, priključenje Srbije EU

U vreme globalne neizvesnosti, kada je svet prožet nizom različitih kriza, razgovarao sam sa Ianom Bremmerom, geopolitičkim stručnjakom, predsednikom Evroazijske grupe i autorom nove knjige "Moć krize" (Power of Crisis). Teme razgovora bile su rat u Ukrajini, približavanje zemalja Adria regiona Evropskoj uniji i predstojeći izbori za Kongres u SAD, čiji bi rezultat mogao da otvori put povratku Donalda Trumpa na čelo SAD.

Želeo bih da Vam postavim pitanje koje svi postavljaju: koliko će trajati rat u Ukrajini i kako će se završiti.

Neće se brzo završiti, to je jasno. Činjenica je da je ruska invazija na Ukrajinu okončala 30 godina mira u Evropi. Postoji državno sponzorisani terorizam od strane ruske vlade protiv ukrajinskog civilnog stanovništva. To je delom zato što Vladimir Putin ima sve manje vojne moći da odgovori na ukrajinsku kontraofanzivu na terenu. Neverovatno loše im ide na bojnom polju. Putin šalje dodatnih 300.000 vojnika, što je potez koji uopšte nije popularan u Rusiji, jer Rusija zapravo ne kontroliše teritoriju koju je nezakonito anektirala poslednjih nedelja. Stanje ruske invazije je svakim danom sve gore.

Šta će se desiti? Ukrajinci će se odupreti uz podršku NATO-a, osvojiće još teritorije u narednih nekoliko nedelja ili meseci, a onda ćemo videti. Videćemo u kojoj meri će Putin uvećati napore da teroriše ukrajinske civile širom zemlje i koje vrste oružja će upotrebiti. Videćemo i u kojoj meri će Putin ograničiti napade na Ukrajinu i da li će biti asimetričnih napada na zemlje NATO, koje naravno u potpunosti podržavaju Ukrajinu. Možda budemo videli i sajber-napade, napade na gasovode, napade na kritičnu infrastrukturu od strane Rusa, što će otežati NATO-u da odgovori. Mislim da su to velika pitanja za narednih nekoliko meseci, a ne pitanje nuklearnog oružja, koje je, naravno, egzistencijalna pretnja koja je dobila dosta medijske pažnje. Pre nego što se pozabavimo ovim pitanjem, mogu se desiti mnoge stvari koje su veoma opasne za sve u ovom regionu.

Nedavno ste rekli da ne vidite mogućnost da Putin upotrebi nuklearno oružje zato što bi to značilo gubitak nekih od poslednjih saveznika, poput Kine i Indije. Da li i dalje tako mislite?

Ne samo to. Takođe bi se suočila sa direktnim učešćem SAD u ratu, slanjem trupa na teren, svakako bombardovanjem ruskih trupa i vojnih objekata. Bidenova administracija je Putinu sasvim jasno stavila to do znanja. I to je jedan od mnogih razloga zašto mislim da je malo verovatno da bi on zaista upotrebio nuklearno oružje.

Taktička upotreba nuklearnog oružja ne bi imala veliki uticaj na stvarno ratovanje, pre može da se iskoristi da teroriše građane i izazove globalnu reakciju. Ne može da ubije mnogo vojnika, pa bih mogao da to iskoristiti da pokaže silu. Da se Ukrajina bori sama, Rusi bi mogli da koriste nuklearne bombe kao taktiku da ih uplaše da pređu u kontraofanzivu, ali, naravno, to ovde nije slučaj. Ne vidim okolnosti u kojima bi nuklearna energija zapravo bila pametna za Putina, pa čak ni kao krajnje sredstvo.

Imajte na umu i da je ruska vojna doktrina upotrebe nuklearnog oružja odgovor na neposredne pretnje prestonici i političkom rukovodstvu koje trenutno ne vidimo. Nejasno je da li bi ruski vojni vrh sledio i izvršio Putinovo naređenje ako bi ruski predsednik prekinuo ovu doktrinu. A to bi moglo biti direktna pretnja samom Putinu. Iz svih ovih razloga, smatram da je malo verovatno da bi Rusija odlučila da upotrebi nuklearno oružje.

Ali izgleda da je Putin već prešao granicu. Vidimo razdvajanje Rusije i Evropske unije, posebno u oblasti energetike. Da li postoji šansa da se Rusija i EU ponovo ujedine i da li to nužno znači da Putin mora da ode?

Ne radi se samo o Evropi. Mislim da je razdvajanje na nivou G7 manje-više trajno. Moguće je da će novi režim, ako Putin ode sa vlasti, pokušati da obnovi ove odnose, ali je jednako moguće da će novi režim biti neprijateljski raspoložen prema Zapadu – to nije ništa novo ili jedinstveno Putinu. Ipak, sve dok je Putin na vlasti, vrlo je jasno da je ovo razdvajanje trajno i da se odluka Evropljana da povećaju potrošnju za odbranu, smanje tokove energije iz Rusije i diverzifikuju neće promeniti.

Čak i da je Rusija imala drugačiji režim i da su pregovarali i pomirili se sa Ukrajincima – što je sada veoma teško zamisliti – jasno je da se Evropljani, koji su već uložili u alternativnu energiju, proširili upotrebu nuklearne energije i obnovljivih izvora energije, uložili u LNG terminale, neće vratiti Rusima. Putin je doveo do toga da se Rusija od najvažnijeg partnera Kine na svetskoj sceni pretvori u izolovanu zemlju, što se nije dogodilo nijednoj ekonomiji G20 od kraja Drugog svetskog rata.

Ipak, Putin i dalje ima neke prijatelje u Evropi, ne nužno u Evropskoj uniji. Govorim o Srbiji. Koliko je Srbija bliska Putinu?

Srbi, kao što znate, nisu podržali aneksiju ukrajinske teritorije, a koliko sam razumeo, Srbija će u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) glasati za osudu aneksije, jer je ovaj potez Rusije protivan Povelji UN.

Apsolutno ste u pravu da je Srbija Putinu bila najbliža evropska zemlja, ali i oni smatraju da je Rusija prešla crvenu liniju. Naravno, nešto od toga je pritisak EU i njena ekonomska podrška koju Srbija želi, a nešto i zbog činjenice da su Putinovi sadašnji postupci previše opasni za Stari kontinent.

S druge strane, Srbija ima pomešan stav prema NATO-u – i dalje je živo sećanje na bombardovanje. Oni pokušavaju da ostanu prijatelji sa Rusijom i Kinom s jedne strane, i EU i SAD s druge strane.

Srbija je dobijala naftu iz Rusije sa 30 odsto popusta na sadašnje cene, pa Srbija nije reagovala kao druge evropske zemlje, već više kao Kina ili Indija. Osmi paket sankcija EU okončava balkanska izuzeća od ruskog naftnog embarga. To znači da će od prvog decembra, kada stupi na snagu embargo, Srbija i dalje imati pristup energentima, ali će cene biti znatno veće. Nisu srećni zbog toga, ali jednoglasna podrška zemalja EU novim sankcijama je previše velika da bi se protivili.

Vidite li Srbiju, možda u narednih 10 godina, kao državu članicu EU, s obzirom na to da nije uvela sankcije Rusiji?

Mislim da će se ovaj proces nastaviti, ali ne znam koliko će trajati. Znamo da je francuski predsednik Emmanuel Macron odugovlačio i Srbi nisu bili srećni zbog toga. Činjenica da su pozvane Ukrajina i Moldavija verovatno će malo relaksirati ovaj proces i to će pomoći Srbiji.

Takođe mislim da, pošto je Srbija već nekoliko puta glasala u skladu sa zapadnim rezolucijama u UN, i pošto je njihova zvanična politika poštovanje punog teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine – što uključuje i poluostrvo Krim – da su ove tačke važne za njihov odnos sa EU.

Kako Bremmer komentariše odnose država regiona i ostatka sveta, kao i predstojeće izbore u SAD i mogući povratak Trumpa na mesto predsednika, pročitajte na linku.