Regionalni energetski kolaps kakav se ne pamti i koji je ovog petka pogodio Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Crnu Goru uzrokovan je najverovatnije preopterećenjem usled pojačane potrošnje električne energije zbog visokih temperatura koje vladaju poslednjih dana.
"Usprkos raznim šalama koje su počele kružiti svemrežjem, pa i onih brutalnih, valja spustiti loptu na zemlju i biti ozbiljan i realan. Naime, današnji prekid zahvatio je nekoliko zemalja, koje su, kao i cela energetska evropska zajednica povezane interkonekcijama, a uzrokovan je povećanom potrošnjom električne energije zbog toplotnog talasa koji je jug Evrope zahvatio ovih dana", kaže za Bloomberg Adriju energetski stručnjak Ivan Brodić.
Takve pojave se ne događaju samo u Adria regionu, nego su u prošlosti, a manjim delom i danas, zabeležene i na jugu Apeninskog i Pirinejskog poluostrva. Jednostavno, kada je ovako toplo, više se troši električna energija za hlađenje. Brodić naglašava da uz povećanu potrošnju energije koja se na jugu Evrope događa u osvit, tj. na samom početku turističke sezone, događaji postaju logični.
Ni obnovljiva energija ne pomaže
"Elektroenergetska infrastruktura u tom delu Adria regiona izrazito je zapuštena, pa onda ni višak struje proizveden iz obnovljivih izvora energije, koji je u letnjim uslovima incidentno relativno jeftin, nije sposobna da apsorbuje u mrežu za smanjenje anomalija izazvanih klimom i meteorologijom", navodi Brodić.
Saobraćajni kolaps kod zgrade Elektroprivrede BiH u Sarajevu neposredno nakon nestanka struje (Bloomberg Adria)
Jug Hrvatske samo je jednim dalekovodom spojen s maticom, dodaje on, pa je problem sa strujom gorući problem i rizik poslovanja tokom cele godine, na što upozoravaju proizvođači već nekoliko godina. Situacija u BiH i Crnoj Gori može biti samo gora.
"Za poslovne subjekte, i ne samo u kontekstu turizma, ovo je slaba uteha, jer dok na meteorologiju, barem na dnevnom i kratkom, tj. srednjem planu, teško možemo da utičemo, ulaganje u elektroenergetsku infrastrukturu u potpunosti je pod našom kontrolom", smatra Brodić.
Ekonomske posledice
Kad se govori o ekonomskim posledicama, analitičar Damir Bećirović za Bloomberg Adriju kaže da one u principu nisu velike.
"Sve ozbiljne kompanije neće dozvoliti da kratkoročni nestanak struje poremeti redovan rad. Određenu štetu mogu imati mali obrti, a najveću nelagodu je izazvao prestanak rada saobraćajne signalizacije u većim gradovima. U kontekstu BiH, najava poskupljenja struje s ovim nestankom može kod građana kreirati ozbiljnu frustraciju", naglašava Bećirović.
Centralna banka Bosne i Hercegovine saopštila je da platni sistemi CBBiH u uslovima prekida snabdevanja električnom energijom u zemlji nesmetano funkcionišu, i da se sistem bruto poravnanja u realnom vremenu i sistem žirokliringa odvijaju bez zastoja, uz osiguranje svih uslova za njihovo sigurno i efikasno poslovanje.
Šta se desilo
Nezapamćeni raspad elektroenergetske mreže u petak je ostavio čak tri države bez struje. Problemi su krenuli iz Crne Gore, preko delova Bosne i Hercegove pa kroz celu Dalmaciju, sve do Rijeke. Bez struje su ostali čak i neki delovi Slavonije.
"Premda tačni razlozi raspada sistema još nisu poznati, pretpostavlja se da je uzrok preopterećenje na interkonektivnim 400 kV dalekovodima u regionu, njihovi ispadi i prenošenje poremećaja na sistem BiH", istakli su iz Elektroprivrede BiH.
Kako piše Bloomberg Adria Hrvatska, još se nikad dosad nije dogodio raspad elektroenergetskog sistema kroz tri države.
Za ublažavanje problema međunarodnog prekida snabdevanja električnom energijom Hrvatska elektroprivreda stavila je u puni pogon sve svoje proizvodne kapacitete kako bi HOPS mogao da osigura snabdevanje električnom energijom građana RH u što kraćem vremenskom roku.
Gde je zapravo problem
Bloomberg Adria je ranije pisala kako je jedan od ključnih problema nepostojanje tržišta balansne energije.
"Mi moramo uvesti dan unapred i unutardnevno tržište, prvo da omogućimo svima da izbalansiraju svoju proizvodnju i potrošnju u što kraćem vremenu. To je problem operatora prenosnog sistema, mora nabaviti mnogo balansne energije, da popuni praznine kada, recimo, nema sunca, vetra, kada su neki ispadi. Bez regionalizacije i dok se ne nakačimo na evropske platforme za balansnu energiju, da se ne lažemo, mi smo u ozbiljnom problemu", rekao je ranije za naš medij Dejan Stojčevski, tehnički direktor berze električne energije SEEPEX.
.webp){kind=icon}
