Zašto je u jednom danu Japan pogodilo skoro 150 zemljotresa

Veliki zemljotres pogodio je na Novu godinu severozapadnu obalu Japana. Usmrtio je desetine ljudi i tako ponovno podstaknuo strahove od cunamija koji je poharao severni region Japana 2011. godine. Bio je to jedan od oko 150 potresa koji su pogodili region tokom dana.

Japan se nalazi u jednom od seizmički najaktivnijih područja sveta, pa ta država zapravo živi u stalnoj pretnji potresa.

Šta se dogodilo?

Zemljotres magnitude 7,6 pogodio je poluostrvo Noto na severozapadnoj obali Japana 1. januara nešto posle 16 sati prema lokalnom vremenu. Usmrtio je najmanje 48 ljudi i ranio mnogo više, navode lokalni izvori.

Potres je 1. januara pokrenuo upozorenje za cunami za gotovo celu obalu Japanskog mora. Upozorenje je zahvatilo državuu na početku nove godine, kada su mnogi slavili sa prijateljima i porodicom. Japanska meteorološka agencija izdala je upozorenje za talas od pet metara 1. januara, ali je ukinula sva upozorenja za cunami u utorak u 10 sati nakon što je zabeležila talas od najmanje 1,2 metra visine. Ovo je jedan od najvećih potresa u Japanu od 2018. godine. Oštećeno je najmanje 200 objekata, a potres je ostavio hiljade bez struje i vode i izazvao zastoje u železničkom i drumskom saobraćaju širom regiona.

Očekuju li se uskoro novi potresi?

Prema informacijama od ranijih potresa, postoji rizik do 20 odsto da bi moglo doći do još jednog potresa iste jačine, izjavila je Japanska meteorološka agencija (JMA) na konferenciji za novinare. Stanovnici tog područja i dalje su izloženi čestim naknadnim potresima koji dodatno povećavaju rizik od oštećenja objekata u regionu.

Ljudi u najviše pogođenim područjima moraju biti u stanju pripravnosti tokom sledeće nedelje zbog mogućnosti velikih potresa i potencijalnog cunamija, upozorava JMA.

Koji je najgori mogući scenario?

Najgori mogući scenario je da bi dodatni veliki potres mogao pogoditi severozapad i izazvati cunami razmera na koji su vlasti prvobitno upozorile 1. januara.

Zašto su se potresi dogodili u grupama?

Postoji niz aktivnih područja na poluostrvu Noto, sa kompresijom koja gura podzemne ploče jednu iznad druge, prema japanskom štabu za istraživanje zemljotresa. Ovo je poznato kao mehanizam greške obrnutog tipa. Broj zemljotresa na tom području je u porastu od 2018. godine, a seizmička aktivnost je u porastu u poslednje tri godine.

Više od 14.000 malih zemljotresa u nizu pogodilo je poluostrvo Noto od novembra 2020. do februara 2023. godine, magnitude jedan ili više, prema studiji stručnjaka sa japanskih univerziteta. Zemljotres jačine 6,5 stepeni Rihterove skale u oblasti Noto prošlog maja odneo je bar jedan život.

Najveći zemljotres na poluostrvu Noto u ovom veku bio je zemljotres Noto-Hanto ​​koji se dogodio 25. marta 2007. godine sa magnitudom od 6,9.

Koliko su potresi u Japanu opasni?

Poslednjih decenija hiljade ljudi je umrlo u Japanu zbog velikih zemljotresa. Veći deo severne oblasti morao je da bude obnovljen nakon zemljotresa 2011. godine. Taj zemljotres i kasniji cunami ubili su 20.000 ljudi, a oko 2.500 se vodi kao nestalo, prema vladinim statistikama.

Hiljade zgrada je tada oštećeno, a više od 120.000 se potpuno srušilo. Takođe, najgora nuklearna katastrofa u Japanu dogodila se u fabrici Tokio Electric u Fukušimi, što je primoralo vladu da spase kompaniju i poveća poreze za obnovu severnog regiona.

Više od 6.000 ljudi poginulo je u zemljotresu u Kobeu 1995. godine. Zemljotres u Kumamotu 2016. odneo je više od 200 života, a prema zvaničnim statistikama, smatra se da je broj poginulih u zemljotresu u Tokiju 1923. premašio 100.000.

Ima li Japan sistem upozorenja?

Japanska meteorološka agencija ima sistem ranog upozoravanja na zemljotres (EEV) koji je u funkciji od 2007. godine. Vlasti su poboljšale tehnike merenja od zemljotresa 2011. i 2016. kako bi bolje procenile magnitudu više zemljotresa koji se dešavaju istovremeno. Međutim, sistem EEV je ponekad slao lažna upozorenja, uključujući 2018. i 2020, što je zabrinulo građane.

Stanovnici Japana koji imaju pametne telefone dobijaju obaveštenja na svoje telefone u slučaju značajnog zemljotresa, upozoravajući ih da preduzmu mere bezbednosti. Stanovnici su navikli na zemljotrese u Japanu, a jedna od prvih stvari koju urade kada osete potres je da uključe nacionalni NHK program, koji pruža široku pokrivenost, dok druge televizijske stanice istovremeno emituju upozorenja o zemljotresu.

Ljudi se takođe sve više oslanjaju na internet za brze informacije, iako može da sadrži netačne ili obmanjujuće informacije. Premijer Fumio Kishida zauzeo se protiv širenja dezinformacija koje bi mogle zbuniti stanovnike. Takođe, uprkos rastućem značaju mobilnih usluga, veliki telekomunikacioni operateri često su prijavljivali kvarove na vezi nakon zemljotresa.