.webp){kind=icon}
Međunarodni krivični sud (ICC) izdao je nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog ratnih zločina u vezi sa navodnom otmicom dece iz Ukrajine, što je zasad simboličan potez na koji su u Kremlju samo slegli ramenima.
Iz suda sa sedištem u Hagu saopšteno je da je jedno od njihovih veća odobrilo zahtev tužilaštva podnesen 22. februara za naloge protiv Putina i njegove poverenice za dečja prava Marije Lvove-Belove, navodi se na internet stranicama.
"Postoje razumne osnove za pretpostavku da svaki osumnjičeni snosi odgovornost za ratni zločin nezakonitog proterivanja stanovnika i nezakonitog premeštanja stanovništva s okupiranih teritorija Ukrajine u Rusku Federaciju, na štetu ukrajinske dece", navodi se u saopštenju.
Iz Kremlja su odbacili odluku suda. "Rusija ne priznaje nadležnost ovog suda i bilo kakve odluke takvog tipa su ništavne iz pozicije međunarodnog prava", kazao je Putinov portparol Dmitry Peskov u odgovoru na odluku koju je prozvao "skandaloznom i neprihvatljivom".
Simboličan nalog
U poslednjih nekoliko godina Putin je samo nekoliko puta putovao izvan Rusije, a njegova poslednja poseta zapadnoj Evropi bila je 2021. godine kako bi se u Ženevi sastao s američkim predsednikom Joeom Bidenom. Iduće nedelje u posetu mu dolazi kineski predsednik Xi Jinping, što je najviši međunarodni sastanak u Moskvi od početka rata.
Simbolični karakter naloga za hapšenje Putina pokazuje činjenica da se Rusija nalazi među državama koje do ovog trenutka nisu ratifikovale Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda, i to uz Kinu, Indiju i Sjedinjene Američke Države. Mada takođe nije članica suda, Ukrajina je priznala pravo Sudu za procesuiranje zločina počinjenih na ukrajinskoj teritoriji u poslednjih desetak godina, a to je Sudu dalo pravo za izdavanje naloga protiv ruskog vođe.
Točkovi pravde
Kijevski zvaničnici su proslavili odluku, a ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba je na Twitteru objavio da se "točkovi pravde okreću".
Mada postoje slučajevi u kojima je imunitet aktuelnog šefa države ukinut na osnovu naloga međunarodnih pravosudnih tela - uključujući tadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i sudanskog Omara al Bašira, potez Suda protiv Putina jedinstven je u svom obimu, smatra Karina Moskalenko, pravnica iz Strazbura.
"Nikad ranije nalog za hapšenje nije izdat za čelnika jedne nuklearne sile i stalne članice Saveta bezbednosti UN", objasnila je.
