.webp){kind=icon}
Doba dodele zlatnih evropskih viza naizgled se završava. Bogatim stranim ulagačima nudila su se lakša putovanja, bolji život i još bolja penzija. Ipak, put do takozvanih zlatnih viza ove nedelje se suzio jer su dve zemlje koje su popularne među džetset publikom ukinule svoje programe dodele viza.
Irsko ministarstvo pravosuđa je prošle nedelje objavilo da će obustaviti svoj vizni program, nakon obavljene revizije njegove prikladnosti. Dva dana kasnije, portugalski premijer takođe je najavio da će njegova zemlja zaustaviti izdavanje novih zlatnih viza zbog zabrinutosti da strani kupci podižu cene nekretnina. Portugalska zlatna viza je dosad privukla mnoge Amerikance.
Ovi potezi usledili su godinu dana nakon što je Velika Britanija zatvorila sličan program viza za bogate ulagače.
"Postoji zanimljiv paradoks sa kojim se zemlje bore – s jedne strane, žele ulaganja, dok s druge strane stoji veliki politički trend u kojem bogati strani investitori imaju povlašćeni status u vreme kada postoji mnogo izazova za velike delove društva", rekao je Will Harvey, profesor menadžmenta na Univerzitetu u Bristolu u Velikoj Britaniji koji proučava reputaciju i migraciju kvalifikovanih radnika.
Portugal, Irska, Grčka i Španija pokrenule su programe zlatnih viza kako bi privukle strana ulaganja nakon finansijske krize. Investitori su doneli milijarde dolara i zaslužni su za oporavak tržišta nekretnina u gradovima u kojima je potražnja bila niska.
Politički problem
Tokom prošle decenije, Portugal je postao magnet za bogate investitore, a procenjuje se da je 1.300 milionera došlo u Portugal prošle godine, prema podacima Henley & Partnersa i New World Wealtha. Ipak, zlatne vize donele su političke obaveze. Protivnici viza tvrde da su investitori podigli cene nekretnina toliko visoko da lokalno stanovništvo više nije moglo da priušti dom.
Britanska ministarka unutrašnjih poslova Suella Braverman, koja je imala program boravka po ulaganju, rekla je da je deset Rusa koristilo zlatnu britansku vizu, a kasnije su zahvaćeni sankcijama. Političari u Briselu smatrali su da programi potkopavaju "suštinu" državljanstva EU.
Na primer, kineski ulagači u Portugalu činili su gotovo polovinu od 11.628 odobrenih boravišnih dozvola.
Ulagači koji su stekli pravo za državljanstvo u Portugalu i Grčkoj tada su imali pasoše koje su im omogućavale pristup drugim zemljama u EU. To je značilo da se kineski državljanin koji je, na primer, imao zlatnu vizu u Portugalu, s vremenom mogao preseliti i trajno boraviti u Francuskoj ili Švedskoj, iako te zemlje nisu nudile mogućnost zlatnih viza.
Podsticaj Bregzita
Odlazak Britanije iz EU, koji je mnogim Britancima pokvario planove za penziju, takođe je povećao privlačnost zlatnih viza u UK. Kerstin Buechner, suvlasnica Savillsove podružnice u portugalskoj regiji Algarve, rekla je da su od izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz EU 75 odsto njenih klijenata bili Britanci. Velik deo njihovih dodatnih ulaganja u nekretnine bio je motivisan željom za ponovnim dobijanjem prava boravka u Evropi.
Nuri Katz, osnivač kompanije za pružanje usluga državljanstva po ulaganju Apex Capital Partners, rekao je da, iako zemlje najavljuju rezove u programima, vrlo je verovatno da će se zlatne vize ipak zadržati u nekom obliku. Štaviše, proširili su se širom sveta, od Australije do Kariba. Dok se u Australiji pojavila reakcija slična onoj u Evropi, druge zemlje ne planiraju da promene svoju politiku.
"Ovi programi otvarali su se i zatvarali u mnogim različitim zemljama jako dugo. Pretpostavljam da će se u Portugalu reformisati program, a ne zauvek zatvoriti", zaključio je Katz.
