.webp){kind=icon}
Područje veličine Švajcarske popunjeno zaštićenim drvećem.
To je plan koji kuje grupa od šest kompanija, koja uključuje najvećeg svetskog proizvođača celuloze Suzano i španskog bankarskog diva Santander. Tačnije, predlažu sadnju i očuvanje ukupno četiri miliona hektara drveća u iskrčenim delovima Brazila, finansirajući projekat prodajom kredita za kompenzaciju ugljenika na dobrovoljnom tržištu.
Kompanije koje učestvuju u planu - Suzano, Santander, brazilska banka Itaú, holandska Rabobank, brazilska rudarska kompanija Vale i brazilski proizvođač mesa Marfrig - stvaraju novu kompaniju Biomas, koja će početi identifikovanjem područja koja su pretrpela krčenje šuma, uključujući Amazon, Atlantsku šumu i područje savane Seradu. Svaki partner će uložiti 20 miliona reala (3,8 miliona dolara).
Biomas se planira osloniti na iskustvo brazilskih kompanija koje već vode velike farme eukaliptusa. Suzano i njemu slični, na primer, sade više od milion stabala eukaliptusa dnevno, iako se mnoga kasnije poberu. Do 2025. grupa očekuje početak zapošljavanja radnika i osnivanje rasadnika u kojima će se saditi sadnice pre prelaska na polja. Cilj im je posaditi više od dve milijarde autohtonih stabala na dva miliona hektara, dok ulažu u očuvanje još dva miliona hektara autohtonih šuma. Očekuje se da će radovi trajati 20 godina.
Amazona, krčenje šuma doseglo rekordan nivo u prvoj polovini 2022. / Bloomberg
Tema deforestacije se pojavljivala u prvoj nedelji COP27, jer neke klimatski osetljive zemlje zahtevaju ograničenja proizvoda koji ga uzrokuju, a druge traže naknadu za zaštitu vlastitih šuma. Amazon, gde je krčenje šuma doseglo rekordan nivo u prvoj polovini 2022, jedna je od glavnih klimatskih prekretnica u svetu, što stvara hitnu potrebu za rešavanjem problema. Naučnici kažu da bi sadnja biliona stabala više mogla drastično smanjiti emisije, a postoji nekoliko obećanja za postizanje tog cilja, uključujući inicijativu Svetskog ekonomskog foruma za biliona stabala i Bonnski izazov, obavezu više zemalja i kompanija da zasade 350 miliona hektara drveća do 2030.
Ali uzgoj ovih farmi i provera da one čine razliku u borbi protiv globalnog zagrevanja neće biti laki. Neka stabla nikada ne sazru, pa čak ni ne uspeju u zemlji. A inicijative velikih razmera zahtevaju pravu mešavinu otpornih vrsta i odgovarajuću zaštitu od agrošumarstva, kao i pravedan izbor lokacija. Drugi su pokušali i nisu uspeli zaobići te izazove, u nekim slučajevima potkopavajući širi integritet kompenzacije ugljika. Jedna studija o Bonskom izazovu, na primer, otkrila je da će se većina založenog područja koristiti za monokulturne šume ili agrošumarstvo, a ne za obnovu.
Biomas očekuje da će finansirati svoj projekat prodajom ugljeničnih kredita, a nastoji ostvariti dobit na šumarskim projektima. Nejasno je koliko skupina tačno očekuje da će inicijativa koštati. Prema jednoj studiji koju su vodili WRI Brasil i The New Climate Economy, obnavljanje 12 miliona hektara šuma u najugroženijim područjima u Brazilu koštalo bi najmanje 19 milijardi reala (3,5 milijardi dolara). U zavisnosti od lokacija koje Biomas odabere, to bi samo njegove ciljeve pošumljavanja moglo dovesti do cene od blizu 500 miliona dolara.
