Trgovinski sporazum EU s Mercosurom prkosi Trumpovom protekcionizmu

Evropska unija i Mercosur postigli su dugoočekivani trgovinski sporazum, uz političku izjavu kakvu je malo ko mogao da zamisli kada su pregovori započeli pre 25 godina.

Sporazum sa južnoameričkim blokom koji čine Brazil, Argentina, Urugvaj i Paragvaj stvoriće zonu slobodne trgovine dovoljno veliku da konkuriše višedecenijskom severnoameričkom aranžmanu (USMCA). Međutim, sporazum neće samo olakšati trgovinu, već predstavlja i veliku geopolitičku pobedu za EU, jačajući njeno uporište u regionu bogatom resursima za koji se sve više interesuju SAD i Kina.

Za predsednicu Evropske komisije Ursulu von der Leyen i lidere poput brazilskog predsednika Luiza Inacija Lule da Silve, sporazum treba da pošalje poruku nezavisnosti od dve najveće svetske ekonomije i pokaže da su široki multilateralni sporazumi i dalje mogući u globalnom poretku koji je Donald Trump preokrenuo.

"Istorijski dan za multilateralizam", rekao je Lula u objavi na društvenim mrežama u petak. "Pobeda za dijalog, pregovore i opredeljenje za saradnju i integraciju između zemalja i blokova."

Osamdesetogodišnji Lula veći deo svog drugog mandata na mestu predsednika proveo je pokušavajući da dovrši sporazum koji je prvobitno zamišljen neposredno pre nego što je prvi put preuzeo kormilo najveće ekonomije Latinske Amerike 2003. godine. Nadao se da će ga potpisati u decembru, ali nije uspeo da prevaziđe zabrinutost oko zaštite životne sredine i standarda u poljoprivrednoj industriji, kao ni protivljenje velikih poljoprivrednih zemalja poput Francuske i Italije.

Taj neuspeh doveo je sporazum u opasnost od potpunog raspada: Lula, koji je drugu polovinu 2025. godine proveo boreći se sa Trumpom oko carina od 50 odsto nametnutih brazilskoj robi, rekao je da treba delovati sada ili nikada, dok je predsednik Odbora za trgovinsku politiku Evropskog parlamenta upozorio da bi dalja odlaganja bila pogubna.

Na kraju su zaštitne mere ponuđene evropskim poljoprivrednicima pomogle da se pridobije italijanska premijerka Giorgia Meloni, čija je podrška ostavila francuskog predsednika Emmanuela Macrona bez dovoljne podrške da ih blokira na sastanku ambasadora EU prošle nedelje.

 

Sporazumom, za koji se još čeka odobrenje Evropskog parlamenta, postepeno će se ukinuti carine na niz poljoprivrednih proizvoda iz Južne Amerike, proširujući tržišta za četiri zemlje Mercosura, a istovremeno će Evropljanima omogućiti lakši pristup mesu i drugim proizvodima. Ukidanje carina na automobile, mašine i druge proizvode moglo bi da da podsticaj naporima industrijalizacije u Brazilu i njegovim susedima.

Bloomberg Economics procenjuje da će do 2040. sporazum povećati BDP zemalja Mercosura za čak 0,7 odsto, a zemalja Evrope za 0,1 odsto. Međutim, njegove ekonomske koristi zanemarljive su u poređenju sa njegovim širim potencijalom.

Evropa se od Trumpovog povratka na vlast našla u sve više neprijateljskom odnosu i sa SAD i sa Kinom. Prošlu godinu provela je u trgovinskom sukobu sa Kinom, dok su pekinški planovi za strožu kontrolu retkih zemnih i drugih ključnih minerala otkrili ranjivosti evropske industrije.

Bloomberg

EU je takođe prihvatila trgovinski sporazum sa Trumpom, u okviru kojeg je pristala na carine na većinu svog izvoza, dok je istovremeno ukinula namete na američku industrijsku robu.

Njen uspeh opada i u Severnoj i u Južnoj Americi. Udeo EU u trgovini Mercosura pao je na 14 odsto sa 23 odsto iz 2001. godine. Udeo Kine porastao je na gotovo četvrtinu sa početna tri odsto u tom periodu, prema podacima Bloomberg Economicsa.

Međutim, novim sporazumom proširiće se trgovinska mreža EU u Latinskoj Americi na 97 odsto privrede regiona, što je znatno više od 44 odsto koje pokrivaju SAD i 14 odsto koje ima Kina, prema podacima banke Santander.

To će Evropi dati priliku da dokaže da je pouzdan partner koji može da deluje kao kredibilna alternativa SAD i Kini, što je ključni adut za Južnu Ameriku u trenutku kada bi Trumpovo oživljavanje Monroove doktrine i njegovo rušenje venecuelanskog predsednika Nicolasa Madura moglo izvršiti pritisak na kineska ulaganja u regionu.

Dublje ekonomske veze verovatno će se proširiti i izvan poljoprivrednih proizvoda koji su izazvali nezadovoljstvo među evropskim poljoprivrednicima. Argentina i Brazil imaju značajne rezerve litijuma, dok potonji poseduje 14 odsto svetskih rezervi mangana - resursa ključnih za evropske planove digitalne i zelene tranzicije.

Bolivija, bogata litijumom, takođe je u procesu pristupanja Mercosuru, a novi predsednik Rodrigo Paz obećao je da će preispitati ugovore o istraživanju sa Kinom i Rusijom. Iako ta zemlja trenutno nije obuhvaćena sporazumom, bolivijski retki zemni metali takođe nude "ogromne mogućnosti", rekao je nemački ministar spoljnih poslova Johann Wadephul uoči posete u novembru.

Zemlje Mercosura vide Evropu kao potencijalni novi izvor ulaganja, koji je zemljama poput Brazila, doma drugih najvećih svetskih rezervi retkih zemnih minerala, neophodan za razvoj njihove proizvodnje.

"Potrebne su nam aktivne industrijske politike, a ne samo izvoz kamena i sirovina", rekao je bolivijski ministar spoljnih poslova Fernando Aramayo u radijskom intervjuu u decembru, nakon učešća na samitu Mercosura u Brazilu.

Bloomberg

Mercosur će bez sumnje iskoristiti sporazum kao platformu za isticanje sopstvene kredibilnosti, dok se zalaže za diverzifikaciju trgovinskih partnerstava kroz nove ili proširene sporazume sa zemljama poput Japana, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Indije i Indonezije. To je ujedno i pravovremena pobeda za Lulu, dok nastoji da učvrsti svoje nasleđe kao jednog od najuticajnijih lidera Latinske Amerike u borbi za ponovni izbor kasnije ove godine.

Iako je malo verovatno da će ga konzervativni brazilski poljoprivrednici podržati, Lula može da navede sporazum kao dokaz svoje sposobnosti da se bavi regionalnim pitanjima, samo nekoliko dana nakon što su ga američki napadi na Venecuelu gurnuli u drugi plan, kako politički, tako i na svetskoj sceni.

 

"Ova vest je došla u pravi čas za Lulu", rekla je Jimena Zuniga, analitičarka za geoekonomiju Latinske Amerike u Bloomberg Economicsu. "Hapšenje Madura moglo bi da ga dovede u nešto nepovoljniji položaj na regionalnoj sceni, budući da je u svojoj retorici o Venecueli uvek isticao suverenitet nad demokratijom. Dobre vesti iz Evrope mogu mu pomoći da očuva poziciju globalno upućenog i efikasnog regionalnog lidera", dodala je.