Nestašica čipova se vraća, ovog puta zbog politike

"Senkaku paradoks" opisuje kako mali ulozi mogu prerasti u velike sukobe u vreme rivalstva velikih sila. Iako termin potiče iz vojne terminologije, može se primeniti i na rastući ekonomski sukob između Holandije i Kine oko proizvođača mikroprocesora Nexperia. Rizik od nestašice čipova izazvane politikom, a ne bolešću ili oružanim sukobom, trebalo bi da bude upozorenje Evropi da se pozabavi svojim slabostima u trgovinskim ratovima.

 

Prošle nedelje holandska vlada preuzela je kontrolu nad kompanijom Nexperia, sa sedištem u Holandiji, a u kineskom vlasništvu, pozivajući se na zakon iz doba Hladnog rata koji omogućava obezbeđivanje pristupa ključnim dobrima u vanrednim situacijama. Reč je o komponentama koje nisu posebno sofisticirane, poput tranzistora i dioda, ali su neophodne u svemu, od automobila do medicinskih uređaja, dok Nexperia drži oko 10 odsto svetskog tržišta. Vlada je potez pravdala dokazima o sukobu interesa i pokušajima premeštanja imovine od strane kineske matične firme Wingtech Technology Co. Ltd., navedenim u sudskim dokumentima.

Iako je ovo prvi put da se pomenuti zakon primenjuje, širi geopolitički kontekst teško je zanemariti. Čipovi nisu obična izvozna roba, a Wingtech je krajem prošle godine dospeo na američku trgovinsku crnu listu. Još u junu, američki zvaničnici su jasno poručili Hagu da će kineski izvršni direktor Nexperije morati biti zamenjen. Ovo nije prvi slučaj američkog pritiska na holandsku tehnološku industriju: kompanija ASML Holding NV, proizvođač naprednih mašina za proizvodnju čipova, već je pod američkim ograničenjima izvoza.

Bloomberg

Brzina kojom je sprovedena nacionalizacija Nexperije pokazuje paniku u Evropi zbog zavisnosti od Kine u procesima ponovnog naoružavanja i reindustrijalizacije, kao i kajanje što je tokom prethodne decenije odobrila prodaju imovine vredne milijardi evra Kini (uključujući i Nexperiju). Pritom, Kina obezbeđuje trećinu svetske ponude osnovnih čipova, ali i oko šezdeset odsto ruda i čak devedeset odsto prerade retkih metala koji su ključni za električna vozila i borbene avione. Zaplena Nexperije usledila je svega nekoliko dana nakon što je Peking dodatno ograničio izvoz retkih metala, što je mera formalno usmerena protiv SAD, ali koja pogađa i Evropu.

Problem je, međutim, u tome što suočavanje sa zavisnošću nosi i cenu. U ovom slučaju to su odmazdne kineske restrikcije na izvoz proizvoda iz Nexperijinih fabrika u Kini, zbog čega evropski proizvođači automobila već upozoravaju na moguću nestašicu čipova. Potez koji je trebalo da sačuva vrednost Nexperije i pristup kupcima sada ugrožava i jedno i drugo. Evropski giganti poput Volkswagen AG i Robert Bosch GmbH već traže alternativne izvore snabdevanja. Holandska vlada sada se suočava i s poslovnom zagonetkom: Nexperia je "previše kineska" za Holanđane, "previše holandska" za Kineze i suviše politički osetljiva da bi se lako prodala novom vlasniku. Podsetimo, kineski regulatori su još 2018. blokirali prodaju njene bivše matične kompanije NXP Semiconductors NV američkom Qualcommu Inc.

U kratkom roku, može se očekivati pritisak iz Brisela i industrijskih lobija da se situacija smiri. Do holandskih parlamentarnih izbora ostalo je svega nekoliko dana, a ovo je emotivna tema za zemlju koja je 2016. godine, u "naivnija" vremena, bez otpora odobrila prodaju Nexperije kineskom vlasniku. Istovremeno, Kina je jasno pokazala da Evropu smatra legitimnim ciljem za oštriju taktiku.

Dugoročno, međutim, Evropa mora pronaći održivije načine da se nosi sa svojim kritičnim zavisnostima. Kao što je ranjiva na političke pritiske Trumpove administracije zbog oslanjanja na američku odbrambenu i tehnološku industriju, tako je i premalo učinila da smanji rizike u lancima snabdevanja iz sve asertivnije Kine. Planovi industrijske politike u oblastima čipova i baterija do sada su bili bez dovoljno samopouzdanja i finansijske podrške. Očekuje se da EU neće ispuniti cilj da do 2030. udvostruči svoj udeo u globalnoj proizvodnji čipova na dvadeset odsto, dok su ožiljci propalog švedskog proizvođača baterija Northvolt AB i dalje vidljivi.

Neophodan je kombinovani pristup: veća diverzifikacija snabdevanja, više domaćih investicija i mere protiv veštački jeftinog uvoza, poput carina na električne automobile ili čelik. Milijarde evra iz novih budžetskih izdvajanja za odbranu trebalo bi usmeriti na smanjenje kineske dominacije u lancima snabdevanja ključnim sirovinama, kaže Joris Teer iz Evropskog instituta za bezbednosne studije. Veće jedinstvo među članicama EU i snažnije vođstvo iz Berlina takođe su od presudnog značaja.

Nadajmo se da će slučaj Nexperije poslužiti kao upozorenje na ono što treba izbeći, a ne kao najava onoga što tek dolazi.