Inflacija u Turskoj premašila 80 odsto u najžešćem rastu cena od 1998.

Turska inflacija je premašila 80 odsto, prvi put od septembra 1998. godine, pošto su politike koje su davale prioritet ekonomskom rastu i jeftinim kreditima uticale na liru i stabilnost cena.

Međugodišnja inflacija je ubrzala 15. mesec uzastopce na 80,2 odsto u avgustu, sa 79,6 odsto u julu, prema podacima koje je u ponedeljak objavila turska agencija za statistiku. Srednja prognoza ekonomista koje je anketirao Bloomberg bila je 81,2 odsto.

Predsednik Recep Tayyip Erdoğan, koji veruje da jeftiniji troškovi zaduživanja mogu da uspore inflaciju umesto da je guraju naviše, zadržao je izvoz i zapošljavanje na vrhu prioriteta.

Turska ima najviše negativne kamatne stope na svetu, uzimajući u obzir inflaciju. Ali zabrinuta zbog "izvesnog gubitka zamaha" u privredi, centralna banka je prošlog meseca već smanjila svoju referentnu stopu za 100 baznih poena na 13 odsto.

Lira se stabilno trgovala nakon objavljivanja podataka. Ove godine je u padu od 27 odsto u odnosu na dolar, što je najgori učinak na tržištima u razvoju.

Veći deo godine, ekonomija vredna 820 milijardi dolara je funkcionisala uprkos tome što je potrošačka inflacija porasla na nivoe poslednji put viđene tokom perioda političke nestabilnosti pre Erdoğanovog dolaska na vlast. Rast Turske je ove godine nadmašio većinu konkurenata, a bruto domaći proizvod je u drugom kvartalu porastao za 7,6 odsto međugodišnje.

Šta kaže Bloomberg Economics...

"Malo je verovatno da će rast stati. Očekujemo veću inflaciju u narednim mesecima usled rasta troškova energije, i nakon smanjenja kamatne stope. Ovo bi trebalo da dovede međugodišnju stopu do pika u oktobru pre nego što se povuče na 69 odsto na kraju godine."

- Selva Bahar Baziki, ekonomistkinja.

Turski zvaničnici su, čini se, bez brige, karakterišući rast cena prolaznim i okrivljujući rusku invaziju na Ukrajinu za izazivanje globalnog skoka cena hrane i sirovina.

Erdoğan je zatražio "malo strpljenja i više podrške", rekavši prošle nedelje da će inflacija početi da opada početkom nove godine.

Veliki deo štete je sam sebi naneo. Čak i ako se stave po strani cenovno nestabilni artikli kao što su hrana i energija, turska inflacija je u porastu, sa osnovnim indeksom koji je u avgustu dostigao 66 odsto, što je rekordno visok nivo prema bazi podataka koja unazad seže do 2004.

Inflacija u sektoru prodaje na malo u najbogatijem turskom gradu Istanbulu prošlog meseca porasla je na skoro 100 odsto u odnosu na godinu ranije.

Drugi značajni podaci o turskoj inflaciji:

• Proizvođačke cene, rani pokazatelj inflacije, nastavile su da rastu za više od 100 odsto sedmi mesec zaredom. Fabrička inflacija je u avgustu dostigla 143,8 odsto međugodišnje;

• Međugodišnji rast cena hrane i bezalkoholnih pića ubrzao je na 90,3 odsto, što je pad sa 94,7 procenata u prethodnom mesecu;

• Energetska inflacija u avgustu iznosila je 121,7 odsto u odnosu na godinu pre;

• Cene prevoza porasle na godišnjem nivou za 117 odsto;

• Univerzitetsko obrazovanje, farmaceutski i sveži proizvodi bili su među artiklima sa najvećim mesečnim rastom cena.

 

Dugoročna posledica krize, međutim, može biti u načinu na koji iskrivljuje očekivanja o cenama. Avgustovsko istraživanje centralne banke pokazalo je da ispitanici predviđaju da će inflacija za dve godine biti viša od 24 odsto.

Vlada je podigla svoju prognozu rasta cena na 65 odsto u 2022 - sa 9,8 odsto ranije - i očekuje da će on usporiti na oko 25 odsto sledeće godine, prema novom trogodišnjem planu. Ne očekuje se da će biti ispod 10 odsto do 2025.

Još jedan izazov je rizik od privrednog usporavanja.

Dok su vodeće banke, od Goldman Sachs Groupa do Morgan Stanleyja, revidirala svoje izglede za Tursku za 2022. nakon rasta u drugom kvartalu koji je bio brži od predviđenog, rizik od recesije u Evropi je među faktorima koji mogu kočiti privredu u ostatku godine.

Potrošačke cene bi mogle ponovo da budu pod pritiskom ako vlast pokrene dodatne stimulacije ili u slučaju novog šoka na polju troškova za energiju.

"Nešto niža inflacija u Turskoj od očekivane u avgustu je dobrodošla vest za vladu i centralnu banku", rekao je Per Hammarlund, glavni strateg za tržišta u razvoju u SEB-u. "Međutim, s obzirom na to da će cene energije ponovo rasti u zimskim mesecima, problem visoke inflacije nije rešen."

(Teksta je korigovan podatkom o rastu cena hrane.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar