Ko najviše gubi zbog Trumpovih carina, a ko dobija

Očekuje se da će inicijative američkog predsednika Donalda Trumpa za stvaranje novog svetskog poretka, a kroz uvođenje niza novih carina, redukovati svetsku privredu i intenzivirati tenzije u odnosima SAD sa njenim saveznicima i rivalima. Prve naznake štetnog uticaja carina na američku ekonomiju već su na pomolu.

Trump i njegov tim, razumljivo, imaju potpuno drugačiji pogled na tu situaciju. Oni ističu da će prihodi od carina kompenzovati poreske olakšice, koje je Kongres produžio u junu, dok istovremeno navode da bi nove investicije kompanija, kao i država, trebalo da obezbede nova radna mesta.

Činjenica da većina zemalja, uključujući zemlje EU i Japan, prihvata inicijalne sporazume i ne uzvraća na veće carine potkrepljuje Trumpovu carinsku politiku.

Predsednik Donald Trump tokom objave uzajamnih carina u aprilu; Foto: Bloomberg

Američki predstavnik za trgovinu Jamieson Greer izjavio je 7. avgusta u komentaru za New York Times da su Trumpove carine donele novu eru u globalnoj ekonomiji za samo nekoliko meseci. Breton Woodski monetarni sistem zamenjen je novim sistemom koji je Greer nazvao "Turnberry sistem", po Trumpovom golf klubu u Škotskoj, gde su SAD i EU krajem jula objavile sporazum o obnovi trgovinskog odnosa između ove dve zemlje.

Novi aranžman zasniva se na jednostavnoj premisi, napisao je Greer: "Predsednik Trump prepoznaje pristup najprivlačnijem potrošačkom tržištu na svetu kao moćan podsticaj, a carine kao efikasno sredstvo pritiska."

Carinske stope uvedene za gotovo sve američke trgovinske partnere stupile su na snagu 7. avgusta i dostigle su rekordne nivoe. Tako visoke carine nisu viđene od 1930. godine, kada su Smoot-Hawley zakonom uvedene carine koje su rezultirale pogoršanjem i produžavanjem Velike depresije.

Prema navodima Bloomberg Economicsa, Trumpove mere će povećati prosečnu američku carinsku stopu na 15,2 odsto, na nivo daleko iznad prošlogodišnjih 2,3 odsto. To bi moglo rezultovati smanjenjem svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za dva biliona dolara u odnosu na projekcije bez ovih mera do kraja 2027, procenjuje Bloomberg Economics.

Bakarne anode spremne za otpremu u postrojenju za preradu u Mačaliju (Čile), u aprilu; Foto: Bloomberg

Primirje u trgovinskom ratu sa Kinom dovelo je do uvođenja carina od 30 odsto na kinesku robu od strane SAD. Uvoz iz Ujedinjenog Kraljevstva i Singapura, oporezovan je po stopi od 10, dok je uvoz iz EU i Japana oporezovan po stopi od 15 odsto. Na robu iz Švajcarske primenjuju se oštrije carine, i to od 39 odsto, dok roba iz Indije, koju je Trump posebno sankcionisao zbog njenog snabdevanja ruskom naftom, podleže dodatnoj carini od 25 odsto. Ukoliko ta mera stupi na snagu, kako je najavljeno za 27. avgust, ukupna stopa mogla bi da dostigne 50 odsto, što bi većinu indijskog izvoza u SAD učinilo ekonomski neisplativim. Brazilska roba se, takođe, suočava sa carinama do 50 odsto.

Ali stvari ne izgledaju tako jednostavno. Uprkos tome što je postavio rekordne carinske barijere, Trump je otvorio određene mogućnosti za njihovo zaobilaženje. Do 7. avgusta, Trumpova administracija je oslobodila više od jednog biliona dolara robe od novih carina, odnosno više od trećine američkog uvoza u 2024, pokazuje analiza Bloomberga. Taj broj mogao bi da poraste usled uvođenja netransparentnog sistema koji pojedinim velikim američkim kompanijama i industrijama omogućava ostvarivanje carinskih olakšica.

Ključna pitanja u pogledu dodatnih carina, kao i najavljenih preliminarnih sporazuma sa nekoliko američkih trgovinskih partnera ostaju i dalje otvorena. Ipak, izvesno je da će Trumpov carinski režim iznedriti malo pobednika i mnogo gubitnika.

Evo trenutnog stanja.

Koje su nove carine na snazi u SAD

Trump je ciljao na robu iz svih zemalja uvoznica, a uveo je posebne naknade na uvoz za specifične industrije. Carinske stope koje je Trump uveo uključuju:

• Kumulativnu dodatnu stopu od najmanje 30 odsto na mnoge proizvode iz Kine, sa nekim značajnim izuzecima. To predstavlja smanjenje u odnosu na nivo od 145 odsto, koji je bio kratkotrajno dostignut u aprilu usred eskalacije uzajamnih mera. Primirje koje su te dve zemlje postigle sredinom maja ističe 12. avgusta.

• Minimalnu osnovnu carinu od 10 odsto na ostali uvoz, sa nekim izuzecima. Roba iz zemalja koje sa SAD beleže najveće trgovinske suficite suočava se sa onim što administracija naziva "uzajamnim carinama" koje se kreću od 10 do 41 odsto, a većina ih je stupila na snagu 7. avgusta.

• Roba iz Kanade i Meksika koja nije pokrivena sporazumom o slobodnoj trgovini SAD-Meksiko-Kanada, ili USMCA, suočava se sa carinama od 35 za Kanadu i 25 odsto za Meksiko. Uvoz energije iz Kanade oporezovan je po stopi od 10 odsto.

• Uvoz iz EU, Japana i Južne Koreje suočava se sa carinom od 15 odsto skladno odredbama preliminarnog sporazuma koji je Trump najavio, iako u slučaju EU postoje izuzeci koji se odnose na avione i delove aviona kao i određene generičke lekove i hemikalije.

• Dodatnu carinu od 40 odsto na robu koja se smatra pretovarenom, što znači da je preusmerena kroz drugu zemlju sa namerom izbegavanja većih carina. Trumpova administracija još uvek nije precizirala takozvana pravila porekla koja će primenjivati na pretovarenu robu.

• Carine na industrijske metale: taksu od 50 odsto na uvoz proizvoda od čelika i aluminijuma, i stopu od 50 odsto na uvoz poluobrađenih proizvoda od bakra, kao što su cevi i žice, i proizvoda od bakra, kao što su električne komponente.

• Stopu od 25 odsto na uvoz potpuno sklopljenih automobila, sa nekim izuzecima za automobile koji dolaze iz Kanade i Meksika. Carina od 25 odsto na uvoz delova vozila uvodi se postupno tokom dvogodišnjeg perioda, iako su komponente automobila koje su u skladu sa USMCA oslobođene. Uvoz automobila iz Japana, Južne Koreje i EU suočava se sa stopom ispod 15 odsto kao deo njihovih trgovinskih sporazuma.

• Izuzeće od carine "de minimis", koje je dozvoljavalo malim paketima sa maloprodajnom vrednosti ne višom od 800 dolara čiji je uvoz u SAD bio oslobođen carine, prestaje da važi za sve trgovinske partnere od 29. avgusta. Ovo izuzeće je već ukinuto za takve pakete male vrednosti koji se uvoze iz kontinentalne Kine, kao i iz Hongkonga.

Za sveobuhvatan spisak Trumpovih carina i procenu njihovog ekonomskog uticaja, pogledajte Bloombergov sistem za praćenje carina.

Trumpov trgovinski rat gurnuo je američke carine na nivoe koje nisu viđeni decenijama; prosečna stopa američkih carina poslednji put je premašila je 15 odsto tokom 1930-ih; Izvor: Američka komisija za međunarodnu trgovinu, Bloomberg Economics

Koje su zemlje najteže pogođene Trumpovim carinama

Indija je potencijalno među najugroženijima. "Uzajamna" carinska stopa od 25 odsto na njen uvoz u SAD premašuje stope za koje Trump tvrdi da je ugovorio sa određenim jugoistočnim azijskim zemljama, a koje su konkurenti Indiji u njenom nastojanju da zameni Kinu u američkim lancima snabdevanja, mada se navodi da se pregovori i dalje nastavljaju.

Roba iz Indonezije oporezovana je stopom od 19, a ona iz Vijetnama sa 20 odsto. Pored toga, Trump preti dodatnom carinom kako bi sankcionisao Indiju zbog uvoza ruske nafte. Očekuje se da bi ona trebalo da stupi na snagu krajem avgusta. Ako se to desi, indijski izvoz u SAD mogao bi da padne za 60 odsto, uzrokujući pad BDP Indije od 0,9 odsto, procenjuje Bloomberg Econimics.

Administracija Joea Bidena hvalila je Indiju kao novog "friend-shoring" partnera SAD, a ona je tokom proteklih nekoliko godina postala i važan geostrateški partner Vašingtona. Član je takozvane Četvorke, neformalne grupe zemalja koja uključuje SAD, Japan i Australiju.

Švajcarska se nalazi u sličnoj poziciji kao Indija. Trump je toj zemlji nametnuo carinu na uvoz od 39 odsto, što uključuje satove, zlato i čokoladu, dok ostala ključna roba kao što su farmaceutski proizvodi, ostaje izuzeta, mada bi u budućnosti mogla biti podložna novim carinama. Proizvodi koji se u SAD izvoze iz švajcarskih suseda, zemalja EU, suočavaju se sa daleko nižom osnovnom stopom od 15.

Ko profitira od Trumpove carinske politike

Do sada su najviše profitirale kompanije koje su ostvarile izuzeće od carina. Izvršna naredba od 2. aprila kojom je Trump najpre uveo carine grupisane po zemljama uključivala je aneks od 37 stranica sa više od 1.000 carinskih kodova za izuzete proizvode. Neki od njih verovatno će biti privremeni, ali čak i kratkoročno oslobađanje može značajno koristiti kompanijama. Pored toga, neke velike korporacije, kao što je Apple Inc., uspele su da ugovore duža izuzeća.

Logo Applea; Foto: Bloomberg

Trump je 11. aprila na listu izuzetih proizvoda uvrstio pametne telefone, laptopove i druge potrošačko-tehnološke proizvode. To je značilo da su iPhonei i drugi proizvodi Applea izbegli carinske stope uvedene 6. avgusta. Izvršni direktor Applea Tim Cook pridružio se Trumpu u Ovalnoj kancelariji sa najavom da će tokom naredne četiri godine kompanija povećati svoje investiranje u SAD na 600 milijardi dolara. Ta kompanija je, zauzvrat, ostvarila ne samo izuzeće od postojećih, odnosno novih carina već i od budućih carina na poluprovodnike i proizvode koji ih sadrže.

Prema nedavnoj analizi Bloomberga, kompanije koje su dobile izuzeće uštedele su čak 19 milijardi dolara u samo dva meseca nakon Trumpove najave carina 2. aprila. Zajedno sa Appleom i drugim velikim kompanijama, među njima je i južnokorejski Samsung Electronics Co. Tehnološki sektor izbegao je više od sedam milijardi dolara carina u samo ta dva meseca, prema zvaničnim trgovinskim podacima.

Da li je Kina pobednik ili gubitnik

Konačni pobednik mogla bi da bude Kina. Iako je kineski izvoz u SAD opao, postoje naznake da ta zemlja pronalazi druga tržišta na kojima plasira svoju robu. Šire posmatrano, nazire se rizik da bi neprijateljski nastrojena Amerika mogla da okrene druge zemlje ka Kini uverivši ih da je ona pouzdaniji ekonomski partner.

Dok Trump postavlja carinske barijere oko SAD, on takođe rizikuje da je pretvori u protekcionističko ostrvo u globalnoj ekonomiji i otvori nove mogućnosti za sve konkurentnije kineske proizvode. Iako kreirane da podrže domaću američku proizvodnju, Trumpove politike mogle bi u konačnici rezultovati skupljim sirovinama za američke fabrike. To bi ih učinilo manje, a ne više globalno konkurentnim. Istovremeno, Trump odvraća kupce izvoznih proizvoda, one u Kanadi, gde su bojkoti američke robe već uzeli maha, kao i u Indiji, gde su političari ogorčeni zbog Trumpovog pokušaja da prisili zemlju da obustavi snabdevanje jeftinom ruskom naftom.

"Zaista postoji pobednik u strategiji koju sprovodimo. Zove se Xi Jinping", izjavio je bivši ministar finansija Lawrence Summers, saradnik Bloomberg TV.

Šta bi sve ovo moglo da znači za američku ekonomiju

Zahtevno je raščlaniti ekonomske efekte carina. Teorijski gledano, one mogu stimulisati zapošljavanje u zaštićenim industrijama privlačenjem investicija, dok kompanije, s druge strane, pokušavaju da ih zaobiđu seljenjem fabrika u zemlju koja uvodi carine. Istovremeno, radna mesta u drugim industrijama se potencijalno gase, s obzirom na to da se kompanije suočavaju sa višim troškovima uvoznih sirovina ili domaćih alternativa, ukoliko one postoje.

Ekonomisti, takođe, navode da postoji značajna neizvesnost oko uvođenja carina i njihovog trajanja. Zbog nejasne perspektive, kompanije i potrošači često odlažu donošenje velikih odluka, bilo da je u pitanju investiranje u nove fabrike ili, na primer, kupovina novih kuhinjskih aparata. Više od polovine sveukupnog američkog uvoza čine komponente i sirovine koje se koriste u proizvodnji u SAD.

 

Trumpov cilj svakako jeste oživljavanje američke industrije. Iako su kompanije najavile buduće investicije, malo je naznaka da se to odražava na zapošljavanje. Otkako je Trump objavio uvođenje novih carina u aprilu, SAD su zapravo izgubile 37.000 radnih mesta u proizvodnom sektoru.

Obim carina izazvao je strah od rasta inflacije i usporavanja američke ekonomije, što bi dovelo do recesije. Otkako je Trumpova prvobitna najava carina u aprilu izazvala nemire na finansijskim tržištima, izgledi za rast su se donekle popravili, a tome je doprinelo i smirivanje eskalacije u pogledu carina sa Kinom. Međutim, i u slučaju da se izbegne recesija, ekonomski rast bi verovatno ostao pod pritiskom, jer su porezi na uvoz sada šest puta viši u odnosu na one pre početka Trumpovog mandata.

Negativni carinski efekti već su počeli da se naziru. Podaci o BDP-u za drugi kvartal pokazali su usporavanje investicija. Izveštaj o radnim mestima u julu ukazao je na posustajanje tržišta rada.

Model Federalnih rezervi iz 2018. se iskazao korisnim za vrednovanje tih efekata. On sugeriše da svako povećanje carinske stope za jedan procentni poen snižava BDP za 0,14 odsto i gura cene naviše za 0,09 odsto. Na osnovu tog modela, Bloomberg Economics ocenjuje da bi povećanje carina, počevši od 7. avgusta, moglo izazvati pad američkog BDP od 1,8 odsto i povećanje inflacije od 1,1 odsto, čiji će se efekti osećati naredne dve do tri godine.

Ko plaća ove carine

Trump je porast prihoda od carina na nivo oko 30 milijardi dolara mesečno označio kao neočekivanu dobit za SAD.  Međutim, carine su porezi i po zakonu ih plaća američki uvoznik, ili posrednik koji deluje u ime uvoznika. Studije su pokazale da se troškovi novih poreza na uvoz često prenose na potrošače u vidu viših cena.

Bloomberg

Uvoznici imaju mogućnost ponovnog pregovaranje u pogledu ugovora sa inostranim dobavljačima, što znači da bi se i na njih mogao preneti deo tereta.

Kompanije su već zabeležile velike gubitke. General Motors Co. zabeležio je pad kvartalne dobiti uzrokovan carinama za 1,1 milijardu dolara. Ford Motor Co. je ove godine izvestio o gubitku od dve milijarde dolara, dok je kompanija Toyota Motor Corp. saopštila da bi njen profit mogao da podnese godišnji gubitak uzrokovan carinama od skoro 10 milijardi dolara.

Trumpova administracija tvrdi da će u konačnici izvoznici podneti pravi teret carina kroz snižavanje cena i prilagođavanje valuta. Međutim, nema puno indicija da se to realizovalo do sada; ekonomisti se pozivaju na podatke o uvoznim cenama koje nisu zabeležili značajne izmene.

Šta dalje sledi

Trump je 6. avgusta najavio uvođenje novih carina na farmaceutske proizvode i poluprovodnike, koje bi trebalo da stupe na snagu najranije u roku od nedelju dana. Najavio je eventualne carine do 250 odsto na uvozne lekove i 100 odsto na poluprovodnike, iako je takođe najavio da će biti izuzeća.

Ako bi se sporazum sa EU smatrao referentnim, postojala bi mogućnost da generički lekovi budu izuzeti. Trump je, takođe, naveo da će Apple i druge kompanije koje obećavaju rast proizvodnje u SAD biti oslobođene carina na čipove.

Trump je, između ostalog, naručio istragu uvoza kritičnih minerala, dronova, komercijalnih aviona, kamiona i drveta. Svaka od tih istraga mogla bi rezultirati dodatnim carinama.

Očekuju se i novi potencijalni sporazumi. Švajcarska, doduše, još nije uspela da postigne smanjenje carina od 39 odsto, ali možda će u tome uspeti jednog dana. Slično tome, Trumpova pretnja od dodatne carine od 25 odsto za Indiju, sankcije za kupovinu ruske nafte, mogla bi ubrzati pregovore o sporazumu, za koji su obe strane nagovestile da je blizu.

Glavni faktor koji će odrediti dalji tok Trumpovih trgovinskih ratova moglo bi da bude upravo stanje američke ekonomije i finansijskih tržišta. Stratezi sa Wall Streeta počeli su da upozoravaju na nadolazeću korekciju kada je reč o američkim hartijama od vrednosti, koje su nedavno dostigle rekorde.

Trumpov projekat prestrukturiranja globalne ekonomije za sada napreduje. Ali kako njegove realne posledice postaju jasne, čak će i Trump možda morati da revidira svoje planove.

(Tekst ažuriran nakon potvrde američke administracije da uvoz zlata iz Švajcarske podleže carinama.)