Privreda SAD porasla tri odsto uprkos Trumpovim carinama

Ekonomski rast SAD usporio je tokom prve polovine godine, usled smanjenja potrošnje nakon velikih troškova krajem 2024, dok su se kompanije prilagođavale često promenljivim trgovinskim politikama. Američki bruto domaći proizvod (BDP) porastao je za tri odsto u drugom kvartalu, pokazuju preliminarni podaci američke vlade, objavljeni u sredu. Prosečan rast BDP-a u prvoj polovini godine iznosio je 1,25 odsto, što je za jedan procentni poen manje u odnosu na prosek iz 2024. 

Ekonomska aktivnost u Americi se oporavila usled promena u trgovinskoj politici, ali osnovna potražnja je ostala slaba u drugom kvartalu. Iako su nedavni pomaci povezani sa carinama uticali na trgovinu, ekonomska aktivnost u drugom kvartalu se usporila. Potrošnja domaćinstava, koja čini dve trećine BDP-a, porasla je za 1,4 odsto. Iako je to poboljšanje u odnosu na skroman rast od 0,5 odsto početkom godine, predstavlja najsporiji uzastopni rast od pandemije. Investicije preduzeća porasle su znatno sporije u periodu april–jun.

Zbog toga što su promene u trgovini i zalihama iskrivile ukupni BDP ove godine, ekonomisti sve više obraćaju pažnju na "konačnu prodaju privatnim domaćim kupcima", što je pokazatelj tražnje. Ona je zabeležila rast od 1,2 odsto u drugom kvartalu, što je najsporije od kraja 2022. godine.

Početni izveštaj vlade o ekonomskoj aktivnosti u drugom kvartalu bio je prvi od tri značajna ove sedmice, koji uključuju i mesečne izveštaje o potrošnji, inflaciji i tržištu rada. Iako se očekuje da će kamatne stope ostati nepromenjene na današnjem zasedanju Federalnog komiteta za otvoreno tržište (FOMC), izveštaj o BDP-u sugeriše da osnovna tražnja slabi.

"Trend opadanja tražnje je vrlo jasan u poslednja dva kvartala, i izgleda da je rast ispod svog dugoročnog potencijala", kaže Scott Anderson, glavni ekonomista koji prati američko tržište u kompaniji BMO Capital Markets. "Smatram da će to uskoro dati FOMC-u prostor da ponovo počne sa snižavanjem kamatnih stopa, uprkos riziku od privremenog rasta inflacije usled carina."

Nakon objave podataka o BDP-u, akcije, prinosi na obveznice i dolar su porasli. Prethodno, američki predsednik Donald Trump najavio je da će uvesti carine od 25 odsto na uvoz iz Indije. Trump je na društvenim mrežama pohvalio rast  BDP-a, ocenivši da je "mnogo bolji od očekivanog". Ponovo je pozvao čelnika Feda Jeromea Powella i njegove kolege da snize kamatne stope. Očekuje se da će kamatne stope ostati nepromenjene.

Međutim, rast BDP-a je upotpunjen obrtom u trgovini. Neto izvoz je doprineo BDP-u sa pet procentnih poena, nakon što je u prva tri meseca godine imao najveće negativno učešće ikada zabeleženo, pokazuje izveštaj Biroa za ekonomsku analizu. Roba i usluge koje nisu proizvedene u Americi oduzimaju se iz BDP-a, ali se broje kada se konzumiraju.

Potrošnja domaćinstava podstaknuta je oporavkom kupovine dobara, posebno automobila. Potražnja za uslugama se takođe donekle povećala. Neizvesnost je dovela do najslabijeg rasta potrošnje od 2020. na početku godine.

Reč analitičara Bloomberg Economicsa 

"Konačna prodaja privatnim domaćim kupcima se smanjila, što ukazuje da se ekonomska aktivnost usporava čak i bez punog prenosa troškova carina na potrošače", kaže ekonomista Elisa Winger. 

Dok investitori pokušavaju da se izdignu iznad promena u trgovinskoj politici, neke kompanije se nadaju da će se i potrošači prilagoditi i podržati tražnju. Kompanije poput Chipotle Mexican Grill Inc. i United Airlines Holdings Inc. istakle su u izveštajima o zaradi da primećuju rast potrošnje paralelno sa poboljšanjem potrošačkog raspoloženja.

"Iako carine još nisu izvesne, mislim da tržište i većina kompanija sada imaju bolju predstavu šta da rade u konkretnim scenarijima", rekao je generalni direktor United Airlinesa Scott Kirby 17. jula. "Ohrabrujuće je što je veća izvesnost dovela do značajne prekretnice u tražnji", naveo je. 

Postoje i znaci da opada politička neizvesnost, što je doprinelo rastu tržišta akcija i podržalo poverenje potrošača. Trumpova administracija je uspela da postigne trgovinske sporazume sa ključnim partnerima, uključujući Evropsku uniju i Japan, dok drugi imaju rok do petka da postignu dogovor sa Vašingtonom ili rizikuju još veće carine.

Bloomberg Mercury

Izveštaj o BDP-u pokazuje da su fiksne investicije u nerezidencijalne svrhe, uključujući ulaganja u opremu i objekte,  porasle po godišnjoj stopi od 1,9 odsto, nakon što su u prvom kvartalu zabeležile najveći skok u poslednje tri godine. Ulaganja u kompjutersku opremu dodala su 0,3 procentna poena BDP-u, što je najveći uzastopni rast od 2000.

Trump je ranije ovog meseca potpisao budžetski zakon kojim su poreske olakšice iz 2017. postale trajne, uz dodatne podsticaje za poslovna ulaganja. U zasebnom izveštaju u sredu, vidi se da su kompanije povećale zapošljavanje u julu, nakon oštrog pada u prethodnom mesecu, iako je tempo ostao u skladu sa slabijom tražnjom za radnom snagom. Broj zaposlenih u privatnom sektoru porastao je za 104.000, pokazuju podaci ADP Research.

Opadanje tržišta nekretnina i dalje baca senku na ekonomiju, jer i industrija i potencijalni kupci očajnički traže jeftinije kredite. Podaci o BDP-u pokazuju da su ulaganja u stambeni sektor pala za 4,6 odsto, što je najsporije od 2022. Broj ugovora o prodaji kuća u starogradnji pao je za 0,8 odsto u junu, pokazao je izveštaj Nacionalne asocijacije agenata za nekretnine. Ekonomisti su očekivali rast.

Još jedan negativan uticaj na BDP izazvala je promena u zalihama robe, koja je oduzela 3,17 procentnih poena rastu, najviše od 2020. Preokret u neto izvozu nakon gomilanja zaliha početkom godine doveo je do povlačenja zaliha u drugom kvartalu. Vladina potrošnja opada već drugi kvartal zaredom, predvođena najvećim padom potrošnje van sektora odbrane od 2021, u skladu sa ciljem Trumpove administracije da smanji veličinu savezne vlade.

Izveštaj BEA pokazuje da je omiljena mera inflacije Federalnih rezervi porasla za 2,5 odsto u drugom kvartalu, što je usporavanje u odnosu na prethodni period. Detaljni podaci o inflaciji i potrošnji za jun biće objavljeni u četvrtak, a očekuje se da pokažu blagi porast cenovnog pritiska, jer se deo carina prenosi na potrošače.

Koliki će uticaj Trumpova politika imati na inflaciju, trenutno je glavno pitanje među zvaničnicima Feda. Pojedini zvaničnici očekuju da će carine izazvati jednokratno prilagođavanje cena, dok se drugi plaše da bi efekti mogli biti dugotrajniji.