Kineski petogodišnji plan - kako Xi smelim planom pokušava da imitira SAD

"Ako se može suditi po nedavnom sastanku politbiroa, rukovodstvo će nastaviti ostvarivanje, odnosno produbljivanje paketa ekonomskih reformi u skladu sa konceptom proizvodnih kapaciteta novog kvaliteta (engl. New Quality Productive Forces). Razvoj ovih visokotehnoloških proizvoda dosad je bio silovit i zapanjujući", rekao je pre godinu dana za Bloomberg Adriju Zheng Changzhong, direktor centra za partijski i državni razvoj na univerzitetu Fudan.

Tačno pola godine nakon toga došlo je vreme polaganja računa za pompezne najave centralnog rukovodstva Narodne Republike Kine. Glavni ispit legitimnosti partijskog upravljanja "socijalizma sa kineskim karakteristikama" je na osnovu samoprocene vlada obavila sa odličnom ocenom. Druga ekonomija sveta nije dostigla samo "približni rast od pet odsto", što je bio javno predstavljen cilj, već je porasla za tačno pet odsto. Ali na horizontu Dalekog istoka skupljaju se tamni oblaci trgovinsko-ekonomskog tajfuna, koji se približava iz SAD, dok ekonomske temelje kod kuće potresa potrošački uzdržan Kinez.

Kako će se sa brojnim izazovima u predstojećem, već 15. uzastopnom petogodišnjem razvojnom periodu, uhvatiti ukoštac Xijeva Narodna Republika?

Ostvarivanje ciljeva sa greškom

Koncept proizvodnih snaga novog kvaliteta je kineski predsednik Xi Jinping prvi put upotrebio 2023. godine i od tada je on postao sveobuhvatni pojam kineskog razvojnog modela. Tako je bilo i sredinom ove godine kada je završen 14. petogodišnji plan, kojim je država postavila ambiciozan cilj jačanja industrijskih kapaciteta sektora sa dodatom vrednosti.

"Kina je poslednjih godina ekonomski model proizvođača jeftinih patika i majica zamenila e-automobilima, solarnim panelima, baterijama i nuklearnim reaktorima", ciljeve proteklog perioda slikovito sumira poznavalac i nekadašnji dopisnik časopisa "Delo" iz Pekinga Zorana Baković.

Da li je pri tome bila uspešna? Upravljač imovinom u kompaniji Generali Investments Matej Krajnik je u to uveren. "Komunistička partija Kine (KPK) period je označila kao težak, ali ipak uspešan, jer je ekonomija rasla stopom od 5,4 odsto, što je premašilo očekivanih pet odsto", objasnio je. KPK naglašava razvoj naprednih proizvodnih sektora, koji državu postavljaju u sam vrh industrijskih proizvođača i vertikalno integrisanih nabavnih lanaca.

Iako Kina poslednjih godina nezaustavljivo ostvaruje planirane ciljeve, to čini sve teže. Najzad je vlada ekonomski rast, nakon najava o rastu BDP-a od samo 4,8 odsto, podstakla pomoću metoda fiskalnih i monetarnih podsticaja na kraju godine, koje su za nju nekarakteristične. Time je zapravo ukazala na najočigledniji nedostatak svog razvojnog modela, koji od izvozne orijentacije prelazi na domaću potrošnju.

 

Stari dugovi

Pored tehnologija elektromobilnosti, solarnih panela, potrošne elektronike (računari, pametni telefoni, televizori) digitalizacije i modernizacije proizvodnje hrane, uvrstiće i formiranje samoodrživih i otpornih lanaca snabdevanja naprednim čipovima, kao i tehnologije veštačke inteligencije. Međutim, kreatori budućeg razvojnog plana se više bave pitanjem "kako" nego "čime".

 

 

Potrošnja domaćinstava trenutno dostiže 40 odsto BDP-a. Neki Xijevi savetnici predlažu da bi Kina u naredna dva petogodišnja ciklusa morala da cilja na 50 odsto. Iako se Kina rado proglašava za razvijenu ekonomiju, podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OECD pokazuju da je udeo domaće potrošnje u BDP-u ispod proseka razvijenih zemalja koji iznosi 54 odsto.

Deflacija, kao i pad potrošačkog poverenja, trenutno se pokazuju u zamrznutoj tražnji za kreditima, iako je vlada bankama naložila intenziviranje kreditiranja stanovništva.

Rukovodstvo na potrošnju gleda sa ekonomskog, kao i sa geoekonomskog aspekta; odnosno kao pokretač rasta i zaštitu od negativnih efekata Trumpovih carina. Međutim, potrošači su uz stagnaciju tržišta nekretnina i uprkos brojnim programima "staro za novo" još uvek suzdržani. Potrošački krediti su u prvom kvartalu porasli za 6,1 odsto, što je primetno manje od 8,7 odsto u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci Bloomberga.

Xi: Kuće su za stanovanje

Veliki deo toga je posledica činjenice da je 70 odsto imovine kineskih domaćinstava vezano za nekretnine. To je ostatak prethodnih razvojnih planova, koji su kao prioritete definisali domaće infrastrukturne projekte ( u inostranstvu - projekat "Pojas i put"). To je uticalo kako na procvat tržišta nekretnina, tako i na rast dugova lokalnih vlasti, koji su ga podsticale. Sve do Xijeve izjave 2016. godine: "Kuće su za stanovanje, ne za špekulacije", banke su pooštrile kreditne uslove.

Sada ih ponovo olabavljuju, međutim, najnoviji bankarski podaci koje je prikupio Reuters pokazuju da nema interesovanja za potrošačke i stambene kredite. I to uprkos tome što su kamatne stope u visini od tri odsto rekordno niske. Tačnije, i još više zabrinjavajuće, banke izveštavaju o problemima klijenata sa otplaćivanjem postojećih kreditnih linija, a nove kreditno sposobne komitente ne nalaze. "Banke su zarobljene između ispunjavanja kreditnih ciljeva i loših kredita", opisao je dilemu bankara za agenciju neimenovani izvor.

Analitičari, doduše, već neko vreme smatraju da bi Kina morala da pređe na model razvoja, koji investicije i izvoz menja za potrošnju. Tome po nekim najavama teže i kreatori novog petogodišnjeg plana. Međutim, da će povećanje potrošnje biti zahtevan poduhvat, pokazuju i prilike u prerađivačkim delatnostima. One su dosad oličavale koncept proizvodnih snaga novog kvaliteta, a podaci časopisa "The Economist" pokazuju da cene kineskih proizvođača u proseku opadaju već 32 meseca uzastopno.

 

Rogelja: Strukturne poteškoće ostaju

Pred kreatorima nastavka kineskog ekonomskog uzleta je monumentalan izazov. "Strukturne poteškoće ovaj petogodišnji plan nije rešio. Ekonomiju još uvek opterećuju slaba domaća tražnja i neizvesni izvozni izgledi", upozorava sinolog i šef odeljenja za evropske i međunarodne društvene i političke studije na Univerzitetskom koledžu u Londonu Igor Rogelja.

Stručnjak smatra da će se opasnost od deflacije po svoj prilici nastaviti, tržište nekretnina će kao derivat postpandemijskog oporavka ostati slabo. Kako ističe, navedeno će znatno otežati oporavak.

Ako tome dodamo još strukturni problem nezaposlenosti među mladima, onda će petogodišnji plan glasiti "ekonomska i demografska pitanja", najavljuje Rogelja.

Nastavak u Xijevom stilu

Oceni da će ove strukturne poteškoće dati pečat budućem periodu, pridružuje se i Krajnik. Tu još ubraja i carinski rat, koji je Peking pokušao da zaobiđe izvozom robe preko "proksi država".

Upravo to Amerikanci pokušavaju da neutrališu poslednjim carinskim dogovorima. Navodi se da je Trump pored dogovora sa Ujedinjenim Kraljevstvom iste imao još samo sa Indonezijom i Vijetnamom. Upravo poslednji je ključni član kineskog izvoznog zaobilaženja. Garancija da će Xijevi funkcioneri i u budućnosti podržavati lokalnu ekonomiju, kaže Krajnik, jesu upravo geoekonomski sukobi sa SAD.

Zato su već usvojene mere koje rasterećuju lokalne banke. Kineski nacionalni dug dostiže oko 85 odsto BDP-a, što je primetno manje od američkih 125. Udeo koji će Trumpov fiskalni zakon samo još povećati. Međutim, Kinu, koja ima centralnu i lokalnu upravu, opterećuje prvenstveno obim duga provincija. Bloomberg navodi da se radi o čak tri biliona dolara, koje treba dodati nacionalnom dugu.

"U budućem petogodišnjem planu očekujemo dalju podršku lokalnoj ekonomiji, rešavanje pitanja nekretnina, podršku domaćem potrošaču te ponovni fokus na tehnološki razvoj", smatra Krajnik, koji dodaje tome geopolitički aspekt: "To čine u ime samoodrživosti Kine i veće zavisnosti zapada od kineskih kompanija".

"Međutim, u Xijevom stilu, dakle pod potpunom kontrolom države i partije", dodaje Rogelja, što će na kraju dati mešovite rezultate, zaključuje.