Da li su Trumpove carine uvod u recesiju u Americi

Trgovinski rat predsednika Donalda Trumpa doveo je do brze rasprodaje na berzama i raspirio strah od recesije. Šanse za ekonomski pad su porasle nakon što je Trump najavio uvođenje viših carina nego što su mnogi analitičari očekivali. 

Ekonomisti kažu da je porastao rizik od stagflacije - usporavanja privrede, uz paralelno ubrzavanje inflacije. 

Trump je 2. aprila najavio opšte carine od 10 odsto, a pojedinačne zemlje poput Kine, Vijetnama i evropskih država suočene su sa mnogo višim nametima. Očekuje se rast cena robe široke potrošnje, kao što su automobili, elektronika i odeća. 

U iščekivanju Trumpovog sledećeg poteza, mnoge kompanije bi mogle da zamrznu ulaganja, što bi negativno uticalo na privredni rast. Potrošači kupuju sve manje, a potrošnja je glavni pokretač privrednog rasta. 

Zbog toga pojedini stručnjači misle da je Amerika na pragu recesije. 

Šta je recesija

Recesija se često shvata kao period kada se ekonomska proizvodnja smanjuje dva uzastopna kvartala.

Međutim, Odbor za analizu poslovnog ciklusa Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja, grupa akademika čije se mišljenje ceni u Americi, definište recesiju kao "značajan pad privredne aktivnosti, koji traje duže od nekoliko meseci". 

Kako bi proglasili početak recesije, stručnjaci razmatraju tri kriterijuma - dubinu, rasprostranjenost i trajanje. Takođe se posmatraju zaposlenost, potrošnja u odnosu na inflaciju, industrijska proizvodnja i prihodi. 

Recesija izazvana pandemijom 2020. godine bila je široko rasprostranjena, jer je donela nagli pad ekonomske aktivnosti, ali je trajala kratko - svega dva meseca. 

Ekonomisti sa kojima je Bloomberg razgovarao krajem marta, uoči Trumpove najnovije objave carina, rekli su da je rizik da svet zapadne u recesiju 30 odsto. Samo mesec dana ranije, u februaru, ocenili su da postoji rizik od 25 odsto. 

Zašto postoji zabrinutost za ekonomiju 

Potrošačka potrošnja je naglo pala u januaru, ali umesto da se oporave u februaru, izdaci su jedva porasli, pokazuju podaci objavljeni 28. marta.

Ključni pokazatelj rasta inflacije se ubrzao, pa postoji zabrinutost za ekonomski rast. 

Trump je 9. marta, na pitanje novinara da li očekuje recesiju ove godine, rekao da je američka privreda u periodu tranzicije. 

Cene akcija su u međuvremenu pale. Posle 3. aprila, S&P 500 je pao za više od 12 odsto, što je najteži pad svih vremena. 

Bloomberg

Pojedini ekonomisti predviđaju da bi napori Trumpove administracije da smanji saveznu radnu snagu mogli da dovedu do zatvaranja više od pola miliona radnih mesta do kraja 2025.

Stephen Miran, Trumpov glavni ekonomski savetnik, ocenjuje da će se Amerikanci prilagoditi. Trump tvrdi da će carine imati povoljan efekat na duže staze, jer podstiču kompanije da presele proizvodnju u Ameriku.

Da li će biti stagflacije 

Trgovinski rat nosi dva rizika: sporiji rast i veće cene. Relativno je retko da se ovi uslovi javljaju u isto vreme, ali ako se pojave, to dovodi do onoga što ekonomisti nazivaju stagflacijom.

Britanski političar Iain Macleod skovao je ovaj termin 1965. godine. Mnogi su sumnjali da je stagflacija uopšte moguća, jer smanjenje potražnje obično ograničava koliko preduzeća mogu da naplate za robu i usluge, što dovodi do usporavanja rasta cena. Stagflacija se u Americi generalno povezuje sa ekonomskim pritiskom iz sedamdesetih godina prošlog veka, u vreme kada je nezaposlenost naglo porasla, a skok cena nafte doveo do opšteg rasta cena. 

Ekonomisti u 2025. očekuju visoku inflaciju, ali ni približno kao tada. 

Susan Collins, predsednica Federalne banke rezervi Bostona, izjavila je 27. marta da je "neizbežno" da će carine podstaći inflaciju u bliskoj budućnosti.

Neki zvaničnici, kao što je predsednik Feda Jerome Powell, očekuju da će svako takvo povećanje biti privremeno, dok drugi upozoravaju na rizik od održivije inflacije.

Šta izaziva recesiju

Ne postoje dve iste recesije, ali pad uglavnom pokreće neka vrsta šoka na tržištu. 

U prošlosti, to su bili skok cena nafte i pandemija kovida. 

Takozvana Velika recesija 2007-2009. dovela je do višegodišnjeg nagomilavanja drugorazrednih hipoteka. To je dovelo do kolapsa na tržištu nekretnina, što je izazvalo šokove širom privrede. 

Šta utiče na razmere recesije 

Postoji nekoliko načina da se izmeri ozbiljnost recesije, uključujući trajanje, razmere i broj ljudi koji ostaju bez posla. 

Najgore recesije su obično u kombinaciji sa nekom vrstom kolapsa finansijskog sistema, kao finansijska kriza 2007. godine.

Recesija 2007-2009. trajala je 18 meseci, što je čini najdužom od Velike depresije.

Recesija izazvana pandemijom bila je kratkog daha, ali je stopa nezaposlenosti porasla na 14,8 odsto, što znači da je bila na najvišem nivou još od četrdesetih. 

Recesija iz 2001. godine, za poređenje, bila je relativno kratka i blaga.

Da li je recesija uvek loša po privredu 

Ne mora da bude.

Glavno obeležje postpandemijske ekonomije je njena otpornost.

Amerika je izbegla pad 2022. godine, dok je 2024. ostala na stabilnim nogama. Stopa otpuštanja je čak i sada niska. 

Bloomberg

Ali pritisak je sve veći, pogotovo na Amerikance sa nižim primanjima. 

Februarsko istraživanje njujorškog Feda pokazalo je da je broj američkih domaćinstava, koja smatraju da u naredna tri meseca neće moći da otplate dugove, porastao na najviši nivo još od aprila 2020. godine. 

Trump i republikanci u Kongresu verovatno se neće odlučiti za državne podsticaje ekonomiji, pošto se smatra da je fiskalna podrška 2020-2021. doprinela inflaciji. Osim toga, očekuje se rast fiskalnog deficita. 

Kakav je uticaj na svetsku ekonomiju

Američka ekonomija i finansijska tržišta su isprepleteni sa ekonomijama širom sveta.

Trumpove carine su dodatno ogolile uticaj koji Amerika ima na trgovinske partnere. 

Međutim, čak i ako SAD uđu u recesiju, ne znači da će se ona preliti na ostatak sveta. 

Amerika je od 1950. imala 11 recesija, a Svetska banka je u tom periodu zabeležila samo pet globalnih - 1975, 1982, 1991, 2009. i, naravno, 2020. godine.