Bidenov cilj o vetroelektranama do 2030. pod znakom pitanja

Kada je predsednik Joe Biden 2021. godine postavio cilj razvoja kapaciteta vetroelektrana na moru od 30 gigavata tokom narednih devet godina, taj plan smatran je hrabrim i ambicioznim. Što je najvažnije, mnogi su ga videli ostvarivim.

Dve godine kasnije, industrija ima drugu reč za to: nemoguće.

Nakon kaskadnog niza neuspeha, od otrežnjujućih revizija troškova do milijardi u mogućim naknadama za umanjenje vrednosti, cilj američke industrije vetroelektrana na moru do 2030. sada izgleda dalje nego ikad.

BloombergNEF, koji je i ranije bio sumnjičav u vezi s ovim ciljem, polako je smanjivao svoja očekivanja. U junu je prognoza bila 23,1 gigavat kapaciteta do 2030. Međutim, onda je industrija pretrpela još jedan udarac prošle sedmice nakon što je država Njujork snažno odbila zahteve investitora za višim cenama, što je pokrenulo ozbiljna pitanja o nekim od njihovih projekata. To je nateralo Atina Jaina, višeg analitičara za vetar u BNEF-u, da smanji svoju procenu za 29 odsto u sredu. Istraživač sada očekuje da će ukupni kapacitet SAD doseći samo 16,4 gigavata do kraja decenije - nešto više od polovine Bidenovog cilja.

"Cilj od 30 gigavata je pusti san", rekao je Jain.

Ne očekuje se da će SAD ostvariti Bidenov cilj od 30 gigavata do 2033./Bloomberg

Opšta slika pokazuje dalje uznemirujuće situacije u industriji koja se smatra ključnom za ispunjavanje klimatskih obveza SAD, uključujući obećanje zemlje Pariskim sporazumom da će barem prepoloviti emisije staklenih gasova u odnosu na nivoe iz 2005. do kraja decenije. Vetroelektrane na moru imaju potencijal za snabedavanje ogromnim količinama energije velikim gradovima duž obale SAD, gde živi više od 40 odsto stanovništva zemlje.

U industriji u kojoj vesti o vremenu često igraju veliku ulogu, investitori su američko okruženje za vetroelektrane na moru opisali kao "oluju inflacije" koju pogađaju "udarni vetrovi". Iako je više od desetak lokacija planiranih uz obalu istočnog SAD imalo finansijski smisao kada su prvi put modelovane pre mnogo godina, cene svake komponente projekata vrednih milijarde dolara znatno su porasle, od sirovina koje ulaze u visoke konstrukcije do korporativnog kreditiranja koje ih finansira. Pre samo dve godine kompanije su pravile planove - i potpisivale masivne ugovore o otkupu električne energije - na osnovu projeknte cene od 77 dolara po megavat-satu, izračunao je BNEF. Danas je ta cena skočila za 48 odsto na 114 dolara.

Bela kuća nije obeshrabrena. Portparol Angelo Fernández Hernández rekao je da administracija "koristi svaki pravno dostupan alat za unapređenje američkih prilika za morske vetroelektrane i postizanje cilja od 30 GW do 2030. godine", uključujući odobravanje velikih projekata vetroelektrana na moru i iskorištavanje federalnih investicija u infrastrukturu kako bi se podržao novi domaći lanac snabdevanja. Ulaganja u industriju vetroelektrana na moru u SAD porasla su za 7,7 milijardi dolara od donošenja Zakona o smanjenju inflacije prošle godine, uz dalji napredak koji će uslediti u saradnji s državama, investitorima i drugim učesnicima, rekao je on.

Ipak, kako cene gradnje rastu, investitori brzo odustaju od svojih planova ili traže ponovno pregovaranje o svojim ugovorima. Equinor ASA, BP Plc, Orsted A/S i Eversource Energy bili su najnoviji investitori koji su čuli "ne". Kompanije su zatražile od države Njujork da im dopusti povećanje cena, što je zahtev koji je Komisija za javne usluge u Njujorku jednoglasno odbila 12. oktobra, ostavljajući investitore u nedoumici u vezi s najboljim načinom daljeg postupanja.

"Ovi projekti moraju biti finansijski održivi da bi se mogli nastaviti", rekla je Molly Morris, predsednica Equinor Renewables Americas, nakon presude, misleći na vetroelektrane Empire i Beacon koje razvija s BP-om. David Hardy, glavni izvršni direktor za Americas at Orsted, rekao je da je održivost projekta Sunrise koji zajednički razvija s Eversourceom istočno od Long Islanda bila "izuzetno izazovna" zbog odluke države.

Prva američka vetroelektrana na moru/Bloomberg

 

Ukupno, investitori koji grade oko devet gigavata kapaciteta za pet država istočne obale tražili su ponovno pregovaranje o ugovorima. To je dodatak ugovorima za više od tri gigavata električne energije koji su potpuno otkazani poslednjih meseci - po visokoj ceni. U julu je Avangrid Inc. pristao da plati oko 48 miliona dolara kazne kako bi izašao iz ugovora o snabdevanju električnom energijom za tri komunalna poduzeća iz svog Commonwealth projekta na obali Massachusettsa. Sledeći mesec, jedinica Shell Plc i njeni partneri u zajedničkom ulaganju pristali su da plate više od 60 miliona dolara za izlazak iz vlastitih ugovora. U oktobru je Avangrid pristao da plati 16 miliona dolara za raskid ugovora za svoj projekt Park City u blizini Connecticuta. Kompanije bi mogle da učestvuju u novom krugu aukcija, ali hoće li investitori moći da usklade svoje troškove s potrebama domaćinstava ostaje da se vidi.

Kompanije su takođe izvršile masovne otpise. Eversource je izvestio o trošku umanjenja vrednosti nakon oporezivanja u iznosu od 331 milion dolara u drugom tromesečju za svoje operacije vetroelektrana na moru, dok je Orsted najavio potencijalni trošak od 2,3 milijarde dolara na svoj američki portfelj.

Šest guvernera preklinjalo je Bidena da "iskoristi svaki savezni alat koji je na raspolaganju" kako bi projekti vetroelektrana na moru bili konkurentni, upozoravajući da je bez intervencija američke vlade "razvoj vetroelektrana na moru u SAD u ozbiljnom riziku od zastoja".

Države nisu jedine pod pritiskom da ponovo pregovaraju o ugovorima o otkupu električne energije koji su potpisani pre skoka troškova.

Investitori su takođe tražili maksimalnu moguću podršku poreske politike prema prošlogodišnjem sveobuhvatnom zakonu o klimi. Zakon o smanjenju inflacije proširio je poreske olakšice tako da projekti vetroelektrana na moru generalno mogu da traže osnovnu stopu od 30 odsto i, u nekim slučajevima, dobiti dodatne podsticaje za korišćenje materijala iz SAD i izgradnju u takozvanim energetskim zajednicama, kao što su bivši rudarski gradovi. Sada neki investitori u vetroelektrane na moru vide te bonus kredite - u vrednosti od čak 20 odsto - kao ključ preživljavanja. Bez dodatne pomoći, Orsted je zapretio da će "odstupiti" od nekih svojih američkih projekata vetroelektrana na moru.

Bidenov cilj od 30 gigavata "nekada je bio ambiciozan cilj", rekao je Timothy Fox, analitičar kompanije ClearView Energy Partners. "Sada, to je cilj koji se neće ostvariti."

Ipak, Bidenov cilj uvek je bio neobavezujuća meta koja je primarno trebalo da signalizira entuzijastičnu podršku administracije novonastaloj industriji vetroelektrana na moru koja zavisi od odobrenja za dozvole, prodaje zakupa i drugih radnji u glavnom gradu zemlje. U tom smislu, "možda je poslužio svojoj svrsi", rekao je Fox, dodajući da je cilj bio poslati "indikaciju da imate prijatelje u ovoj administraciji, da imate ljude koji podržavaju vašu industriju i ono što pokušavate da razvijete".

A čak i da Biden osvoji drugi mandat, cilj za 2030. bio bi izvan vremena njegovog mandata.

Ogromna bušilica u blizini plaže Hamptons označava dolazak vetroelektrana na moru u SAD/Bloomberg

Postoje već dva projekta na moru koji su već u izgradnji u SAD, koji su uspeli da sklope ugovore o nabavci pre nego što je inflacija povećala troškove. Druga dva su operativna godinama: pilot Dominion Energy Inc. na obali Virdžinije i Orstedov projekt s pet turbina u blizini Block Islanda. Zajedno, ta četiri projekta dovela bi SAD do manje od pet odsto svog cilja za 2030. godine.

Nejasno je kada bi ostali mogli postati operativni, iako se većina slaže da će se verovatno ipak ostvariti. Vetroelektrane na moru koje su možda nekada bile na pravom putu da isporučuju energiju do kraja decenije sada će verovatnije biti priključene na mrežu početkom 2030-ih, rekao je Jain iz BNEF-a.

''Nije da se to neće dogoditi. Jednostavno se neće dogoditi tako brzo kako su u početku očekivali'', rekao je Fox iz ClearView Energyja. ''Vetroelektrane na moru imaju veliki potencijal rasta u Sjedinjenim Državama; samo je verovatno da će biti na putanji koja je manje ravnomerna od onoga što se u početku očekivalo."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar