.webp){kind=icon}
Rad od devet do pet, odnosno osam sati dnevno nije standard za više od polovine svetske radne snage, navodi se u izveštaju koji je objavila Međunarodna organizacija rada (ILO).
Pre pandemije prosečan broj radnih sati bio je sveden na uobičajene granice od 43,9 sati nedeljno, ali je istovremeno oko trećine zaposlenih u svetu imalo radnu nedelju dužu od 48 sati, dok je petina radila sa skraćenim radnim vremenom ili manje od 35 sati nedeljno.
"Iako su visoki brojevi nedeljnih radnih sati donekle pali na početku pandemije, a nedelje sa manjim brojem radnih sati postajale sve češće, u oba slučaja brojevi su se vratili na nivoe pre pandemije do kraja 2020. godine", saopštila je ILO.
Azijsko-pacifički region ima najveći broj zaposlenih koji rade više od 48 sati nedeljno, čak 46,7 odsto, dok je najmanje takvih osoba u Evropi i centralnoj Aziji, svega 11 odsto.
ILO je takođe istražio jaz između stvarnog radnog vremena i onoga što bi zaposleni želeli. Latinska Amerika ima najveći broj slučajeva kada broj radnih sati premašuje želje zaposlenih, a najmanje takvih primera je u Africi.
Mere koje su uvedene tokom pandemije dokaz su da davanje veće fleksibilnosti zaposlenima u izboru kako, gde i kada će raditi pozitivno utiče na njih i na posao, na primer, kroz povećanje produktivnosti.
Zaključuju da je već dovoljno dokaza da dobra ravnoteža između posla i slobodnog vremena donosi korist kompanijama, odnosno da je reč o dobitnoj situaciji i za poslodavce i za zaposlene.
