Kina ne sme da propusti svoj 'maxxing' trenutak

Kina - tehnološka, industrijska i geopolitička sila koja se približava ravnopravnosti sa SAD - i dalje je nedovoljno zastupljena kada je reč o međunarodnom turizmu. Peking bi trebalo da iskoristi nedavni porast interesovanja stranih posetilaca, umesto da dozvoli da se pozitivni utisak istopi jednako brzo kao optimizam koji je pratio Olimpijske igre u Pekingu 2008. godine.

 

Cena propuštanja te prilike već je vidljiva. Kina prošle godine nije uspela da se nađe među 10 najposećenijih zemalja sveta, listom kojom i dalje dominiraju Francuska, Španija i SAD, prema podacima Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija i konsultantske kuće Tourism Economics. To se dogodilo uprkos naporima vlasti da nakon pandemije podstaknu dolazak stranih turista. Kina je 2025. privukla manje stranih posetilaca nego Saudijska Arabija, konzervativna kraljevina koja je masovni turizam otvorila tek pre nekoliko godina.

Sećanje na stroge mere zatvaranja tokom pandemije koronavirusa i deceniju sve izraženijeg autoritarizma otežali su prodaju Kine kao turističke destinacije. Pored pogoršanog imidža, postoje i praktične prepreke poput geografske udaljenosti, jezičke barijere i zasebnog internet ekosistema sa sopstvenim sistemom plaćanja. Zapadne društvene mreže poput Instagrama, WhatsAppa i TikToka nisu dostupne bez korišćenja VPN-a.

Bloomberg

U trenutku kada kineski uticaj kao jedne od dve supersile koje oblikuju globalnu politiku i poslovanje raste, mogućnosti Zapada da je bolje razume postaju sve manje. Broj novinara, studenata i zvaničnih razmena opada, a mnogi zemlju posmatraju isključivo kroz prizmu nacionalne bezbednosti ili trgovinskih odnosa. Veliki deo tog problema Kina je sama stvorila.

Pre 2008. godine Kina je nastojala da se predstavi kao moderna, rastuća i sve integrisanija globalna sila, a Olimpijske igre bile su centralni deo te strategije. Međutim, nakon dolaska Xi Jinpinga na vlast 2012. godine usledilo je jačanje političke centralizacije i kontrole, što je uticalo na percepciju zemlje u inostranstvu i umanjilo entuzijazam.

Uvođenje bezviznog režima za građane 50 država olakšalo je putovanja onima koji ranije možda nisu ni razmišljali o poseti Kini. Problemi i dalje postoje, ali društvene mreže otvaraju novu priliku, jer je Kina ponovo postala "kul".

Labubu, moda i influenseri

Prvi put od 2008. godine Kina je stekla novu kulturnu privlačnost zahvaljujući kulturi generacije Z, popularnosti lutaka Labubu i modi inspirisanoj dinastijom Tang. Dodatni podsticaj dali su američki strimeri iShowSpeed i Hasan Piker, koji su prošle godine privukli veliku pažnju svojim putovanjima po Kini, tokom kojih su se divili brzim vozovima, futurističkim automobilima i lokalnoj kuhinji.

Bloomberg

Takve posete predstavljaju oblik propagande, ali njihova popularnost pokazuje da su mlađi ljudi na Zapadu znatiželjni i žele da saznaju više o zemlji koja im je dugo delovala daleko i strano.

Talasu interesovanja doprinosi i fenomen poznat kao "Chinamaxxing", odnosno fascinacija sadržajem na društvenim mrežama na kojima ljudi kuvaju vodu ili nose kućne papuče. To interesovanje predstavlja svojevrsni kontrast društvima koja se suočavaju sa političkim i društvenim previranjima.

Sve manje američkih studenata

Peking ne bi smeo ponovo da propusti ovakvu priliku. Direktno iskustvo je posebno važno u trenutku kada uspon Kine izaziva tenzije sa Zapadom, naročito sa SAD, a javne rasprave i politika sve više oblikuju ljudi koji nikada nisu ni posetili zemlju.

Iako su kineske studije oduvek bile relativno uska akademska oblast, drastičan pad broja američkih studenata predstavlja upozoravajući primer. U izveštaju američko-kineske obrazovne fondacije US-China Education Trust iz marta navodi se da nedostatak stručnjaka sa iskustvom života u Kini predstavlja izazov za nacionalnu bezbednost i ekonomsku konkurentnost Vašingtona.

Dodatni problem predstavljaju ograničenja za izdavanje viza stranim novinarima. Interesovanje za izveštavanje o kineskom industrijskom usponu i specifičnim društvenim trendovima postoji, ali kako broj novinara opada, turisti postaju još važniji most između kultura.

Digitalni jaz

Peking bi trebalo da učini mnogo više kako bi prevazišao digitalni jaz koji odbija potencijalne posetioce. Kineski internet ekosistem funkcioniše besprekorno za stotine miliona građana, ali za turiste, koji se suočavaju sa sistemima zasnovanim na lokalnim identifikacionim dokumentima, brojevima telefona i bankarskim računima, čak i kupovina karte za voz može da postane dugotrajan i komplikovan proces.

Bloomberg

Poseta nekoj zemlji ne predstavlja podršku njenom političkom sistemu. Za većinu stranih posetilaca kineski gradovi neće biti ni distopijska noćna mora niti siromašna zabit kakvom ih možda zamišljaju. Stranci su za mnoge Kineze i dalje retkost, a i oni se, poput stanovnika Zapada, suočavaju sa tržištem rada koje menja veštačka inteligencija i sve manjim društvenim napretkom.

Interesovanje za "Chinamaxxing" možda je dostiglo vrhunac i počelo da slabi, kao i većina internet trendova. Međutim, radoznalost koja stoji iza tog fenomena nije nestala. Prava Kina nalazi se negde između euforične fascinacije i međusobnog nepoverenja.