Zašto Kostićev MK preuzima Dijamant i ko su još igrači u uljarstvu

U vremenu pojačanih globalnih neizvesnosti, od ratova i klimatskih promena do poremećaja u lancima snabdevanja, hrana i poljoprivredno zemljište sve se jasnije izdvajaju kao strateški resursi. Upravo u tom širem kontekstu treba posmatrati i najnoviju akviziciju MK Group, koji je potpisao ugovor o kupovini Dijamanta iz Zrenjanina od hrvatske Fortenova grupe.

Tako će ovaj domaći holding steći 100 odsto udela u najvećem proizvođaču jestivog ulja u Srbiji. Kompanija Dijamant posluje u tri segmenta, poljoprivredi, proizvodnji i distribuciji, a u portfelju ima više od 80 proizvoda. Sa više od 720 zaposlenih, tržišni je lider u tri od četiri ključne kategorije, a proizvode izvozi na tržišta 16 zemalja.

 

Finansijski rezultati Dijamanta, međutim, pokazuju i koliko je sama industrija bila izložena šokovima poslednjih godina. Nakon izuzetno snažne 2022. godine, kada su prihodi Dijamanta premašili 28,4 milijarde dinara, 2023. donela je oštar pad i negativan neto rezultat od 422,3 miliona dinara. Tokom 2024. vidi se oporavak profitabilnosti i povratak u plus. EBITDA je porasla 2024. na više od 1,4 milijarde dinara, dok je neto dobit kompanije iznosila oko 588 miliona dinara.

 

Takve oscilacije velikim delom odražavaju stanje na globalnom tržištu uljarica. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da, iako suncokretovo ulje čini svega oko 10 odsto ukupne svetske potrošnje biljnih ulja, njegov udeo je znatno veći u Evropi i ovom delu regiona.

"Rat u Ukrajini, kao najvećem svetskom proizvođaču suncokreta, 2022. godine snažno je uzdrmao industriju. Za razliku od brojnih evropskih zemalja, Srbija je taj period dočekala relativno spremna. Zemlja godišnje proizvodi oko 600.000 tona suncokreta, što je dovoljno da pokrije domaće potrebe i ostavi prostor za izvoz, čime se svrstava među značajnije proizvođače u Evropi", kaže Galetin za Bloomberg Adriju.

Kako dodaje, srpska uljarska industrija nije u problemu, naprotiv.

"Srbija zatvara domaće potrebe domaćom proizvodnjom, a imamo i za izvoz. Sirovinski je stabilna", ocenjuje Galetin.

Prema njegovim rečima, važno je ko je vlasnik kompanije u ovako strateškom sektoru. "MK Group je ozbiljna kompanija sa iskustvom u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Siguran sam da će nastaviti s ulaganjem. Lakše je upravljati ovim važnim delom prehrambenog sistema kada ste vlasnik kompanije koja već dobro posluje."

 

Povratak MK u uljarstvo nakon pet godina

Inače, kupovina Dijamanta istovremeno predstavlja i svojevrsni povratak MK Group u uljarsku industriju. MK Group je 2020. godine postao većinski vlasnik Victoria grupe, ali je ubrzo prodao fabriku ulja u Šidu (koja je bila pod okriljem Victoria grupe) moldavskoj Trans Oil grupi – jednom od najvećih prerađivača uljarica u istočnoj Evropi. Prema podacima iz Agencije za privredne registre (APR), sada je većinski vlasnik Victoria oila kiparska firma Trezeme limited.

 

Za razliku od tog kratkog izleta MK u uljarsku industriju, aktuelna akvizicija ima znatno širi strateški okvir. MK Group već decenijama gradi integrisani poslovni model u poljoprivredno-prehrambenom sektoru: raspolaže sa oko 13.000 hektara obradivog zemljišta, ostvaruje prinose koji su oko 25 odsto iznad republičkog proseka, a pod njenim okriljem posluju i Sunoko u šećernoj industriji, Carnex u mesnoj preradi i vinarija Erdevik.

Preuzimanjem Dijamanta, MK Group dobija ne samo snažan brend i tržišnog lidera u jestivim uljima, već i kompletan tehnološki lanac: od primarne prerade suncokretovog i sojinog zrna, preko ekstrakcije i rafinacije ulja, do punjenja i energetski efikasnog kotlovskog postrojenja na biomasu. Ti pogoni su, zahvaljujući investicijama Fortenova grupe, danas među tehnološki najmodernijima u industriji.

Učesnici u transakciji ocenjuju da je reč o jednom od najznačajnijih akvizicionih procesa u prehrambeno-poljoprivrednom sektoru Adria regiona, dok MK Group ovaj potez vidi kao važan korak u daljem razvoju svoje Agri-Food divizije i potvrdu ambicije da se pozicionira kao regionalni lider u industriji hrane.

Fabris Peruško i Mihailo Janković na potpisivanju ugovora Fortenove i MK Group: Foto - Boris Ščitar

 

"Investicijom potvrđujemo spremnost da podržimo kompanije s visokim potencijalom rasta i nastavimo širenje poslovnog ekosistema. Uveren sam da će prenos našeg ‘know-how’-a, iskustva i ekspertize omogućiti Dijamantu značajna unapređenja u procesima, kvalitetu i inovacijama, kao i kreiranje dodatne vrednosti za zaposlene, potrošače i celu industriju", izjavio je generalni direktor MK Group Mihailo Janković.

Od Agrokora do MK Groupa

Dijamant je deo regionalnih poslovnih tokova već dve decenije. Kompaniju je 2005. godine kupio Agrokor Ivice Todorića, a nakon sloma tog koncerna i uvođenja vanredne uprave 2017. godine, poslovanje je 2019. preuzela Fortenova grupa. Prodajom Dijamanta MK Groupu zatvara se još jedno poglavlje restrukturiranja nekadašnjeg Agrokorovog sistema u Srbiji, gde su poslovali i Mercator S, Frikom, Kikindski mlin i MG Mivela.

Za MK Group, akvizicija Dijamanta dolazi u trenutku kada hrana, energija i zemlja postaju ključne tačke ekonomskog i političkog odlučivanja. Za srpsku uljarsku industriju, to znači nastavak rada u relativno stabilnom vlasničkom i sirovinskom okruženju, ali i potencijal za nova ulaganja i dalju modernizaciju.

U tom smislu, ova kupoprodaja prevazilazi okvire pojedinačne transakcije, ona je znak da domaći kapital sve snažnije prepoznaje vrednost kontrole nad ključnim segmentima prehrambenog lanca, u industriji koja se, uprkos globalnim šokovima, pokazala kao jedna od otpornijih.

Zanimljiva imena u uljarskom biznisu

Koliko je u Srbiji uljarska industrija primamljiva, a pre svega prerada suncokreta, ukazuje i to da su se u njoj našli i kompanija Delta Miroslava Miškovića i grupacija Matijević, u vlasništvu Petra Matijevića. 

Iako zauzimaju manji udeo na tržištu, u okviru Delta Agrara posluje Dunavka, fabrika ulja u Velikom Gradištu, dok je Matijević većinski vlasnik Mirotin grupe iz Vrbasa, pod kojom posluje i uljara u Novoj Crnji.

 

Pored Dijamanta, značajnu poziciju na tržištu zauzima i Victoriaoil iz Šida. Kako se navodi na njihovoj internet stranici, njihova fabrika godišnje preradi blizu 220.000 tona suncokreta i preko 85.000 tona soje, a Victoriaoil spada u red najvećih pojedinačnih neto izvoznika u Srbiji.

Kompanija Vital iz Vrbasa takođe je bila jedan od većih proizvođača ulja, ali je poslednjih godina zapala u dugove pa je 2024. završila u minusu od oko 257 miliona dinara. Inače, krajnji vlasnik Vitala je Invej, kompanija Predraga Rankovića Peconija.

 

U uljarstvu Srbije je i Sunce, kompanija iz Sombora, koja je u vlasništvu firme Bimal iz Bosne i Hercegovine.