Kapitalni projekti Srbije za 2026: koliko će koštati i šta je prioritet

Prvi put posle više godina Srbija smanjuje javne investicije, a pojedini kapitalni projekti koje će finansirati sledeće godine znatno su poskupeli. Prema Predlogu budžeta za 2026, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, za javne investicije biće izdvojeno 737,4 milijarde dinara ili 6,7 odsto BDP-a, što je daleko manje od ovogodišnjih 7,3 odsto BDP-a.

 

 

Komentarišući predloženi budžet za narednu godinu, Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog saveta, rekao je upravo da nema većih iznenađenja u najvažnijim politikama, ali da je "budžet manje komforan od prethodnog jer se posle više godina prvi put smanjuju javne investicije". Najveći nedostatak predloženog budžeta je, prema njegovim rečima, netransparentnost nekih rashoda i nedostatak objašnjenja zašto poskupljuju veliki infrastrukturni projekti.

U Predlogu budžeta za 2026. godinu najviše novca planirano je za Expo Beograd 2027, za koji je namenjeno oko 363 miliona evra (42,5 milijardi dinara). Inače, procenjena vrednost projekta je oko 1,2 milijarde evra (142,2 milijarde dinara). Značajan iznos od 243 miliona evra namenjen je za nastavak izgradnje Moravskog koridora, dok je za Nacionalni fudbalski stadion predviđeno 181 milion evra (21,2 milijarde dinara), a vrednost projekta je oko 639,5 miliona evra. Za brzu saobraćajnicu Novi Sad–Ruma (Fruškogorski koridor) planirano je oko 141 milion evra (16,5 milijardi dinara). Ukupna vrednost ove investicije je procenjena na 106,2 milijarde dinara.

Krupna stavka je opremanje vojske sa planiranih 834 miliona evra (97,7 milijardi dinara), najveći deo te sume odlazi na otplatu 12 "rafala", posla ukupne vrednosti 2,74 milijarde evra.

 

 

Kada je reč o Beogradu, najveća pojedinačna ulaganja iz republičkog, ali i budućeg gradskog budžeta, usmerena su ka Beogradskom metrou. Iz republičkog budžeta za taj projekat planirano je izdvajanje od čak 176,6 miliona evra. Projekcija Grada Beograda je da će kroz svoj budžet u 2026. za različite faze projekta metroa finansirati dodatnih 31,3 miliona evra. Ukupno planirano ulaganje u Beogradski metro u 2026. godini iz oba budžeta time dostiže 24,32 milijarde dinara, odnosno oko 207,9 miliona evra.

Koji projekti su poskupeli

Inače, od prošle godine za svaku kapitalnu investiciju u okviru plana "Skok u budućnost – Srbija Expo 2027", država se obavezala MMF-u da će obaveštavati javnost o planiranim troškovima i fazama realizacije projekta. Tako da fiskalna strategija, koja prethodi budžetu, sadrži poseban prilog koji uključuje preglednu tabelu državnih kapitalnih projekata, njihovu realizaciju, ukupno procenjene vrednosti i planirana ulaganja do 2028. godine.

U nedavno usvojenoj Revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2026.godinu sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu, u odnosu na inicijalnu junsku fiskalnu strategiju došlo je do efektivnog povećanja vrednosti prikazanih projekata za skoro 850 miliona evra, ukazuje Fiskalni savet.

Najveće povećanje, od 32 milijarde dinara ili oko 270 miliona evra, odnosi se na izgradnju Fruškogorskog koridora, zatim na EXPO 2027 sa povezanim projektima takođe 32 milijarde dinara  (270 miliona evra), na izgradnju saobraćajnice Ruma–Šabac–Loznica 16,3 milijarde dinara (138 miliona evra), navodi Fiskalni savet  u Oceni revidirane fiskalne strategije, upozoravajući da su uzroci poskupljenja – nepoznati.

Procenjena vrednost projekata u saobraćajnoj infrastrukturi porasla je za 55,6 milijardi dinara, odnosno oko 470 miliona evra. Prvobitno je ove godine procenjeno da će celokupna izgradnja Fruškogorskog koridora, koja grade kineske kompanije još od 2021, godine koštati 74,4 milijarde dinara, ali je u Revidiranoj fiskalnoj strategiji celokupan investicije skočio na 106,2 milijarde dinara.

Vrednost projekta direktno ili indirektno povezanih sa Expom poskupela je za 32 milijarde dinara. To uključuje novo povećanje cene Nacionalnog stadiona sa 67,5 milijardi dinara na 75 milijardi dinara. Najveće povećanje ukupne vrednosti beleži linijska infrastruktura, koja je skočila sa 40, 5 na 62,5 milijardi dinara.

 

 

 

Procenjena vrednost velikih putnih pravaca u izgradnji kontinuirano raste, pa ukupni troškovi sada već osetno premašuju prvobitno ugovorene iznose. Ovo, kako primećuje Fiskalni savet, nije prvo poskupljenje ovih projekata, ali je po obimu prilično veliko i zaslužuje posebnu pažnju.

"Povećanja cena formalizovana su kroz brojne anekse ugovora. Prema dostupnim informacijama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ugovor o putu Ruma–Šabac–Loznica imao je devet aneksa (mart 2020–decembar 2024), dok su ugovoru za Fruškogorski koridor dodata četiri aneksa (mart 2023–septembar 2024)." Fruškogorski koridor se gradi od 2021.godine, a najavljeno je da će biti završen 2027. godine.

Fiskalni savet navodi uzroci poskupljenja su nepoznati jer aneksi ugovora nisu javno dostupni, pa su poreski obveznici uskraćeni za objašnjenje ovih dodatnih troškova. "Ovako drastična probijanja inicijalnih cena velikih infrastrukturnih projekata predstavljaju ozbiljan fiskalni rizik i neophodno ih je svesti na najmanju meru."

Iako je program "Skok u budućnost" nesumnjivo nosilac aktuelnog investicionog ciklusa Vlade Srbije, Strategija zapravo ne pruža informacije o tome koji ga konkretni projekti čine (ranije se pominjala brojka od oko 320 projekata), primećuje Fiskalni savet. "Takođe, u Revidiranoj strategiji ukupna vrednost ovog razvojnog plana smanjena je za više od tri milijarde evra (sa 17,8 na 14,6 milijardi evra), bez ikakvog obrazloženja. Iako se može pretpostaviti da je to posledica odustajanja od nekih projekata ili tehničke greške u obuhvatu projekata ili obračunu njihove vrednosti, ovako velika promena u ključnom razvojnom planu Vlade morala bi da bude detaljnije objašnjena."

U Revidiranoj strategiji za 2026–2028. date su informacije za 52 takva projekta, čija kumulativna vrednost iznosi oko 2.534 milijarde dinara (približno 21,6 milijardi evra).

"Iako ovaj prikaz predstavlja unapređenje transparentnosti, treba imati u vidu da navedeni projekti čine manje od polovine ukupnih planiranih javnih investicija, jer tabela ne obuhvata velika ulaganja u sektor odbrane i bezbednosti, kao ni brojne manje, ali kontinuirane investicije (npr. opremanje škola i bolnica)", ocenjuje Fiskalni savet.