Može li Trump da pomogne preporodu privrede Bliskog istoka

Prošle su dve godine od neočekivanog upada boraca palestinskog pokreta Hamas na izraelsku teritoriju i početka razornih regionalnih ratnih sukoba koji su promenili odnose snaga i sliku Bliskog istoka.

Najveći pokolj u istoriji Izraela pokrenuo je najsmrtonosniji rat u istoriji Palestine. U njemu je do sada poginulo najmanje 66.000 Palestinaca, izbili su prvi direktni sukobi između Irana i Izraela koji su kulminirali u junu tokom dvanaestodnevnog rata, srušen je režim sirijskog diktatora Bašara al-Asada, a severni izraelski sused Liban je uništen.

Na Bliskom istoku uspostavljeni su novi odnosi moći, ali nad regionom i dalje vise tamni oblaci političke i ekonomske nesigurnosti. Upravo te dve godine nakon Hamasovog napada na izraelsku teritoriju guše ekonomski razvoj Bliskog istoka.

Rat u Gazi bezuspešno su pokušavale da okončaju obe američke administracije i brojni drugi međunarodni akteri. Poslednjih dana, međutim, na zamahu dobija nedavno predstavljen mirovni plan američkog predsednika Donalda Trumpa. Reč je o planu sa 20 tačaka koji obuhvata sve, od posleratne obnove palestinske enklave do upravljanja Gazom i bezbednosnih garancija. O njemu se trenutno raspravlja u Egiptu, na razgovorima koje su juče započeli Hamas, Izrael i SAD.

 

Trumpovim predlogom za okončanje rata predviđa se da Hamas u roku od 72 sata oslobodi sve taoce, preda vlast nadnacionalnoj upravi pod vođstvom američkog predsednika i razoruža se. Zauzvrat bi Izrael postepeno povukao svoje trupe iz Gaze i oslobodio više od hiljadu palestinskih zatvorenika. Sporazum bi takođe omogućio ulazak humanitarne pomoći u Gazu.

Hamas je poručio da prihvata veći deo Trumpovog plana i da je spreman da oslobodi izraelske taoce, dok je stav izraelskog premijera Benjamina Netanyahua očigledno u suprotnosti s odredbom Trumpovog plana kojom se predviđa potpuno povlačenje izraelskih trupa iz Gaze.

Trump je krajem nedelje pozvao izraelskog premijera kako bi ga ubedio da prihvati pruženu ruku Hamasa, ali je Netanyahu izjavio da je ponuda besmislena. Prema pisanju Bloomberga, Trump je Netanyahua ukorio rekavši mu da je negativan, te dodao: "Ovo je pobeda. Prihvati je."

Dok se politički detalji dogovora razrađuju iza zatvorenih vrata u Egiptu, jasno je jedno: dvogodišnji rat imao je ogromne ekonomske posledice – kako za Palestinu, čija je privreda gotovo uništena, tako i za Izrael i čitav Bliski istok.

Kakav bi ekonomski učinak imao Trumpov mirovni plan ako ga obe strane prihvate? Može li se na osnovu tog dogovora postaviti temelj nove ekonomske obnove u regionu obeleženom decenijama ratova? 

Benjamin Netanyahu | Bloomberg Mercury

"Već bi i delimična primena plana imala značajne ekonomske efekte"

"Empirijski dokazi pokazuju da mir donosi merljive i trajne koristi", ističe ekonomista Rok Spruk sa Ekonomskog fakulteta u Ljubljani. "U svom istraživanju o Egiptu posle Kamp Dejvida (1978) i Jordanu nakon potpisivanja ugovora s Izraelom (1994) procenio sam da su te zemlje do 2011. ostvarile 64-odstotni, odnosno 75-odstotni višak realnog BDP-a u odnosu na suprotan scenario trajnog sukoba s Izraelom. Ti rezultati znače da uklanjanje trajnog sukoba podstiče strukturni preokret u poverenju, očekivanjima i investicionom ciklusu."

Mirovni sporazum bio bi koristan i za Gazu, dodaje Spruk. "Za Gazu bi takav mir pokrenuo ekonomsku dinamiku uporedivu s velikim ciklusima obnove posle rata. Prema procenama Svetske banke, MMF-a i ESCWA, potpuna obnova civilne infrastrukture, stambenih objekata i javnih službi koštala bi oko 50 do 55 milijardi dolara u narednoj deceniji, od čega oko 20 milijardi u prve tri godine."

Privreda Gaze potpuno je uništena. Samo u poslednjem tromesečju 2023, kada je rat počeo, BDP Gaze srušio se za 81 odsto. Tokom 2024. inflacija u palestinskoj enklavi, prema podacima Svetske banke, porasla je za 230 odsto. Tokom propalog primirja koje je započelo u januaru, inflacija se nakratko smanjila, ali je ponovo porasla nakon što se Izrael u martu povukao iz sporazuma.

Prema podacima Svetske banke, krajem 2024. u Gazi je oko 80 odsto stanovništva bilo nezaposleno, a taj broj je sada verovatno još veći. Oni koji imaju posao plate uglavnom primaju putem direktnih uplata na bankovne račune do kojih ne mogu da dođu, jer je većina bankarskog sistema uništena, navodi Euronews.

Gaza | Bloomberg

"Već bi i delimična primena Trumpovog plana mogla imati značajne ekonomske efekte", izjavio je direktor Instituta za strateška rešenja Tine Kračun. "Uspostavljanje posebne ekonomske zone u praksi bi moglo postepeno da ublaži izraelsku blokadu i otvori nove trgovačke puteve, čak i pre početka opsežne obnove. Smirivanje situacije imalo bi širi uticaj i na Crveno more, gde bi se mogli zaustaviti napadi na brodski saobraćaj, čime bi se smanjile i osiguravajuće premije."

"Ključni ekonomski efekti mira su posredni", dodatno objašnjava ekonomista Spruk i navodi: "Smanjenje regionalnih premija rizika, troškova osiguranja logističkih ruta i jačanje stranih ulaganja, posebno iz zemalja koje su već uključene u Abrahamove sporazume, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata. Reč je o takozvanom pozitivnom šoku kredibiliteta: mir povećava poverenje u dugoročnu stabilnost i omogućava protok kapitala, tehnologije i znanja, što je preduslov za trajni rast."

Problemi izraelske privrede

Sa ekonomskim poteškoćama suočava se i Izrael. U rat je ušao u nestabilnim privrednim okolnostima zbog političkih kriza, globalnog usporavanja privrede posle pandemije, kao i zbog visokih cena, inflacije i kamatnih stopa, iako se situacija još nije pretvorila u ozbiljnu ekonomsku krizu.

Napad Hamasa i posledična mobilizacija u Izraelu 2023. godine izazvali su nagli pad brojnih ekonomskih pokazatelja i oslabili međunarodni položaj izraelske privrede, a postojala je i pretnja snižavanja kreditnog rejtinga zemlje.

Nakon izbijanja rata, javna potrošnja povećana je za više od 25 odsto u odnosu na period pre sukoba. Pošto su ljudi sa pogođenih područja na jugu i severu Izraela bili raseljeni, vlada je intervenisala kako bi im nadoknadila gubitke i finansirala boravak u privremenom smeštaju. Vojni budžet gotovo se udvostručio, a veća potrošnja za odbranu trebalo bi da se nastavi i dalje. Posledično, udeo javnog duga u BDP-u porastao je između 2023. i 2024. za više od šest procentnih poena, prema podacima portala Statista.

U danima nakon napada iz oktobra 2023. poslovne i trgovačke aktivnosti u Izraelu znatno su usporile. Gotovo milion izraelskih radnika i oko 150.000 Palestinaca nedeljama su bili odsutni sa svojih radnih mesta. Vojska je mobilisala oko sedam odsto radnika iz tehnološkog sektora, koji je ključan za međunarodnu konkurentnost izraelske privrede.

Izraelska berza | Bloomberg

Uprkos svemu, izraelska berza ove godine doživljava procvat, glavni referentni indeks Telavivske berze od januara je porastao čak 33 odsto. Prema podacima neprofitne fondacije Startup Nation Central, period od januara do juna bio je najuspešnijih šest meseci za finansiranje izraelske tehnologije u poslednje tri godine: prikupljeno je 9,3 milijarde dolara privatnog kapitala, što predstavlja rast od 54 odsto u odnosu na drugu polovinu 2024, izvestio je Bloomberg. Poslednjih godina takođe je porastao broj izraelskih startapa.

Koje prilike za strane investitore otvara Trumpov mirovni predlog

"Strani kapital veoma je osetljiv na sigurnost i predvidljivost. Nakon potpisivanja mirovnih sporazuma, Egipat, Jordan i kasnije zemlje koje su pristupile Abrahamovim sporazumima doživele su eksploziju priliva stranih direktnih investicija i bilateralne trgovine", ističe ekonomista Rok Spruk. Kao primer navodi sporazum između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je u prve tri godine dostigao više od šest milijardi dolara robne razmene. "To potvrđuje da se investitori vraćaju čim nestane rizika od rata", objašnjava ekonomista.

Po njegovom mišljenju, mir u Gazi stvorio bi sličnu dinamiku: "Rekonstrukciju Gaze u vrednosti od oko 50 milijardi dolara u deset godina, kao i širi priliv kapitala u infrastrukturu, energetiku, logistiku i digitalne usluge. Empirijski gledano, to je multiplikator kredibiliteta – svaki dolar donatora podstiče višestruko veći iznos privatnog kapitala, ako postoji institucionalni okvir koji sprečava ponovni pad u nasilje."

On smatra da bi važan efekat bio i smanjenje zavisnosti regiona od konfliktne ekonomije. "Dugotrajni sukob stvara rentijersku strukturu, odnosno sistem u kojem elita živi od naknada, pomoći i bezbednosnih ugovora. Mir razbija to rentijersko jezgro i omogućava prelazak na proizvodnu i uslužnu privredu. Mir u Gazi smanjio bi udeo ekonomije zasnovane na humanitarnim subvencijama i vojnim ugovorima te otvorio prostor za privatno preduzetništvo. Najveću bi korist imali upravo mladi Palestinci, ako bi bili uključeni u regionalni proizvodni i uslužni lanac", kaže.

"Uprkos optimizmu, rizici sprovođenja i dalje su veliki, kako zbog unutrašnje izraelske politike, tako i zbog neizvesnosti da li će Hamas zaista ispuniti svoje obaveze. Zbog toga će kapital verovatno pristizati postepeno, a investitori će posebnu pažnju posvetiti oslobađanju talaca i dolasku međunarodnih snaga kao prelomnim trenucima", kaže Tine Kračun iz Instituta za strateška rešenja (ISR).

"Mir u Gazi bio bi, dakle, ekonomski važniji od većine rasprava o pomoći: umesto privremenih transfera, podstakao bi trajan talas poverenja, ulaganja i rasta. U makroekonomskoj perspektivi to znači prelazak iz ekonomije neizvesnosti u ekonomiju očekivanja", objašnjava ekonomista Spruk. "Mir bi bio najveći ekonomski 'dividendni šok' na Bliskom istoku posle 1978. godine. Ne predstavlja garanciju političke stabilnosti, ali je jedini uslov pod kojim region može preći iz ekonomije preživljavanja u ekonomiju stvaranja vrednosti."

Rat u Gazi uticao je i na priliv stranih direktnih investicija na Bliskom istoku, koji nije presahnuo, ali mu se promenio pravac. Izrael je nakon 7. oktobra doživeo trenutni pad, kojem je usledio delimičan oporavak, dok su u privrede Zaliva, predvođene Ujedinjenim Arapskim Emiratima i, manje, Saudijskom Arabijom, i dalje pristizala velika ulaganja.

"Ako bi mir bio verodostojan i potkrepljen mehanizmima nadzora i regionalnim garancijama, postao bi sidro institucionalne konvergencije", smatra Spruk. "Zemlje koje su u prošlosti učvrstile mir s Izraelom s vremenom su postale stabilnije, otvorenije za strana ulaganja i manje zavisne od spoljne pomoći. Palestinska uprava imala bi priliku da uspostavi sopstvene fiskalne i monetarne instrumente u partnerstvu s međunarodnim institucijama. U takvom scenariju, mir se više ne meri diplomatskim frazama, već stopom rasta, zaposlenosti i poverenja u institucije."

Bloomberg

Uticaj mira na cene fosilnih goriva

Ako bi obe strane postigle primirje, ekonomista Spruk procenjuje da bi se geopolitičke premije rizika smanjile, ali, prema njegovom mišljenju, treba razlikovati kratkoročne i dugoročne efekte. "Kratkoročno, mir bi značio blago sniženje cena, odnosno uklanjanje dela bezbednosne premije koja danas održava cene iznad ravnoteže. Srednjoročno, ravnoteža bi se ponovo formirala u skladu s osnovnim tržišnim silama: kvotama OPEC+, rastućom američkom proizvodnjom i širenjem katarskih LNG projekata", objašnjava.

Drugim rečima: "Sama Gaza ne određuje globalni cenovni ciklus, važniji su psihologija rizika i stabilnost energetskih koridora." Ekonomista podseća na analizu ekonomskih posledica sporazuma iz Kemp Dejvida između Egipta i Izraela 1978. godine, kada se, uprkos smirivanju tenzija, svetska cena nafte kretala prema globalnom ciklusu, dok se Egiptu istovremeno poboljšao kreditni rejting i smanjila premija na državne obveznice.

Rat u Gazi zapravo ne ugrožava energetske koridore. Izrael je tek 95. najveći proizvođač nafte na svetu, a Palestina doprinosi zanemarljiv udeo. Drugačiji efekat imale su neke regionalne vojne eskalacije koje su usledile nakon sedmog oktobra, poput tzv. 12-dnevnog rata između Izraela i Irana. Taj sukob povećao je cenu sirove nafte za 10 odsto i izazvao strahove da bi Teheran mogao zatvoriti strateški važan Ormuski moreuz.

Na cenu nafte daleko je snažnije uticala nedavna odluka proširenog saveza zemalja izvoznica nafte (OPEC+), koji je ugovorio još jedno skromno povećanje proizvodnje za novembar, izvestio je Bloomberg. Grupa nastavlja napore da povrati svoj udeo na svetskom tržištu nafte, a ključne članice potvrdile su odluku o novom povećanju od 137.000 barela dnevno – što je ista količina predviđena i za ovaj mesec.

Iako su cene dosad bile relativno stabilne uprkos dodatnoj ponudi, tržište sada počinje da se menja. Neprodate pošiljke sa Bliskog istoka se gomilaju, a kriva terminskih ugovora pokazuje znake slabosti. Međunarodna agencija za energiju (IEA) očekuje da će se zalihe u ovom tromesečju brzo povećati i da će 2026. doći do rekordnog viška, budući da će se globalna potražnja usporiti, dok će ponuda u obe Amerike rasti.

Pitanje posleratne obnove Gaze

Deseta i jedanaesta tačka Trumpovog mirovnog plana odnose se na ekonomsku budućnost i obnovu Gaze. Ona bi, prema planu, trebalo da bude oblikovana uz pomoć grupe stručnjaka koji su učestvovali u stvaranju nekih od "uspešnih modernih čuda gradova Bliskog istoka", što se verovatno odnosi na futurističke metropole Persijskog zaliva nastale zahvaljujući ogromnom naftnom bogatstvu.

"Dobronamerne međunarodne grupe pripremile su brojne promišljene investicione predloge i ambiciozne razvojne ideje koje će se razmatrati u okviru uspostavljanja bezbednosnih i upravljačkih okvira za privlačenje i podsticanje tih ulaganja, koja će stvoriti radna mesta, prilike i nadu za budućnost Gaze", navodi se u 10. tački plana.

Bloomberg

Jedanaesta tačka predviđa uspostavljanje posebne ekonomske zone s povlašćenim carinskim stopama i pristupom tržištima, o čemu će se pregovarati sa zemljama učesnicama. Neke međunarodne nevladine organizacije u februaru su procenile da će za obnovu i rekonstrukciju Gaze u narednoj deceniji biti potrebno 53,2 milijarde dolara.

Pritom se postavlja pitanje ko će obezbediti ta sredstva. Očekuje se da će Evropska unija preuzeti lavovski deo obnove posleratne Ukrajine, dok se od sve izolovanijih Sjedinjenih Američkih Država, koje su početkom godine ukinule humanitarnu organizaciju USAID, verovatno ne može očekivati preko potreban novac.

"Za obnovu se obično koristi drugačiji tip sredstava od onih koja se dodeljuju za humanitarnu pomoć ili međunarodnu saradnju. Uglavnom se radi o ulaganjima i finansijskim instrumentima poput bankarskog sistema, obveznica i sličnih alata. Verujem da novac nije glavni problem. Glavni izazov je politička neizvesnost. Najpre je potrebno uspostaviti primirje i dogovoriti se o budućem upravljanju Gazom", rekao je u septembru za Bloomberg Adria Filip Lazarini, glavni poverenik Agencije Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku (UNRWA).

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Leyen pozdravila je Trumpov mirovni plan i naglasila da je EU "spremna da doprinese" njegovom uspehu. Evropska unija je, naime, najveći donator strane pomoći Palestini i od početka rata obezbedila je dodatne 1,44 milijarde evra. Brisel smatra da ti finansijski tokovi postavljaju EU kao ključnog aktera u svakoj posleratnoj strukturi, navodi Euronews. Kračun iz ISR-a dodaje da bi EU trebalo da sufinansira obnovu i uspostavljanje nove ekonomske uprave u Gazi.

Ekonomista Spruk ulogu EU u obnovi vidi u obliku makroekonomskih garancija, uslovnih kreditnih linija i carinskih olakšica, što bi, prema njegovom mišljenju, omogućilo funkcionisanje predviđene ekonomske zone iz Trumpovog plana. "Uloga SAD bila bi više institucionalna nego fiskalna – oblikovanje pravnog i investicionog okvira koji omogućava uvoz tehnologije, kapitala i znanja."

U planu obnove Gaze koji je Egipat predložio u martu, a koji su podržale arapske i evropske države, dok su ga Vašington i Izrael odbacili, nije bilo navedeno ko će snositi troškove obnove. Ipak, spominjalo se da bi u tom procesu učestvovale evropske zemlje i bogatije zalivske države poput Saudijske Arabije i Katara.

"Ako pogledamo prošle primere, od obnove južnog Libana nakon 2006. do iračkih i avganistanskih fondova, jasno je da uspeh uvek zavisi od kombinacije regionalnog vlasništva i spoljnog nadzora. U praksi bi to značilo osnivanje multilateralnog fonda sa sedištem izvan Gaze, pod okriljem konzorcijuma država Saveta za saradnju u Zalivu (GCC), u partnerstvu s Izraelom, Egiptom, Svetskom bankom i donatorima iz OECD-a. Države GCC-a (Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Katar) imaju i finansijsku snagu i strateški interes da spreče širenje iranskog uticaja, a istovremeno grade sopstvenu meku moć putem infrastrukturne diplomatije", zaključuje Spruk.

Khraiche: Pregovori za okončanje rata u Gazi bi mogli da potraju duže nego što bi Trump hteo Pregovori Izraela i Hamasa o američkom planu za okončanje rata u Gazi su u toku. Fokus pregovora je na praktičnim aranžmanima za olakšavanje razmene zatvorenika, a detaljnije o ovim pregovorima za Bloomberg Adria TV govorila je novinarka Bloomberga Dana Khraiche. "Za sada znamo da su indirektni pregovori između Hamasa i Izraela, koji su počeli juče u egipatskom gradu Šarm el-Šeiku, nastavljeni i danas, uz posredovanje Egipta, Katara i Sjedinjenih Američkih Država", ističe Khraiche. "Ipak, prema izjavama Katara, ovaj proces bi mogao da potraje duže nego što bi možda predsednik Trump želeo, jer je prva faza njegovog plana od 20 tačaka fokusirana na razmenu talaca." To, kako dodaje, znači oslobađanje svih preostalih talaca koje Hamas drži, u zamenu za palestinske zatvorenike u izraelskim zatvorima. Nakon toga bi, u teoriji, trebalo da usledi prekid neprijateljstava i delimično povlačenje izraelske vojske u Gazi na neku dogovorenu liniju. "Ovi pregovori su, kao i ranije, veoma teški, i treba biti realan. Postoji mogućnost da ni sada ne daju konkretne rezultate, kao što je to već više puta bio slučaj od početka rata", kaže Khraiche i dodaje da prema Trumpovom planu od 20 tačaka, ključni cilj je oslobađanje svih preostalih talaca, uz istovremeno povlačenje izraelske vojske do određene linije unutar Gaze. Suštinski, "plan podrazumeva kapitulaciju Hamasa", navodi sagovornica. "Takođe, predviđa ulazak humanitarne pomoći, formiranje palestinskog administrativnog komiteta, kao i međunarodnih bezbednosnih snaga koje bi nadgledale situaciju u Gazi. Najvažniji deo plana je osnivanje odbora za mir, kojim bi lično predsedavao Donald Trump, dok bi među članovima bili, na primer, bivši britanski premijer Tony Blair." Iako slične ideje nisu nove, poput međunarodnog nadzora i rekonstrukcije Gaze, Trumpov akcenat je na deradikalizaciji Gaze, što za Hamas znači potpuni gubitak moći i oružja. "To je, naravno, za njih neprihvatljivo jer bi značilo kraj njihove organizacije. Zato su pregovori teški i deluje malo verovatno da bi Hamas mogao da pristane na potpuni politički i vojni slom koji ovaj plan predviđa", zaključuje Khraiche. Ceo razgovor poslušajte u videu na početku članka.

(Tekst ažuriran videom i izjavama Khraiche.)