Ostvarenje američkog sna u Srbiji košta nas oko milion evra

Američki san (engl. American Dream) decenijama je bio simbol obećanja da svako, bez obzira na poreklo, može da postigne uspeh ako dovoljno radi i trudi se. Taj ideal je podrazumevao kuću u predgrađu, stabilne poslove, nove automobile, venčanje, letovanja i priliku da deca žive bolje od svojih roditelja. Investopedia je izračunala da američki san danas košta više od pet miliona dolara. Ostvarenje američkog sna, prema okvirnoj računici Bloomberg Adrije, iznosi 1.027.222 evra tokom životnog ciklusa, što je velika razlika u odnosu na SAD. Takođe je niži trošak u odnosu na susednu Hrvatsku, gde ostvarenje američkog sna košta 1,36 miliona evra.

Ipak, treba imati u vidu da su standard i plate u Srbiji znatno niži. Morali smo delimično da promenimo metode računice u odnosu na Investopediju, jer postoje bitne razlike između Srbije i SAD, posebno u zdravstvenom i penzijskom sistemu. Takođe, bitno se razlikuje trošak za organizovanje venčanja, odabir destinacije za odmor ili ulaganje u automobile.

Kako bi krajnji rezultat bio što precizniji, u obzir uzimamo dva odrasla člana porodice (roditelje) sa prosečnim primanjima. Umesto kuće, istraživali smo troškove za stan, budući da su stanovi u Srbiji i dalje dominantna kategorija na tržištu nepokretnosti, sa 59 odsto ukupne vrednosti prometa. Za konkretnu lokaciju uzimamo Beograd, jer prestonica ima najveće i najgušće tržište rada i nekretnina, uz dosta viši nivo ostalog sadržaja (kultura, zabava, sport) u odnosu na druge srpske gradove.

 

 

Koliko zaradimo

Tokom 40 godina rada, na osnovu aktuelnih podataka (jun 2025), prosečan građanin Srbije bruto zaradi 71.014.560 dinara, od čega 19.618.560 dinara (167.422 evra) ode na poreze i doprinose, a za ličnu potrošnju ostaje 51.396.000 dinara.

 

 

Penzije i zdravstvena zaštita

Ulaganje u budućnost

U Srbiji je penzijski sistem organizovan kao obavezno osiguranje za starost, odnosno državni penzijski sistem. Svi zaposleni u obavezi su da uplaćuju doprinose za penzijsko invalidsko osiguranje (PIO). Dakle, u takozvanoj bruto 1 zaradi 14 odsto je namenjeno za PIO fond.

Za prosečnog građanina Srbije, koji je radio 40 godina sa prosečnom bruto platom od 147.947 dinara, mesečna bruto penzija iznosi oko 81.371 dinar. Nakon odbitaka za poreze i doprinose, neto penzija iznosi približno 74.000 dinara mesečno.

Za razliku od Srbije, gde su penzije i zdravstveno osiguranje obavezni i subvencionisani od države, u SAD građani najveći deo ovih troškova snose sami. Američki radnici, u proseku, izdvajaju značajne sume u privatne penzijske fondove tokom čitavog radnog veka, dok je zdravstveno osiguranje često najveća stavka u porodičnom budžetu. Upravo penzija i zdravstvo čine najveći deo američkog sna, dok to u Srbiji nije slučaj.

Ako osoba provede 20 godina u penziji, ukupna neto penzija kroz taj period dostiže oko 17.760.000 dinara. To znači da penzija čini otprilike četvrtinu ukupnog životnog prihoda kroz radni vek i penziju, dok preostale tri četvrtine dolaze od zarade tokom aktivnog radnog života.

Ako pojedinac želi da uplaćuje u privatne penzijske fondove, svakako to može da uradi. Najmanji iznos je 10 evra mesečno, mada ljudi u proseku izdvajaju 50 evra. Osim toga, pojedine kompanije uplaćuju svojim zaposlenima i u privatne penzijske fondove prosečno oko 50 evra.

 

Zdravlje kao osnov kvalitetnog života

Prema zvaničnim podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), mesečni iznos doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje u 2025. godini iznosi 4.732,85 dinara (oko 40 evra). Taj iznos uglavnom plaća poslodavac, ali se odbija od bruto plate zaposlenih. Obavezno zdravstveno osiguranje pokriva lekarske preglede, bolničko lečenje, laboratorijske analize, lekove na recept, preventivne preglede i hitnu pomoć.

Kada se 40 evra to pomnoži sa 40 godina radnog veka i dva odrasla člana porodice, dolazi se do približno 40.000 evra izdvojenih za obavezno osiguranje. Međutim, sve više porodica odlučuje se i za dopunsko, privatno osiguranje. Njegova prosečna cena iznosi oko 30 evra po osobi mesečno.

Ako računamo dvoje odraslih tokom 40 godina, to daje još oko 28.000 evra, dok se za dvoje dece - koje roditelji finansijski izdržavaju u proseku 26 godina - trošak penje na oko 18.700 evra.

Ukupni trošak zdravstvenog osiguranja (obavezno i privatno) za četvoročlanu porodicu u Srbiji tokom životnog ciklusa iznosi približno 86.700 evra.

Depositphotos

 

Regularni troškovi po stavkama

Kupovina nekretnine

Kvadrat stana u novogradnji u Beogradu prosečno košta 3.085 evra, prema podacima RGZ-a. To znači da je za dvosoban stan od 60 kvadrata potrebno najmanje 185.100 evra. U odnosu na SAD, gde je tržište nekretnina u znaku hipoteka i zaduživanja, u Srbiji se skoro 80 odsto stanova kupuje za keš. Za one koji se, međutim, zaduže u banci, standardno učešće od 20 odsto bi koštalo 37.020, dok bi glavnica bila 148.080 evra. Za rok otplate od 30 godina, po kamatnoj stopi od šest odsto godišnje (prosek u Srbiji), mesečna rata bi bila 888 evra. Ako bi kamata bila niža (pet odsto), rata kredita bi pala na oko 795 evra, a ako bi rok otplate bio kraći, rata bi bila veća. 

Sve u svemu, kredit za prosečan stan u Srbiji je ekonomski vrlo opterećujući za prosečnu platu. Mesečno trošenje 88 odsto neto plate znači da će životni standard biti vrlo ograničen, posebno računajući ostale troškove života - hrana, obrazovanje i školovanje dece, kupovina automobila, letovanje/zimovanje, kućni ljubimci, odeća i obuća, slobodno vreme/sport.

Prosečna cena stana na Novom Beogradu u 2025. godini iznosi blizu 2.500 evra / Depositphotos

 

Alimentacija i školovanje dece

Trošak odgajanja dece jedan je od najvećih u okviru srpskog sna. Iako su osnovno i srednje obrazovanje u Srbiji besplatni, kao i fakulteti na budžetu, roditelji snose brojne druge izdatke - od hrane, odeće, higijene, vanškolskih aktivnosti i ekskurzija do troškova stanovanja i džeparca.

                     

Procena troška odgajanja dece jedna je od najosetljivijih stavki u okviru srpskog sna. Kao polazna tačka može da posluži iznos minimalne alimentacije, koji se računa kao polovina onoga što država plaća hraniteljskim porodicama. Prema aktuelnim podacima, to iznosi 55.679 dinara mesečno, odnosno oko 470 evra po detetu. Kada se uzme u obzir prosečan period (od 26 godina) finansijske zavisnosti deteta od roditelja, dolazi se do računice od približno 146.000 evra po detetu. Za dvoje dece, koliko se u ovom istraživanju uzima kao pretpostavka, ukupni trošak raste na oko 292.000 evra. Važno je naglasiti da se radi o aproksimaciji, jer stvarni troškovi zavise od životnog standarda porodice, kao i od izbora obrazovanja, vanškolskih aktivnosti, privatnih časova ili studiranja u inostranstvu. Ipak, ovaj okvir pokazuje da podizanje dece u Srbiji predstavlja najveću pojedinačnu stavku u životnom budžetu porodice.

  

Pod pretpostavkom da svako dete ide na rekreativnu/ekskurziju jednom godišnje, uzima časove jezika dvaput nedeljno i trenira van školske nastave, ovako izgleda prosečna računica za celokupno školovanje od šeste do 18. godine (12 godina po detetu).

Za dvoje dece, to je godišnji trošak od 322.000 dinara. Kroz 12 godina školovanja, trošak po jednom detetu iznosi 1.932.000 dinara, a za dvoje dece 3.864.000 dinara. Ova računica uključuje samo besplatno školovanje i dopunske aktivnosti, a ne privatne škole. Jedna godina studija u internacionalnoj privatnoj instituciji može koštati do 25.000 evra. 

Cene članarine za fudbal u Srbiji su od 5.000 do 12.000 dinara, dok su za ostale sportove niže / Depositphotos

 

Automobil kao nužnost u 21. veku

Automobili su u Srbiji i dalje luksuz, posebno novi. Škoda je najprodavaniji brend u Srbiji već godinama, a u prvoj polovini ove godine prodato je 3.837 vozila. Među modelima lidersko mesto zauzima Škoda Octavia, čija je početna cena za osnovnu verziju 22.000 evra. Cene polovnih modela variraju u zavisnosti od godine proizvodnje, kilometraže i opreme. Na primer, model iz 2020. godine sa 150.000 pređenih kilometara može se naći po ceni od oko 15.900 evra. 

Uz pretpostavke kupovine šest novih automobila tokom života, od kojih će prva dva biti kupljena sada i svakih deset godina dva nova tokom dve decenije, ukupni trošak bi iznosio 132.000 evra.

Kućni ljubimac, najčešće pas

Godišnji trošak za kućnog ljubimca u Srbiji u proseku iznosi između 40.000 i 60.000 dinara, u zavisnosti od vrste, rase i starosti ljubimca. Troškovi variraju i u zavisnosti od izbora hrane, veterinarskih usluga i dodatne opreme.

Ako u obzir uzmemo najviši iznos, a to je 60.000 dinara ili oko 500 evra, i pretpostavimo da će vlasnik konstantno imati ljubimca tokom životnog ciklusa od 40 godina, to je trošak od 20.000 evra.

Mesečni troškovi za psa uglavnom iznose nekoliko hiljada dinara / Depositphotos

Letovanje

Verovatno najveći broj građana Srbije svake godine, tradicionalno, letuje u Grčkoj. Za četvoročlanu porodicu, letovanje u trajanju od 10 dana u popularnim grčkim letovalištima godišnje iznosi 3.100 evra. U taj iznos su uključeni smeštaj, hrana i piće, prevoz i dodatne aktivnosti.

Za 40 godina, to je 124.000 evra.

Srbi ne samo da letuju u Grčkoj već tamo rado ulažu i u nekretnine / Depositphotos