E-bolovanje donosi uštede od 1,4 milijarde dinara

Novi Nacrt zakona kojim se reguliše razmena podataka, dokumenata i obaveštenja u vezi sa privremenom sprečenošću za rad uvešće potpunu digitalizaciju procesa prijavljivanja bolovanja. Prema radnoj verziji dokumenta, koja je objavljena na sajtu Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, poslodavci će od 1. januara 2026. godine morati da koriste softversko rešenje "e-Bolovanje-Poslodavac", dok će preduzetnici koji zapošljavaju jednu ili više osoba primenu početi od 1. januara 2027.

Do sada se postupak bolovanja u Srbiji sprovodio isključivo papirno. Zaposleni je morao lično da dostavi potvrdu lekara poslodavcu, izabrani lekari izdavali su papirne doznake, a Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RFZO) obrađivao je zahteve u fizičkom obliku. Takav sistem, prema procenama, a kako se navodi u obrazloženju zakonodavca, generiše administrativne troškove poslodavaca od 750 miliona do čak 1,8 milijardi dinara godišnje, dok zaposleni gube vreme i novac na preuzimanje i dostavljanje dokumenata. Uvođenje sistema "e-Bolovanje-Poslodavac" moglo bi da snizi te troškove poslodavcima za 45 do 80 odsto.

Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a, u razgovoru za Bloomberg Adria TV, rekla je da je uvođenje sistema e-Bolovanje-Poslodavac prvi važan korak u digitalizaciji zdravstvenog sistema, odnosno u unapređenju usluga koje sistem pruža građanima, i naglasila da je, s druge strane, digitalizacija prvi alat u suzbijanju sive ekonomije.

"Suština ovog rešenja je da za početak rasteretimo pacijenta, da smanjimo broj njegovih odlazaka kod lekara radi preuzimanja papira. S druge strane, želimo da rasteretimo i sam zdravstveni sistem i zdravstvene radnike nepotrebne administracije. Takođe, uvođenjem sistema e-Bolovanje–Poslodavac biće rasterećeni i poslodavci, jer će odabrani lekar moći da prosledi podatke iz doznake koji su potrebni poslodavcu kako bi mogao da uradi obračun zarade, a potom i da prosledi podatke Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Velika je ušteda na svim stranama i dobro je za građane, privredu i državu, jer se uvodi transparentnost i pravi fer sistem", objasnila je Jovanović.

Prema podacima RFZO, u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja ima oko 2,2 do 2,3 miliona osiguranika koji su u radnom odnosu. Broj prijava za privremenu sprečenost za rad u Republici Srbiji iznosi između 110.000 i 150.000 pojedinačnih slučajeva godišnje, prema podacima RFZO i Instituta za javno zdravlje "Batut", odnosno 5,9 odsto zaposlenih, prema podacima Eurostata.

Depositphotos

Prema istim izvorima, prosečno trajanje bolovanja u Republici Srbiji je od 11 do 13 dana po pojedinačnom slučaju. Time se dobija ukupno od 1,4 do 1,7 miliona dana bolovanja godišnje, pri čem svaki pojedinačni slučaj nosi administrativne troškove (radno vreme zaposlenih u sektoru ljudskih resursa, troškovi transporta i dostave dokumentacije, papir, štampa, skeniranje, unos, evidentiranje, interna komunikacija i provera statusa, arhiviranje), i to u proseku od 500 do 1.200 dinara po jednom slučaju, a u zavisnosti od veličine i digitalne zrelosti firme.

"Pored toga, bolja kontrola opravdanosti bolovanja mogla bi da dovede do potencijalnih ušteda od 700 miliona do 1,4 milijarde dinara godišnje, eliminacijom zloupotreba", navode autori Nacrta zakona.

Nova platforma e-Bolovanje-Poslodavac omogućiće elektronsku razmenu potvrda i izveštaja, centralizovanu evidenciju i automatizovanu verifikaciju dokumenata. Zaposleni više neće morati da lično predaju papire, što je posebno značajno tokom epidemija i sezonskih bolesti. Poslodavci će dobiti pravno sigurne podatke u realnom vremenu, a zdravstveni sistem rasterećen nepotrebnih administrativnih poseta.

Nacrtom zakona predviđa se da softver omogućava poslodavcima da elektronski primaju potvrde i izveštaje o bolovanju, podnose zahteve za obračun naknada zarada, prate status prijavljenih bolovanja, kao i da podnose prigovore i dobijaju odgovore nadležnih komisija.

Izabrani lekari će izdavati potvrde i izveštaje u elektronskoj formi, koji će automatski biti dostupni poslodavcima preko softvera. Cilj je da se ubrza i pojednostavi proces ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja i obezbedi pouzdana razmena podataka između poslodavaca, lekara i organizacija za obavezno zdravstveno osiguranje.

Depositphotos

Pristup i korišćenje softvera biće obavezno i regulisano putem registracije poslodavaca i preduzetnika kao korisnika usluga elektronske uprave. Inspekcijski nadzor nad primenom propisa sprovodiće inspektorat rada i zdravstvene inspekcije, dok će Ministarstvo zdravlja nadgledati rad organizacija za obavezno zdravstveno osiguranje.

"Cilj nam je uspostavljanje jedinstvenog, pouzdanog i obavezujućeg elektronskog sistema koji će omogućiti efikasnu razmenu podataka, smanjenje administrativnog tereta i povećanje pravne sigurnosti", navodi zakonodavac.

Nacrtom zakona predviđaju se novčane kazne za poslodavce i odgovorna lica koja ne koriste softver u skladu sa propisima, od 200.000 do 500.000 dinara za poslodavce i od 5.000 do 50.000 dinara za odgovorna lica.

Lakše i poslodavcima i zaposlenima

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da će novi sistem olakšati rad i poslodavcima i zaposlenima, ali i sprečiti zloupotrebe, na koje su do sada ukazivali poslodavci.

"Dobro je da poslodavac odmah dobije potvrdu o bolovanju. Nekada zaposleni to ne dostave na vreme, pa se komplikuje i situacija i procedura. Ali i u korist zaposlenog, koji više neće morati da dostavlja doznaka, već će to biti rađeno automatski", kaže on za Bloomberg Adriju i napominje da poslodavac neće imati uvid u medicinsku dokumentaciju pacijenta, već samo informacije o tome kada je bolovanje otvoreno i koliko bi trebalo da traje.

Veliki broj bolovanja zbog rada na imanju

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da je nesavesno otvaranje bolovanja veliki problem koji će se rešiti uvođenjem e-bolovanja. Kako je naveo, do tada je važno da direktori kompanija vode evidenciju o bolovanju svojih radnika.

"Ako postoji sumnja da je neko uzeo bolovanje bez razloga, važno je da se radnik prvo proveri na svojoj kućnoj adresi, a zatim u zdravstvenoj ustanovi. Ako se ne nalazi ni na jednom mestu, pali se lampica da je bolovanje možda uzeto bez razloga", rekao je on.

Prema podacima RFZO, u 2023. godini je po osnovu bolovanja isplaćeno više od 14 milijardi dinara. Procenjuje se da od pet do 10 odsto spada u sumnjive ili neosnovane slučajeve, navodi se u obrazloženju. 

Elektronsko bolovanje počelo je da se primenjuje u četiri beogradska doma zdravlja, te pacijentima sa Voždovca, Vračara, iz Zemuna i Obrenovca ukoliko su sprečeni za rad, izabrani lekari mogu da izdaju e-Bolovanje.