'Miloš Veliki' stigao do Požege

Deonica auto-puta "Miloš Veliki" od Preljine do Požege, ključna za spajanje Beograda sa Zapadnom Srbijom, biće zvanično otvorena krajem juna. Putnicima će tako biti dostupno 30,9 kilometara novog auto-puta, čime će putovanje do popularnih turističkih destinacija Ovčar Banje, Tare i Zlatibora, biti znatno jednostavnije i brže. 

Mada je otvaranje prvobitno najavljeno za 28. jun, na Vidovdan, ove nedelje državni vrh nagovestio je da bi datum mogao biti neznatno pomeren. "Mi ćemo do kraja meseca, nemojte me držati za koji dan, jer je to sad pitanje kada i koliko ćemo uspeti da završimo sve papirološki, ali do kraja meseca čini se da ćemo biti u stanju da otvorimo auto-put do Požege", kazao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u izjavi za novinare u utorak.

Završetkom puta Preljina–Požega kompletiran je auto-put "Miloš Veliki" od petlje Surčin u Beogradu do Požege, u dužini od oko 153 kilometra. Procenjeno vreme putovanja od Beograda do Požege biće kraće za oko 75 minuta, dok će dužina puta biti kraća za 25 kilometara, u odnosu na putovanje Ibarskom magistralom. Drugim rečima, od Beograda do Zlatibora stizaće se za oko dva sata. 

Pored toga, ova deonica ima veliki značaj i za povezivanje Srbije i regiona, jer predstavlja nastavak Koridora 11 ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo budućeg auto-puta Beograd–Sarajevo, pošto od Požege preostaje da se izgradi još oko 60 kilometara do granice sa BiH. 

Skoro trećinu trase na auto-putu od Preljine do Požege čine mostovi i tri tunela. Deonica Preljina-Požega je podeljena na tri manje deonice: Preljina–Prijevor, duž reke Čemernice i malim delom pored Zapadne Morave u dužini do 8,27 kilometara. Druga deonica je od Prijevora do Lučana dužine 15,51 kilometara i treća poddeonica od Lučana do Požege duga sedam kilometara. Ona predstavlja i nastavak projekta izgradnje autoputa Beograd–Južni Jadran, ukupne dužine 258 km.

Završetak radova pomeran nekoliko puta

Izgradnja deonice Preljina–Požega, započeta je 1. jula 2019. godine. Komercijalni ugovor sa kineskom kompanijom China Communications Construction Company (CCCC) potpisan je 2017. godine u Budimpešti, na samitu Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope. Za izgradnju ove deonice Srbije se zadužila 445 miliona dolara kod Exim banke.

Putevi Srbije

Planirano je da deonica bude izgrađena u roku od tri godine. Prvobitni rok za završetak radova bio je kraj 2021, ali je on nekoliko puta produžavan, zbog, prema tadašnjim zvaničnim objašnjenjima, kompleksnosti radova. Najveći izazov su, kako je rekao Miodrag Poledica iz JP Putevi Srbije, bila dva tunela - Munjino brdo i Laz.

"To su jako dugački tuneli gde je kineski izvođač naišao na nepovoljnu geologiju tokom iskopa materijala iz tih tunela", rekao je Poledica za RTS.

'Miloš Veliki' gradi se od 2011. godine

Izgradnja auto-puta "Miloš Veliki", koji predstavlja deo Koridora 11 i ključnu vezu između Beograda i Crne Gore, počela je 2011. godine. Ime "Miloš Veliki" dodeljeno je auto-putu u čast knezu Milošu Obrenoviću, osnivaču moderne srpske države i inicijatora prvih infrastrukturnih projekata u Srbiji.

Podsetimo, gradnja se do sada finansirala pretežno iz kredita kineske Exim banke, ali je deo finansiran iz kredita azerbejdžanske banke i nešto malo iz budžeta Srbije. Za izgradnju 153 kilometra auto-puta "Miloš Veliki" do sada, Srbija se zadužila za 1,2 milijarde dolara.

Putevi Srbije

Auto-put se gradi u više faza i obuhvata sledeće ključne deonice:

• Deonica Surčin–Obrenovac

Radovi na najsevernijoj deonici auto-puta Surčin–Obrenovac, dugoj 17,6 km, počeli su u proleće 2017. godine, a završeni su krajem 2019. godine. Glavni izvođač bio je CCCC, koji je izveo 51 odsto radova, dok je ostalih 49 odsto pripalo domaćim podizvođačima. Izgradnja je finansirana iz kredita kineske Exim banke u iznosu od 198,6 miliona dolara.

• Deonica Obrenovac–Ub

Ova deonica dužine 26,2 km gradi se od 2014. godine, a puštena je u saobraćaj u avgustu 2019. godine. Glavni izvođač radova bila je kineska kompanija Shandong Hi-speed Group. Na deonici se nalazi 14 mostova, jedno odmorište i petlja Ub.

• Deonica Ub–Lajkovac

Deonica Ub–Lajkovac dužine 12,5 km je prva završena deonica na auto-putu. Građena je od 2011. do 2014. godine, a glavni izvođači su bili Putevi Užice i Planum. Deonica je koštala 73 miliona evra i finansirana je iz budžeta Vlade Republike Srbije. Na njoj se nalazi 13 mostova, jedno odmorište i petlja Lajkovac. U saobraćaj je puštena u avgustu 2019. godine, nakon što su završene deonice Obrenovac–Ub i Lajkovac–Ljig.

• Deonica Lajkovac–Ljig

Ova deonica dužine 24 kilometara gradi se od 2014. godine, a puštena je u saobraćaj u avgustu 2019. godine. Ugovor je i ovde dodeljen Shandong Hi-speed Groupu, a radove kao podizvođač izvodio je beogradski Energoprojekt Niskogradnja. Na deonici se nalazi 16 mostova, tunel Brančići dužine 956 m, jedno odmorište i petlja Ljig. Ova deonica finansirana je 10 odsto iz budžeta, a ostatak iz kredita.

Za izgradnju ove tri deonice (Obrenovac–Ub, Ub–Lajkovac, Lajkovac–Ljig) na auto-putu "Miloš Veliki" korišćen je kredit u iznosu od 301 milion američkih dolara, uzet od kineske Exim banke.

• Deonica Ljig–Preljina

Deonica Ljig–Preljina dužine 40,3 km je prva deonica auto-puta koja je puštena u saobraćaj. Sastoji se od tri poddeonice: Ljig–Boljkovci, Boljkovci–Takovo i Takovo–Preljina. Gradila ju je od 2012. godine azerbejdžanska kompanija AzVirt, a svečano je otvorena 7. novembra 2016. godine. Koštala je 308 miliona evra, a finansirana je iz kredita Republike Azerbejdžan.

Na ovoj deonici izgrađeno je 66 mostova i 12 nadvožnjaka, četiri tunela: Veliki Kik, Savinac, Šarani i Brđani i tri odmorišta, a na usponima su izgrađene i trake za spora vozila.

Do mora za manje od četiri sata

Poslednja deonica auto-puta "Miloš Veliki" je ona od Požege do Boljara, duga 106,3 kilometra. Ona je ujedno i najkompleksniji segment Koridora 11, koji će povezati Beograd sa granicom Crne Gore. 

Izgradnja deonice od Požege do granice sa Crnom Gorom kod Boljara zvanično je u punom zamahu i prema planovima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, biće završena u naredne tri godine. Time će Srbija kompletirati svoj deo budućeg Koridora 11, odnosno pravca Beograd–Južni Jadran, koji se prostire na 269 kilometara i predstavlja važan deo Transevropske magistrale.

 

Trasa od Požege do Boljara prostiraće se dolinom reke Moravice, između padina Javora i Golije, preko Pešterske visoravni do granice sa Crnom Gorom. Ukupna dužina ove deonice iznosi 106,3 kilometra, a podeljena je na 11 delova. Na najzahtevnijem delu trase, od Požege do Duge Poljane, biće izgrađeno čak 72 mosta ukupne dužine 35 kilometara i 10 tunela dužine 16,88 kilometara.

Auto-put je projektovan sa po dve trake i jednom zaustavnom trakom u svakom smeru, uz predviđenu brzinu od 100 do 120 kilometara na čas. Trasa se uglavnom pruža van naseljenih mesta, osim manjih zahvata u opštinama Arilje i Ivanjica.

Sa završetkom radova na srpskoj strani, pažnja se sve više usmerava ka Crnoj Gori, gde su u toku pripreme za izgradnju druge deonice auto-puta, od Mateševa do Andrijevice. Ta deonica duga je 21 kilometar, a planirano vreme izgradnje iznosi pet godina. 

Vreme putovanja od Podgorice do Beograda u tom slučaju bilo bi tri i po sata, a dužina puta 370 kilometara.