Obim novčanih sredstava na tržištu nekretnina u Srbiji u drugom kvartalu 2022. godine iznosio je dve milijarde evra, saopštili su iz Republičkog geodekretskog zavoda (RGZ).
Ovakav promet predstavlja povećanje od 27,5 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine, dodaje se u saopštenju.
Iako su novčana sredstva utrošena na nekretnine veća za više od četvrtine u odnosu na drugo tromesečje prošle godine, broj kupoprodajnih ugovora je veći tek za jedan odsto i iznosi 35.939, navodi se u saopštenju.
Više od polovine prometa na tržištu nepokretnosti, ili 1,09 milijardi evra, potrošeno je na kupovinu stanova. Procenat stanova u ukupnom prometu nekretnina, 55,5 odsto, ne odstupa značajnije od udela na tržištu koji je zabeležen u godini iza nas.
Od sveukupne svote izdvojene za stanove, 712 miliona evra je utrošeno u Beogradu, a 149,5 miliona evra u Novom Sadu.
Posmatrano po gradovima, u Beogradu je ukupan promet na tržištu nekretnina iznosio 1,04 milijarde evra, u Novom Sadu 247,9 miliona evra, dok je u Nišu na nekretnine potrošeno 57,7 miliona evra, a u Kragujevcu 30,4 miliona evra.
Kako se plaćalo?
Što se tiče načina plaćanja, udeo kredita u plaćanju nepokretnosti se smanjio na nivo iz 2018. godine, pa je iznosio 12 odsto za sve nepokretnosti, i 27 odsto za plaćanje stanova.
Rekorderi po cenama
Najviše cene nekretnina su u drugom kvartalu mahom postignute u Beogradu, ali to nije bio slučaj u svim kategorijama.
Najskuplji stan (1,39 miliona evra), najskuplji kvadratni metar (9.545 evra), najskuplja kuća (2,9 miliona evra), i najskuplji kvadratni metar poslovnog prostora (12.240 evra), svi su prodati u prestonici.
Sa druge strane, najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta (40 evra), prodat je u opštini Kać, dok je najskuplja garaža (42.000 evra) prodata na Kopaoniku.
.webp){kind=icon}
