Nemačka se priprema da aktivira investicioni fond vredan 100 milijardi evra, koji bi trebalo da podrži strateške sektore poput odbrane, energetike i ključnih sirovina. Fond nosi naziv Nemački fond (nem. Deutschlandfonds) i zamišljen je kao sredstvo za privlačenje međunarodnih investitora.
Na početku će u fondu biti najmanje 10 milijardi evra javnog novca, dok je cilj da se taj iznos uveća desetostruko kroz privatne investicije, saopštilo je nemačko ministarstvo privrede za Bloomberg.
"Nemački fond biće korišćen za ulaganja u rast, inovacije i konkurentnost, u saradnji sa nemačkim i evropskim privatnim investitorima", navode iz ministarstva. "Privatni kapital je ključan za prevazilaženje ekonomskih izazova."
Opširnije
Najveće nemačke kompanije pokreću investicioni talas od 100 milijardi evra
Više od 60 vodećih nemačkih kompanija najavilo je ovaj investicioni poduhvat.
21.07.2025
Zašto nemačka ekonomija i dalje posrće
Pandemija virusa korona i potom ruska sveobuhvatna invazija na Ukrajinu doveli su do toga da se najveća evropska privreda suočila sa tektonskim poremećajima.
23.07.2025
Nemački penzioni fond ulaže u kineske akcije preko firme iz Hongkonga
Fond je dodelio 50 miliona dolara firmi Fullgoal Asset Management (HK) za ulaganja u kineske akcije listirane u Hongkongu, SAD i na kopnu.
07.07.2025
Vlasnik Lidla želi da predvodi razvoj velikog AI data centra u Nemačkoj
Schwarz Grupa želi da predvodi razvoj velikog AI data centra u Nemačkoj.
10.07.2025
Ovaj fond je deo šireg plana vlade kancelara Friedricha Merza da ponovo pokrene najveću ekonomiju Evrope nakon dve godine stagnacije. Inicijativa ujedno odražava i rastuće geopolitičke rizike, jer nemačke vlasti nastoje da očuvaju ključne lance snabdevanja u svetlu ruske invazije na Ukrajinu, trgovinskih ratova koje vodi američki predsednik Donald Trump i kineske spoljne politike.
Izvor javnog novca za fond deo je aktivnih pregovora sa Ministarstvom finansija i bankom KfW, navode iz Ministarstva privrede. Nisu želeli da komentarišu strukturu fonda, investicionu strategiju niti vremenske rokove.
Nakon što je Friedrich Merz odobrio projekat, koji je dobio podršku i ministra finansija Larsa Klingbeila, zvaničan početak se očekuje u septembru ili oktobru, nakon letnje pauze u radu parlamenta, navode izvori upoznati s planom.
Nije još rešeno da li će fond biti proširen i za potrebe finansiranja izgradnje pristupačnih stanova, što je politički osetljiva tema u urbanim centrima Nemačke. Obim fonda bi, prema navodima izvora, mogao biti povećan nakon njegovog pokretanja.
Fond za sirovine, koji je pokrenut tokom mandata bivšeg kancelara Olafa Scholza, trenutno je neaktivan i očekuje se da će biti uklopljen u novu strukturu, dodaju isti izvori. Taj fond je osnovan radi ulaganja u ključne projekte povezane s mineralima, kako u Nemačkoj, tako i u inostranstvu.
Glavni fokus bi, kako se navodi, najverovatnije mogao biti energetska infrastruktura. Nemačka već ima udele u kompanijama 50Hertz i TransnetBW, a razmatra se i kupovina imovine u holandskoj energetskoj firmi TenneT, kao i delova kompanije Amprion iz Dortmunda. Cilj je konsolidacija državne kontrole nad mrežama za prenos električne energije.
Razmatraju se i slični planovi u oblasti odbrambene industrije, koji bi takođe mogli postati deo novog fonda. Berlin pregovara o blokiranju manjinskog udela u kompaniji KNDS, a vođeni su i razgovori o kupovini udela u sektoru za podmornice firme ThyssenKrupp. Očekuje se i da će manja, rani stadijum ulaganja u domaće startapove iz oblasti odbrane verovatno biti uključena u portfolio fonda.
Posmatrajući šire od strateške imovine, cilj fonda je i jačanje nemačkog tržišta kapitala, na kojem privatne kompanije do sada nisu bile sklone ulaganju u rizičnije projekte, naročito kada je reč o malim i srednjim preduzećima, čime se gušio njihov razvojni potencijal.
Fond bi trebalo da funkcioniše kao hibridni instrument, na granici između klasičnih državnih subvencija i tržišnog kapitala. Više resursa bi bilo dostupno kroz davanje državnih garancija međunarodnim investitorima.
Uprkos tenzijama između Merzovih konzervativaca i socijaldemokrata Larsa Klingbeila, sredstva za fond su obezbeđena. Vladajuća koalicija nedavno je odobrila i paket od 500 milijardi dolara za ulaganja u infrastrukturu. Takođe, s obzirom na to da se ulaganja privatnog kapitala tretiraju kao finansijske transakcije, time se zaobilaze ustavna ograničenja u pogledu zaduživanja.
Ovom inicijativom ispunjava se i jedno od ključnih obećanja iz koalicionog sporazuma, koji je omogućio dolazak vlade na vlast u maju. Biće to ujedno i prvi veliki projekat nove ministarke privrede Katherine Reiche, bivše direktorke u energetskom sektoru.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...