Nemačka inflacija usporila više nego što je očekivano zbog nižih troškova energije

Inflacija u Nemačkoj u novembru je usporila više nego što je očekivano zahvaljujući smanjenju troškova za energiju i putovanja, što je dalje dovelo do toga da se Evropska centralna banka (ECB) našla nadomak ciljanih dva odsto.

Potrošačke cene porasle su za 2,3 odsto u odnosu na prošlu godinu - pale su sa oktobarskih tri odsto, i našle se ispod 2,5 odsto, koliko su prognozirali ekonomisti u Bloombergovoj anketi. Na mesečnom nivou, one su pale 0,7 odsto, pri čemu su samo paket aranžmani doveli do 0,15 odsto pada. 

Bloomberg Mercury

 

Ove brojke prate sličan tempo usporavanja u Španiji, koja je u sredu takođe saopštila da su očitavanja niža od očekivanih. Podaci za Francusku, Italiju i evrozonu biće objavljeni u četvrtak. 

Iako ovi podaci predstavljaju pozitivne vesti za ECB, one verovatno neće navesti zvaničnike da pošalju jasne poruke dok se pripremaju za poslednji sastanak u vezi sa monetarnom politikom u 2023.

Predsednica ECB Christine Lagarde u ponedeljak je navela da inflacija i dalje ostaje na visokim nivoima i da je to već predugo slučaj. Štaviše, očekuje se da će cenovni pritisci ponovo početi da rastu od decembra kada počnu da se osećaju statistički efekti.

Nove projekcije ECB, koje će biti dostupne od 14. decembra, ponudiće uvid u to koliko će brzo - i održivo - inflacija ponovo doći do nivoa od dva odsto. To bi trebalo da pomogne i čelnicima da naprave planove za sledeću godinu, pri čemu investitori očekuju da će snižavanje kamatnih stopa početi već u aprilu.

U Nemačkoj, predsednik Bundesbanka Joachim Nagel upozorio je da ne treba prerano odustati od borbe protiv inflacije. Zvaničnici ne mogu pretpostaviti da će pritisci na cene nastaviti da popuštaju tako brzo kao što je to bio slučaj tokom prošle godine, rekao je on u utorak.

Inflacija u najvećoj evropskoj ekonomiji će oscilirati oko svoje trenutne vrednosti, navodi se u poslednjem mesečnom izveštaju Bundesbanka. Iako će cene hrane verovatno ublažiti cenovne pritiske, uslužni sektor će verovatno ostati njihov pokretač, dok bi energetski sektor mogao da ima neznatne efekte.