Ujedinjeno Kraljevstvo 2023: Novi kralj, stare podele

Promena kalendara je vreme za novogodišnje odluke i nove početke. Nakon divlje vožnje prošle godine, novi početak ne bi škodio Velikoj Britaniji.

Britanci su se 2022. oprostili od kraljice i dva premijera – a nijedan od njihovih mandata nije bio duži od svežine glavice zelene salate – a u novoj godini suočeni su sa recesijom, visokim potrošačkim cenama, rastućim troškovima zaduživanja, skupljim hipotekama i štrajkovima u nekoliko ključnih sektora, od zdravstva do transporta. Nove novčanice sa likom novog kralja polako će ulaziti u opticaj, što neće olakšati plaćanje računa za grejanje i struju.

Pored evropske energetske krize i visoke inflacije, koja je na Ostrvu nešto viša od deset odsto, politički rizici u zemlji i inostranstvu preliće se i u ovu godinu. Ekonomija je u većoj nevolji nego u mnogim evropskim zemljama i zbog uticaja Bregzita, odluke zbog koje se sve više građana kaje. Sporazum o izlasku iz Evropske unije (EU) stvara tenzije u Severnoj Irskoj, koja je sve više izolovana od ostatka kraljevstva, a Škotska ponovo – ili još uvek – razmatra nezavisnost.

Bank of England

Nova slika na novčanicama

Posle smrti kraljice Elizabeth II osmog septembra njen sin Charles je preuzeo presto, postavši Charles III. Banka Engleske (Bank of England - BoE) krajem godine predstavila je nove novčanice sa likom novog kralja. One će ući u opticaj do sredine 2024. i polako će zameniti funte sa likom kraljice, koje su u upotrebi od 1960-ih.

Trenutno je u opticaju 4,7 milijardi novčanica ukupne vrednosti od približno 82 milijarde funti: prema BoE, najviše je onih od 20 funti. Ista lica su ostala na poleđini novčanica, a to su bivši premijer Winston Churchill, književnica Jane Austen, slikar J. M. W. Turner i matematičar Alan Turing.

Novčanice sa likom kraljice Elizabeth II koriste i neke članice Komonvelta, uključujući Kanadu i Australiju. U Kanadi se lik pokojne kraljice nalazi na novčanici od 20 dolara, a u Australiji na novčanici od pet dolara. Australijska centralna banka (Reserve Bank of Australia – RBA) već je najavila da će njihove novčanice zasada ostati nepromenjene.

Britanska kraljevska porodica suočava se sa novim izazovima sa promenom monarha, uključujući odlazak princa Harryja i njegove supruge Meghan Markle iz porodice uz progon tabloida i dokumentarnu seriju koje je par podelio na Netflixu. Iako porodica još uvek ima podršku većine naroda i popularnost koju bi svaki političar poželeo, podrška među mladima jenjava.

Oko dve trećine Britanaca želi da zadrži monarhiju, prema anketi YouGova u septembru. To je više nego u maju, pre proslave jubileja 70. godišnjice kraljičine vladavine i pre njene smrti, kada je podrška bila nešto više od polovine.

Ali trenutno samo 47 odsto mladih Britanaca (uzrasta od 18 do 24 godine) podržava monarhiju, u poređenju sa 86 odsto podrške među starijima od 65 godina, prema anketi YouGova. Podrška među mladima može biti privremeno veća zbog smrti dugogodišnje kraljice, kao u maju - kada je Elizabeta II još uvek bila živa – samo trećina mladih podržala je krunu.

Ekonomija u nevolji

Iako se britanska ekonomija oporavila od pandemije uz pomoć državne potrošnje, ove godine je zahvatila i energetska kriza zbog rata u Ukrajini i visoke inflacije. Centralna banka je pratila američki Fed agresivnim povećanjem kamatnih stopa kako bi pokušala da obuzda rast cena, a na poslednjem monetarnom sastanku, sa povećanjem od 50 baznih poena, britanski bankari - sinhronizovano sa svojim američkim kolegama - nagovestili su usporavanje ciklusa zatezanja početkom 2023.

Ključna kamatna stopa BoE je poslednji put podignuta na 3,5 odsto, najviši nivo od finansijske krize 2008. godine, dok je inflacija, koja je u novembru dostigla 10,7 odsto, a mesec ranije rekordnih 11,1 odsto, na najvišem nivou u poslednjih 40 godina.

Centralna banka očekuje da će se bruto domaći proizvod (BDP) smanjiti za 0,4 odsto u 2023. godini, pre nego što će ponovo porasti za 0,2 odsto u 2024. godini, što predstavlja najniži ekonomski rast među zemljama G7 u ovom periodu.

Funta je ove godine zabeležila gubitke u odnosu na evro, a tendencija bi se mogla nastaviti i u narednoj godini. Bloombergovo istraživanje ekonomista predviđa da će kurs porasti sa 0,87 funti za jedan evro na 0,89 funti za jedan evro u 2023. Glavni razlog za kretanje kursa biće razlike u kamatnim stopama Feda, BoE i Evropske centralne banke (ECB), pošto svaka banka prati svoj tempo pooštravanja monetarne politike.

Štrajkovi, porast hipoteka, pad cena nekretnina

Rastuće cene sirovina, koje vrše pritisak na prihode domaćinstava, izazvale su štrajkove u nekoliko sektora britanske privrede; mnogi zaposleni su bili u štrajku, uključujući osoblje na železnici, pristanište, vozače hitne pomoći, poštare i državne službenike. Sredinom decembra, do 100.000 medicinskih sestara je stupilo u štrajk tražeći veće plate i bolje uslove rada, navodi Bloomberg.

U 2023. godini mesečna otplata stambenih kredita će porasti za četiri miliona domaćinstava, a do 2025. godine za dodatnih dva miliona domaćinstava, napisala je centralna banka u izveštaju. Prosečna mesečna rata za one koji odluče da refinansiraju hipoteku sledeće godine biće oko 1.000 funti, što je za 250 funti više nego sada.

"Pad realnih prihoda, rastući troškovi hipoteka i veća nezaposlenost izvršiće značajan pritisak na finansije domaćinstava i opteretiti sposobnost otplate duga", napisao je guverner Banke Engleske Andrew Bailey u pismu ministarstvu finansija..

Bloomberg Mercury

Očekuje se da će cene nekretnina u 2023. godini pasti za deset odsto, pokazali su rezultati istraživanja ekonomista koje je sproveo Bloomberg. To bi bio prvi godišnji pad cena u deceniji. Kamatna stopa za dvogodišnju hipoteku sa fiksnom kamatnom stopom, prema Moneyfacts Group, u proseku iznosi oko 5,82 odsto, a bila je na vrhuncu u 14 godina od oko sedam odsto u oktobru.

Britanska prestonica je ove godine izgubila status najveće berze u Evropi, pošto je 15. decembra Pariska berza sa ukupnom tržišnom kapitalizacijom od 2.970 milijardi dolara pretekla London, gde je tržišna kapitalizacija izlistanih kompanija dostigla 2.950 milijardi dolara, preneo je Bloomberg.

Politički sukobi

Vladajuća konzervativna stranka je prošle godine bila odgovorna za puno dešavanja na političkom terenu. Premijer Boris Johnson podneo je ostavku u julu, koju je pratilo nekoliko skandala, uključujući njegovo prisustvo privatnoj zabavi u vladinoj rezidenciji u Downing Streetu 10 tokom lokdauna zbog kovida 19.

Teflon Boris, kako je bio poznat zbog svoje sposobnosti da izbegne posledice svih svojih kontroverznih izjava i postupaka, konačno je predao uzde države Liz Truss, koju su izabrali članovi stranke. Ona je zajedno sa ministrom finansija Kwasijem Kwartengom u septembru predstavila svoju prvu veliku meru, "mini-budžet" koji je uključivao smanjenje poreza za one koji najviše zarađuju, ukidanje gornje granice za bonuse bankara i uvođenje gornje granice cena energije.

Bloomberg

Sama najava mere poslala je funtu istog dana u slobodan pad, skoro dostigavši paritet sa dolarom. BoE je morala da interveniše vanrednom kupovinom obveznica kako bi pretežno zaštitila penzione fondove koji drže štednju građana u državnim obveznicama (eng. gilts).

Truss je kao premijerka izdržala samo 44 dana, manje od sveže glavice zelene salate, čiji je snimak tabloid "Daily Star" prenosio uživo od kada je preuzela dužnost. Nasledio ju je njen dotadašnji rival i bivši ministar finansija pod Johnsonom Rishi Sunak, koji je postao treći britanski premijer od jula.

Domaći politički događaji nastavljaju da dodatno komplikuju Bregzit, iako je Ujedinjeno Kraljevstvo zvanično napustilo EU već krajem januara 2020. Problemi su uglavnom uzrokovani protokolom o Severnoj Irskoj, koji odvaja ovu teritoriju od ostatka kraljevstva uspostavljanjem šengenske granice na Irskom moru, što pojačava pozive za pripajanje Severne Irske Irskoj.

O takvom sporazumu pregovarao je Johnson, pošto je želeo da izbegne uspostavljanje "tvrde" granice između Irske i Severne Irske, što bi moglo da ugrozi Uskršnji sporazum iz 1998, a time i nestabilan mir između katolika i protestanata.

Severni Irci i Škoti su na referendumu o izlasku iz EU 2016. glasali za ostanak u političkom bloku, pa su bili nezadovoljni konačnim ishodom. Škoti su već bili održali referendum o nezavisnosti 2014. godine, na kojem su tesnom većinom odlučili da ostanu u zajedničkoj državi, ali to je bilo pre izlaska iz EU. Oni su 2022. godine podneli predlog za novi referendum, pošto je javno mnjenje bilo za nezavisnost, ali ga je britanski vrhovni sud odbio.

Insistiranje na Bregzitu za premijera Sunaka i Ujedinjeno Kraljevstvo 2023. znači i produbljivanje unutrašnjih podela u sve manje ujedinjenom Ujedinjenom Kraljevstvu, a javno mnjenje se prvi put ove godine okrenulo protiv Bregzita.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar