Drugog dana 15. Weekend Media Festivala (WMF), guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Boris Vujčić razgovarao je sa našim Ivanom Vrdoljakom na tribini "Jedna pogrešna reč" o velikoj odgovornosti i delikatnosti koju nosi njegova komunikacija s javnošću, a dotakli su se i brojnih drugih tema.
Vujčić je otvoreno skeptičan prema tržištu kriptovaluta i upozorava da je ono samo za kockare jer ne postoji institucionalna regulativa koja bi zaštitila investitore. "Uvek sam imao isti stav o kriptovalutama, ako želite da investirate u ovu vrstu imovine, budite spremni da izgubite. To je u velikoj meri špekulativno tržište, ali kome se sviđa, neka izvoli. Samo, ko gubi neka ne dolazi kod nas da se žali", poručio je Vujčić i dodao da će uskoro centralne banke verovatno morati da izdaju i sopstvene digitalne valute, ali on ih vidi samo kao zamenu za gotovinu.
Uprkos sve većem talasu digitalizacije, on se ne plaši gotovine. "Ljudi i dalje dosta posluju sa gotovinom. Moram da ponudim novac tržištu na osnovu potražnje – ako želite gotovinu, daću vam gotovinu, ako želite karticu, dobićete je. Ali da sam ministar finansija, možda bih imao drugačiji odgovor", smatra guverner.
Posebno je naglasio da uvek mora biti krajnje oprezan i konkretan u obraćanju javnosti, a još oprezniji kada se obraća predstavnicima banaka ili vlasti. "To je zaista odgovoran zadatak, moram da izbalansiram komunikaciju da svi budu zadovoljni, a to je najteži deo mog posla. Bankari uvek misle da sam veoma strog prema njima. To je suštinski tačno, jer su zahtevi koje HNB pred njih stavlja stroži od onih u Evropskoj uniji. Ali to je zato što je glavna uloga HNB-a da zaštiti depozite, odnosno one koji drže novac u bankama, i da osigura da banke ne propadnu. To je u suštini osnovna funkcija HNB-a i 90 odsto ljudi to ne razume", zaključio je Vujčić.
Drugi dan WMF-a ponovo je doneo mnogo zanimljivih panela i diskusija.
Ivo Novak, Global Head of Growth Marketing u Infobipu, prvom hrvatskom jednorogu, govorio je o izazovima sa kojima se svakodnevno susreće u poslu, od kadroviranja, do smera u kojem će se oglašavanje razvijati u budućnosti.
Čak i tabule rase mogu da zarade pristojan novac
Osvrnuo se na već dobro poznati nedostatak programera na tržištu, rekavši kako mladi danas ni ne znaju čime se sve mogu baviti pa ih je teško zainteresovati. "Prevrneš svaki kamen i za neke od pozicija imaš svega 10 specijalista. Ali za relativno kratko vreme dostići visok nivo znanja – čak i tabula rasa koji ima volju da uči može da konkuriše za platu od 10 do 12.000 kuna za dve-tri godine", rekao je Novak i dodao da promene koje uvode kompanije moraju imati glavu i rep da bi urodile plodom.
"Veliki broj old school kompanija će redizajnirati svoj veb svake dve godine. Velike, uspešne kompanije to ne rade. Pogledajte Facebook ili Amazon, koji prave male promene i prate rezultate. Devet od deset eksperimenata ne uspe. Ništa nije postavljeno kamen. Zašto bismo bilo šta radili ako ne znamo da to ima smisla?", pita se Novak.
Dok je ljudi, biće i vesti
Televizija će opstati, ali u saradnji sa savremenim tehnologijama, zaključeno je na tribini TV Maratonci, kojoj su prisustvovala najpoznatija i najdugovječnija lica sa domaćih malih ekrana.
"Dnevnik na televiziji je dying business, nikada neće umreti, umreće kada umre publika. Danas postoje i druge platforme na kojima se ove vesti mogu plasirati. Ljudi nas prepoznaju u tom drugom formatu, klinci počinju da gledaju naše emisije. Ja lično pokušavam da stvorim neku novu televizijsku publiku putem društvenih mreža. Moramo biti svesni da će čitanje vesti u 19 sati izumreti", rekao je Zoran Šprajc sa RTL-a, iznoseći svoje viđenje razvoja stvari, a u prognozi se okušala i RTS-ova Olivera Kovačević. "Bez obzira na orijentacije i pritiske, mislim da će dnevnici uvek biti gledani. Dok je ljudi, biće i vesti. Dok je sveta, biće i zanimljivosti", zaključila je.