.webp){kind=icon}
Univerzitet u Beogradu znatno je popravio svoju poziciju u odnosu na prošlu godinu na Šangajskoj listi najboljih svetskih univerziteta i sada se nalazi među četiri odsto najboljih na svetu. Skok na Šangajskoj listi beleži, pre svega, zbog objavljenih naučnih radova akademika, profesora Petra Seferovića iz polja medicinskih nauka i prof. dr Dragana Pamučara iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka, koji su prošle godine bili među deset najviše citiranih autora u svojim oblastima.
Na objavljenoj rang-listi za 2023. godinu, Univerzitet u Beogradu se nalazi između 301. i 400. mesta, dok je prošle godine bio u grupi visokoškolskih ustanova od 401. do 500. mesta.
Kako se Univerzitet u Beogradu našao među prvih 400, za Zoom In Bloomberg Adria otkrivaju upravo dva stručnjaka zahvaljujući kojima je ovaj uspeh postignut - redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu profesor Petar Seferović i vanredni profesor na Fakultetu organizacionih nauka Dragan Pamučar.
"Ja sam imao sreću da sam pre oko 20 godina, počeo da se bavim jednom veoma zanimljivom i veoma teškom medicinskom patologijom, a to je srčana slabost. Pre četiri, pet godina došlo je do nekoliko izuzetno značajnih prodora u kojima smo mi kao Medicinski fakultet u Beogradu i Srpska akademija nauka i umetnosti direktno učestvovali. Mi smo prepoznali da određeni lekovi mogu da se primene i kod svih bolesnika sa srčanom slabošću", objašnjava Seferović.
Bloomberg Adria TV
Dodaje da u svetu ima 64 miliona ljudi koji boluju od srčane slabosti, u Evropi više od 14 miliona, a u Srbiji preko milion i smatra se da se od prilike 10 odsto tih bolesnika regrutuju među potpuno novim ljudima koji do tada nisu imali bolest. Kako kaže, s obzirom na veoma veliki značaj te patologije, citiranost njegovih naučnih radova u svetu je izuzetno visoka i to je doprinelo da se Univerzitet u Beogradu nađe među prvih 400 najboljih u svetu.
Profesor Pamučar, koji je autor više od 300 radova objavljenih u međunarodnim časopisima koji su indeksirani na SCI listi i čiji su naučni radovi znatno doprineli da se Univerzitet u Beogradu nađe među četiri odsto najboljih u svetu, izjavljuje za Bloomberg Adriju da ga je tokom čitavog školovanja posebno zainteresovala primena matematičkih modela za rešavanje realnih problema.
"Primjenjivao sam, na primer, matematičke modele za identifikaciju i mapiranje rizika od požara, zatim za rešavanje različitih lokacijskih problema kao što su određivanje pozicija za postavljanje punjača za zelena vozila i izbor adekvatnih punjača za električna vozila. Takođe, rešavali smo probleme rutiranja zelenih vozila u gradskim zonama, u zavisnosti od toga gde je najveći nivo buke i gde su najveći izvori zagađenja", objašnjava Pamučar i navodi da su radili i na projektima rešavanja problema optimizacije opasnog transporta u gradskim zonama.
Inače, Šangajska lista ili Akademsko rangiranje univeziteta u svetu prvi put je objavljena 2003. i od tada izlazi redovno, rangirajući hiljadu najboljih univerziteta na svetu. Rangiranje se vrši na osnovu šest faktora - broja alumnista i dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje među zaposlenima na univerzitetu, broja istraživača citiranih u Clarivate Analytics, broja tekstova objavljenih u časopisima Nature i Science, broja radova objavljenih u časopisima sa SCI i SSCI liste i akademskog doprinosa ovih indikatora po instituciji.
Koliko bi za Srbiju bila značajna primena projekata i naučnih radova dvojice stručnjaka, pogledajte u videu.
