.webp){kind=icon}
Izjava predsednika Evropskog saveta Charlesa Michela da će Evropska unija (EU) do 2030. godine dobiti 28. članicu izazvala je dosta reakcija. Među liderima, ali i u stručnoj javnosti zemalja Zapadnog Balkana, prema njoj ima dosta rezervi - pa je tako ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio da je to "lepo za uši, ali nije prvi put Srbija to čula".
Dačić smatra da bez obzira na sve pozitivne izjave, kao što je izjava Michela da će do 2030. doći do prijema novih članica, i dalje ostaje otvoreno pitanje da li je to mišljenje svih država u EU.
"I dalje je otvoreno pitanje šta se pod tim kriterijumima podrazumeva, da li je reč o uslovima koji se stalno menjaju, i time se ni na kakav način ne doprinosi stabilnosti regiona2, izjavio je Dačić.
Dobra vest sa više "ali"
Programska direktorka Centra za evropske politike Milena Mihajlović u razgovoru za Bloomberg Adriju podseća da je ova izjava izazvala debate i unutar samih inistitucija EU.
"Evropska komisija je saopštila da dosad nije bilo razgovora o davanju konkretnog datuma za proširenje i da proširenje ostaje proces zasnovan na napretku svake pojedinačne zemlje", kaže Mihajlović i navodi da bez obzira i na takav stav samu izjavu Michela treba posmatrati donekle i u pozitivnom kontekstu.
"Mi smo kao Centar za evropske politike svih ovih godina zagovarali i preporučivali davanje jedne jasne ciljne godine, ne kao obećanja, već kao jednog cilja ka kome sve strane treba da rade. Sa jedne strane, EU koja treba da se institucionalno i budžetski pripremi za naredno proširenje, a s druge strane da i same države kandidati imaju neki vremenski okvir u skladu sa kojim da planiraju svoje reforme", navodi Mihajlović.
S obzirom na to koliko je proces pristupanja EU kompleksan i imajući u vidu određene pripreme koje se prave u procesu pristupanja EU, nema mnogo smisla raditi 20 godina pre članstva, ali je i te kako neophodno da se one sprovedu dve do tri godine pre članstva, dodala je.
Bloomberg Adria
"U tom smislu, mislim da je davanje ove jedne ciljne godine izuzetno dobra ideja, ideja koja zaista može da podstakne i pomogne proces i da promeni ovu pretpostavku koja se formirala poslednjih godina, naročito među političkim elitama, a sve više i u javnosti i u državama kandidatima, da do tog proširenja nikada neće doći, da EU nije zaista ozbiljna, da oni nas zaista ne žele", kazala je Mihajlović.
Srbija: put do EU od skoro decenije
Srbija je pregovore o pridruživanju počela 2005. godine, a status kandidata je dobila 1. marta 2012. godine. Za Mihajlović, objavljivanje novog roka kada bi Srbija, ali i druge zemlje kandidati, mogle da postanu članice ima i svoju političku i praktičnu stranu u uslovima rastućeg evroskepticizma.
"To bi, pre svega, za Srbiju značilo da svoje planove i reforme, pa i svoje programe za usvajanje tekovine EU, oroči na - recimo, 2028. godinu. To bi značilo da bi srpska vlada isplanirala da se sve reforme i sve procesi usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom i njihova implemetacija završe do tada i da se zatvore pregovori, a da do 2030. godine Srbija postane država članica. Ovo je vrlo ambiciozan plan, imajući u vidu nedostatak kvalitativnog pomaka u nekim ključnim fundamentalnim reformskim oblastima vezanim za vladavinu prava i demokratiju. Ali, naravno, to utiče i na dinamiku normalizacije između Beograda i Prištine i daje neku vrstu roka i za završavanje tog procesa", kaže Mihajlović.
U narednih sedam godina planirano je da se povećaju i iznosi u evropskim fondovima za zemlje kandidate, a koliko je to važno sa aspekta sprovođenja reformi i da li je davanje konkretnog roka ne samo ambicozno i realno - kako ga je nazvao sam predsednik Evropskog saveta, već i ekonomično sa aspekta privlačenja stranih investitora u zemlje Zapadnog Balkana - saznajte opširnije u intervjuu u videu.
